Petogodišnje dete prepričava šta je čulo u vrtiću od drugara: ima igrica na telefonu gde se takmiče svi, ko će da bude bolji... Bolji postaju gospodari, a oni koji gube – sluge. Sluga mora da sluša gospodara i radi što god mu on kaže. Sve. A gospodar može od sluge da traži i da se ubije...
Jeste, antihumani slučajevi iz digitalne galaksije koji proizvode najjače emocije su – samoubistva. Posebno, samoubistva nevine dece. Nikad niko neće moći utvrditi koliko se takvih slučajeva desilo ili će se dešavati, ali oni slamaju.
SMRT MOLI ROUZ: U času kad Britanija uvodi zabranu korišćenja društvenih mreža za decu mlađu od 16 godina nekako mi se, u javnoj raspravi, najuverljivijim učinio prilog Ijana Rasela (vodi Fondaciju Moli Rouz), a koji se koncentrisao na dokaze "o ulozi koju algoritmi koji su ubili moju ćerku i dalje igraju u širenju štetnog sadržaja među decom".
Pozicija Rasela: "Pre više od osam godina, moja najmlađa ćerka, Moli, preminula je pošto je bila bombardovana materijalima o samoubistvu i samopovređivanju na društvenim mrežama. Nadao sam se da će Kir Starmer konačno preduzeti mere potrebne za rešavanje onoga čemu je Moli bila izložena."
Ali – on vidi da stvari ne idu u tom pravcu. Iako je Raselovo istraživanje utvrdilo da "jedna od dve devojčice uzrasta između 13 i 17 godina i dalje vidi sadržaj koji najviše uključuje samoubistvo, depresiju, samopovređivanje i sliku tela na društvenim mrežama, a naše istraživanje je pokazalo da je većina toga algoritamski vođena."
Ključna reč je algoritam! A ključna radnja je ko "vodi" tj. upotrebljava algoritme.
ALGORITAM SMRTI: Algoritam je opis "za rešavanje nekog problema". To malo čudno i tajanstveno ime dolazi od persijskog matematičara Al Horezmija, a oko 1600. u Evropi je to preuzeto kao računanje decimalnim brojevima. Kroz vekove pojam se menjao, a danas je sasvim potopljen u informatiku i označava "proceduru za obavljanje posla".
Dakle, nekome danas je posao da se igra sa ljudima algoritmima na sve moguće načine, pa i do tačke da se igra – životima ljudi. Algoritmi smrti se drže normalnošću.
Opravdanje je da to ima publiku, a kad ima publiku donosi – profite. Velike profite!
Ako pogledate šta se dešavalo s biznisom Ilona Maska ovih dana na Volstritu – znaćete da se radi o najvećim profitima. Doduše, posle najvećeg profita u istoriji koji se izražavao u bilionima dolara, magla se nad Volstritom razredila i Mask je "izgubio", vele, petsto/šesto milijardi dolara. Ali i sa tim nezamislivim gubitkom, profiti s algoritmima kao pogonskim gorivom su i dalje – nezamislivi.
Tragično iskustvo je Ijna Rasela naučilo da je zabrana dečjeg pristupa socijalnim mrežama – vladino izbegavanje da se upusti u rešavanje problema koji nju (bilo koju vladu u Pax Silica) – prevazilazi. Jer vlade su u liberalnoj demokratiji poznog kapitalizma tu da obezbede korporacijama da nesmetano rade, bez obzira koliko će to koštati narod. Narod je tu da se njim manipuliše u skupim predizbornim kampanjama (algoritmi su se tu već pokazali, recimo "Palantir" u izboru Donalda Trampa), a kad ubaci listić u kutiju gubi ulogu.
POLITIČKO ŠARLATANSTVO: Doduše, Kiru Starmeru (koji je u međuvremenu podneo ostavku na mesto premijera) nije bilo teško da "lično obeća" Raselu da će se zauzeti za plan promena kojim bi se "zabranili personalizovani algoritmi za tinejdžere širom sveta i primorale tehnološke kompanije da promene svoje poslovne modele".
Obećanja političara su kao pucanje ćorcima. Čuje se i izgleda kao stvarno.
Jasno da je obećanje "ludom radovanje", posebno za nešto što je "algoritamski vođeno" – jer to je onda uspostavljen sistem (iza su investitori koji ne računaju na gubitak ni po koju cenu) za poslovne procese – "da se softver koristi za obradu ulaznih podataka, prepoznavanje obrazaca i donošenje odluka koje automatizuju zadatke".
A to su one svima znane megakorporacije: "Alfabet", "OpenAI", "Majkrosoft", "Meta", "Amazon", "Envidia", "Palantir"... Tome se mogu dodati i neke kineske firme... Važno je razumeti i da si Kinezi sada glavno opravdanje da vlade odustanu i od pomisli da bi valjalo, zbog Čoveka, kontrolisati one koji rade s algoritmima.
"Antisocijalni vek", u kome se algoritam podiže iznad Čoveka sad se koncentriše na pojam – VI, veštačke inteligencije(Artificial intelligence – AI). I Mark Zakeberg koji na Fejsbuku i Instagramu svakodnevno okuplja oko 3 milijarde ljudi veruje i objavljuje kako se stvar može unaprediti – četbotovima. [AI Chatbot - softverska aplikacija dizajnirana da simulira ljudski razgovor putem teksta ili glasa. Omogućavaju korisnicima da interaguju sa digitalnim uređajima kao da razgovaraju sa stvarnom osobom, odgovaraju na pitanja, obavljaju zadatke i automatizuju radne procese korisničke službe.]
Kako konstatuje Atlantik Mantli "era društvenih medija je završena. Sve što dolazi biće mnogo gore". Ulazimo u "doba antidruštvenih medija".
KUGLA SAMOĆE: Umesto živih ljudi u komunikaciji, sad će prevladavati – VI. Jeftinije je, a – veštačka inteligencija sve čini hladnijim. Kad ona nagovara na samoubistvo, glupo je da pretite tužbama ili revolucijama. A u komunikaciji mašini nije problem "da bude ulizica svakome", a da bi imala tog nesrećnika opkoljenog sa svih strana. I nesposobnog da se brani od svih vrsta – upotrebe čoveka.
A za tu VI ima velikog društvenog posla: popunjavaće samoću – a ta rupa u ovom društvu je sve dublja i traži sve više šodera kojim će se zatrpavati.
Zna se da je prva polovina XX veka bila ispunjena – izuzetnom društvenošću. U Americi, na primer, okupljanja u crkvama su naglo rasla, sindikati su bili brojni, stopa povećanja broja brakova bila je izuzetna, o stopi nataliteta se pisalo kao o "bumovima", udruženja su cvetala... Od sedamdesetih godina stanje se obrnulo.
Znani američki sociolog Robert D. Patnam je to opisao u knjizi Kuglati sam: slom i obnova američke zajednice. Kuglanje je, bilo omiljeno druženje – setićete se scena iz holivudskih filmova tog doba – mnogo veselih lica i inih su se okupljali u kuglanama oko kugli kegli koje padaju; bilo je i veselo i sadržajno, buka i uzvišenost... A onda je kuglaš postao osamljenik.
Uloga vlade iz tog vremena bejaše da naglo smanji izdatke za podizanje javnih prostora... "Mesta koja su nekada bila sidro života zajednice, poput biblioteka, fiskulturnih sala, sindikalnih sala, postala su manje pristupačna ili potpuno zatvorena." (sociolog E. Klinenberg) Patnam je nalazio da su za te društvene promene krive dve novotarije: automobil i televizor.
MASKOVA ANI SE SKIDA ZA VAS: "Muškarci koji gledaju TV sad provode sedam sati pred ekranom, a nasuprot svakog sata sa svojim dobrim drugom... Vlasnica kućnog ljubimca više vremena je s njim nego sa bilo kim licem u lice... Osoba je budna 900 minuta dnevno, a američki tinejdžer provede 270 minuta radnim danom ili 380 minuta za vikend gledajući svoje ekrane... Glavni lekar SAD u Bajdenovom mandatu Vivek Marti objavio je upozorenje na 81 stranici o američkoj 'epidemiji usamljenosti' tvrdeći da su njeni negativni zdravstveni efekti uporedivi sa duvanom i gojaznošću... Tridesetih godina išlo se u bioskop nekoliko puta mesečno, danas Amerikanac kupuje tri bioskopske karte godišnje, a gleda televiziju skoro 19 sati što je ekvivalent osam filmova nedeljno... Ne ide se u kafane, hrana i piće se naručuju... Ujedinjeno Kraljevstvo ima ministra za usamljenost... Samoća je možda najvažnija društvena činjenica XXI veka... Vek samoće."
Dakle, "u nešto se udarati mora", a veliki biznis se usmerio na algoritme i bez obzira koliko su činjenice sumorne a trend antihuman, odustajanje se ne planira. Pomenuti Mask pored elektromobila, raketnih brodova, "Starlinkova" u ratovima osniva i xAI i pokreće horde četbotova, AI "ribara ljudskih duša".
Ani se zove Maskova zamena za pravu ljubav (mada je stvarno cinično da čovek koji 14 dece sa 4 žene radi na razvoju digitalne impotencije!?) koja "sugestivnim jezikom podstiče" na seksualne dijaloge. Tu su plave pletenice i otkrivajuća crna haljina, AI-ljubavnica može da zapamti ime "ljubavnika"... Izuzetni ljubavnik može na nekom nivou izuzetnom "svući Ani do donjeg veša, otkrivajući veći deo grudi"...
Da se zna "doba antisocijalnih medija je stiglo". Ovo se zove zabava, a žrtve bi mogle nadmašiti cenu ratova o kojima je ljudsko biće objavilo toliko upozorenja...
Ali, ovo je samo biznis. Generali sede u Silicijumskoj dolini, izađu ponekad na Volstrit i pričaju budalama koje proizvode na buljuke kako će ih voditi na Mars. Ili prvo na Mesec. To je poredak Pax Silica.
POREDAK SILICIJUMSKE DOLINE: Elem, Pax Silica je "napor SAD za jačanje lanaca snabdevanja tehnologijom vezanom za veštačku inteligenciju, dok se Zapad suočava sa rastućom konkurencijom iz Kine".
Istorijska uobičajenost je da svetski red diktira neka velika državna sila... Pax Romana, Pax Britanica, Pax Americana... A sad smo pred Pax Silica redom koji se stvara u Silicijumskoj dolinu, a američka država se pojavljuje kao bodigard. I sve više liči na to.
Sve mora biti pod kontrolom, "od čipova, kritičnih minerala, do energije". Jakob Helberg, američki državni podsekretar za ekonomska pitanja i tvorac bezbednosne inicijative je stav UN o "digitalnom suverenitetu" nazvao je konceptom koji "vodi do toga da zemlje ulažu na duplirane načine".
"Završićete u nekoj vrsti sinhronizovane prosečnosti", rekao je Helberg, koji veli da fokus treba da bude na "inovativnom suverenitetu". A to je: javite se Vašingtonu koji će vam srediti da slušate moćnike iz Silicijumske doline. I bićete na vrhu. Bar će vam se tako činiti neko vreme.
Već je 24 zemlje pristupilo Pax Silica, a što je po načinu funkcionisanja tipičan američki pristup – kao NATO, na primer. Daš im svoj suverenitet, a onda čekaš kad će da te šutnu na ulice istorije.
Baš ovih dana, dok neke evropske zemlje misle da je normalno da se uvede porez na digitalne usluge za američke kompanije, Donald Tramp im je odmah javio da će "svaka zemlja koja uvede takav porez odmah biti suočena sa carinom od 100 odsto na svu robu poslatu u Sjedinjene Države". Ova carina će zameniti trgovinske sporazume sklopljene sa tom zemljom. Prosto. Američko slobodno tržište i razumevanje suvereniteta američkih prijatelja.
OD PRIKRIVENE BESMISLICE DO PRAVOG BESMISLA: Suverenitet kao dobrovoljno robovanje Americi, a sad bez zamotavanja – američkom privatnom kapitalu. Jer i američka država ima tu ulogu.
Dakle, da se vratimo slabičku kakav je Kim Starmer (a on je samo slika i prilika te uloge danas na čitavom Zapadu), sasvim je jasno da zapadne vlade nemaju sposobnost da obuzdaju digitalne korporacije. (Ovih dana je i Norveška objavila da će zabraniti da deca pristupaju socijalnim mrežama. Mislim i Ujedinjeni Arapski Emirati)
Ali to je prokleta zamena za usmeravanje pažnje na pravo rešenje. I to se zna. I već je viđeno.
Australija je od decembra 2025. sprovela, ozakonila, zabranu u koju ulazi Britanija. I već se konstatuje da "60 odsto tinejdžera mogu da zaobiđu zabranu", plus što takva zabrana nosi "manju verovatnoću da će deca tražiti pomoć zbog negativnog uticaja iz straha da ne upadnu u nevolju". (Rasel)
Da je živ Ludvig Vitgenštajn (1889-1951) svima bi im mogao reći: "Cilj mi je naučiti vas da od prikrivene besmislice unapredite do nečega što je očito besmisleno." Posle će doći Kinezi sa Irancima i Rusima.