Objaviše kako je humanoidni robot u Nemačkoj na ulici 'vatao ženske za... Da, ipak, ne kažemo to narodnim jezikom... Dakle, dodirivao je ženske za "zadnju ložu".
Šta bi se za tog humanoida (humanoid je nešto što liči na čoveka, ali nije homo sapiens) moglo reći? Bitanga? Ništarija? Baraba? Zavodnik pripravnik? Lola, bekrija? Ništa od toga.
AHMED KELNSKI: Ali pre nego što se upustimo u tu vrstu zanimacija, da se kaže da su mediji izvestili kako je policija u Kelnu u nedeljno jutro morala da privede mašinu koja je "dodirnula za zadnjicu šesnaestogodišnju devojčicu" dok je stajala ispred restorana za brzu hranu.
Da, ali policajci nisu zatalambasani u AI (na srpskom VI) kao Sem Altman ili Ilon Mask i odmah su znali da tog robota navodi neka ruka i da to ne treba kriti. Tako se za čas stiglo do dva tinejdžera koji su upravljali droidom i uživo prenosili incident na mreži. Siledžiju sa Tik-toka oni su zvali Ahmed.
Ne znam da li su ovi dečaci zagledali nemački krivični zakon, ali nemaju razloga da brinu. Jer seksualni napad zahteva kontakt između počinioca i žrtve. Dela "izvršena mašinama ili trećim licima" ne smatraju se napadom, presudio je nemački Savezni sud pravde 2021. godine. Što je prećutno odobravanje (iz straha od terora VI-korporacija) "tenološkog aparthejda". Dakle, linija povučena veliki korak iza policijskog zdravog razuma.
Jer ne sme država da pokaže nameru da koči proces ka društvu "gde će algoritmi automatski odlučivati ko dobija vizu, ko ima pravo na lečenje, a ko je označen kao 'bezbednosni rizik'". Na sva zvona se širi "spoznanje" da se VI uvodi da "pomaže" državi da se ljudi kontrolišu "preko prepoznavanja lica, skeniranja zenica, praćenja otkucaja srca i predviđanja našeg ponašanja pomoću veštačke inteligencije".
Sledeći takvu logiku Kinezi prave robote koji kao "dronovi, bespilotna oklopna vozila i robotički psi mogu autonomno obuzdati gradske nemire". "Nova studija snaga unutrašnje bezbednosti kontinentalne Kine nudi uvid u budućnost u kojoj će nemirima u gradovima upravljati autonomne mašine umesto policije u opremi za suzbijanje nereda", javlja South China Morning Post. (april 2026)
VI PROTIV LjUDSKOG BIĆA: Tako nekako funkcionišu i "Starlink" ili "Palantir". Neko želi da nekome uradi nešto – do toga da mu radi o glavi, ali pošto se ne oseća toplu krv na rukama izvršioca, onda upotreba VI izgleda – simpatično. Zezanje za čuđenje. Da, tako je Piter Til ("Palantir"), preko nadgledanja pejdžera, pobio one mlade Palestince septembra 2024? Ali nema nadsaveznog suda koji bi to tako okarakterisao, niti će se zakonodavci bilo gde usuditi da to nazovu pravim imenom. Doduše Mosad je preuzeo taj uspeh na sebe. Ali to ništa ne menja.
Veštačka inteligencija se, sad od strane njenih stvaralaca, naveliko oglašava kao "opasna po čovečanstvo". Građanima se sugeriše da ne dižu buku već da misle – šta bi im se moglo desiti ako se VI osamostali pa se seti onih koji su njoj radili o glavi. Ali ova opasnost je slabašan potencijal. Jer mi, u stvari, živimo samo sa namerama. Npr. Open AI i Antropik se "utrkuju u razvoju superinteligencije sposobne da samu sebe unapređuje", javio je nedavno Džejkob Kokson (27) koji je radio u obe kompanije. To je, misli Kokson, "kockanje s našim životima". Može biti i ostaje pitanje: da li je najbolji odgovor pustiti stvaraoce monstruma da nesmetano radi na našem potencijalnom ubistvu?
Da, prisustvujemo podizanja letvice i ona danas prevazilazi onaj Spilbergov film "A.I. Artificial Intelligence" (2001), koji je najviše učinio na ustanovljenju tog nadpojma – A.I. pa onda AI, a među Srbima VI.
Jer Stiven je u fantaziranju, dopuštenom pre četvrt veka u Holivudu, pokazivao pokretnim slikama kako je "u 22. veku, globalno zagrevanje dovelo je do topljenja polarnih ledenih kapa, poplava obala, primoravajući američku vladu da donese zakone koji ozbiljno ograničavaju rađanje dece. Pojavljuje se nova klasa robota - humanoidni androidi sposobni da oponašaju misli i emocije". I jedan licencirani David, dečak dodeljen ljudskoj porodici, zaljubi se u devojčicu jer, "ljubav je valjda jedina stvar na svetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog". (M. Selimović)
PROIZVODNjA SUPER-STRAHA: Nećemo ovde o fatalnosti žene. Jer to je, kao što je govorio Frojd – "Veliko pitanje na koje nikada nije odgovoreno i na koje ni ja nisam bio kadar da odgovorim, uprkos mom tridesetogodišnjem istraživanju ženske duše glasi: što žena hoće?" Ilon Mask, otac 13 ili 15 dece sa pola tuceta žena, možda o tome nešto zna više od Frojda, ali zasad ne pokazuje da će to da ga zaustavi. Pre bi to mogla berza ili nekontrolisano razbacivanje bilionskih kredita.
Naša namera je da se nešto kaže o nefatalnosti VI.
U njoj je najopasnija komponenta po ljudsko biće – skrivanje Nekog ko stoji iz VI operacija. Operacija ima krajnji cilj porobljavanja tela i duša. Govorimo o milionskoj množini. I dok za nas s kraja tog sveta, izvoznici demokratije šire tu antihumanističku moru, nama njihovi kapoi iz naših sokaka objašnjavaju da je to za naše dobro.
Oni koji znaju šta je algoritam, uvereni su da se valja više plašiti tih ljudi loših namera. Oni se realno "kockaju našim životima". I to sa svim i svačim što im je na dohvat ruke. Lekovima, stvorenim virusima, hranom, vodom, našim strahom za život, brigom za decu... Vazda i svugde nastupaju. Ništa im nije sveto. Ni prema kome ne pokazuju empatiju.
Njihova inteligencija liči na ono što su nama rekli da je AI – VI. Neodgovorna, nehumana, nemoralna. Tačna u nekoj meri, ideološki sasvim određena. Prezire Pravdu, manipuliše Slobodom. Njeni očevi uče sve okolo da je njihova satanska pohlepa božanskija od hrišćanske ljubavi. Ljube sebe više nego "bližnjeg svog".
ŠAHOVSKA PROSTRANSTVA: Čovek ne može da se pretvori u VI. Algoritam može da dobaci samo do nekih segmenata mozga i srca. To je najvažnija činjenica.
Evo, ovako: u jednom trenutku svet je stajao pred činjenicom da je kompjuter 10. februara 1996. pobedio svetskog prvaka u šahu Garija Kasparova. Posle nekoliko meseci (11. maj 1997), u revanšu, taj IBM-ov Deep Blue je dobio meč protiv Kasparova sa 3,5:2,5 poena. Da li je to promenilo šah kao igru? Ne, jer šah je hiljadugodišnje ljudsko nadmetanje. Ljudsko! U svojoj suštini neuhvatljivo. Guranje figura je doživljaj i kad je uspešan i neuspešan. I kad ih guraju velemajstori i kad to čine paceri. Pa čak je i uloga kibicera mistična.
I zato se meč Kasparov–Deep Blue nikako nije mogao uporediti sa "mečem stoleća" u Rejkjaviku 1972. – kad su se na očigled milijardi ljudi sudarili Boris Spaski i Bobi Fišer. Bio je Hladni rat i u taj nadšahovski plud implementirao sukob Rusi-Amerikanci.
Ali oni su ljudski geniji koji se ne mogu svoditi na takvu vrstu istorijske banalnosti. Fišer je bio "Jevrejin, ali poznat po antisemitskim ispadima", podsećao je posle glumac koji ga je igrao na filmu i na TV Robert Ems. Njegova vera u uzvišenost Amerike bila je još dalje od stereotipskih slika. Kad su mu američke vlasti 1992 - kad su on i Spaski igrali drugi meč posle njegovog dvadesetogodišnjeg života u samoći – poslale upozorenje da kao Amerikanac ne sme da igra u Beogradu i na Svetom Stefanu, jer je SRJ-Srbija su pod sankcijama, on je pred kamerama pljunuo taj dokument i rekao: "Ne znam mnogo o tome, ovde sam da igram šah i samo me to interesuje."
I Spaski, sav miran nad tablom – i zgrčen kad je Bobi pravio cirkus oko table i s organizatorima, zbog šapata publike i vrste stolice za njega – posle je emigrirao u Francusku. A ni u tim sedamdesetim nije izgovarao političke parole.
U SR Jugoslaviji su, pre potpisa ugovora, slušali gazda Jezdu koji im je dao pet miliona dolara. I igrali. Spaski je oba meča, na kraju, izgubio. Ali je zbog tih izuzetnih mečeva ostao u nezaboravu. I šah bez njega ne bi bio to što je posle toga postao.
Spaski i Fišer su bili iznad Hladnog rata. Oni su šahisti. Izuzetne misli. O njihovim velikim prethodnicima si ispletene legende. Sam šah je mitsko stanje. Oni su se ulogorili tu kao lokvanji na slabo prozirnoj vodi.
Tu je algoritam kao kamenčić u cipeli. I ne može postati ništa veće.
VI NE ZNA ZA FATALNE ŽENE: Setih se u tim razlivanjima misli romana Vladimira Nabokova Zaщita Lužina (1929) po kome je posle snimljen je i film The Luzhin Defence(2000). Pisac Lolite je posle govorio da Lužinova odbrana, među njegovim delima "sadrži i zrači najviše 'topline' – što može izgledati čudno ako se uzme u obzir do koje se mere šah smatra apstraktnom igrom. Bilo kako bilo, upravo je Lužin prirastao za srce čak i onima koji se apsolutno ne razumeju u šah ili naprosto ne podnose moje druge knjige."
Aleksandra Ivanoviča Lužina je, javio nam je Nabokov, neka viša sila stvorila a da mu sav život staje u 8 puta 8 crno-belih polja i između kretanja 32 crno-bele figura. Šah, tako skrojen, oduvek je fascinacija miliona ljudi a najbolji među njima bi postajali velemajstori. Istovremeno, kad smo kod naše teme – šahista tako uveliko, na prvi pogled, liči na VI. Zna mnogo toga što mali igrači moraju da pronalaze svojom inteligencijom.
Nabokovljev Lužin je živeo u vreme kad još nije postojala pretnja algoritma, ali je u njegov crno-beli "algoritam" – kao i u život Spilbergovog humanoida Davida – ušla žena.
U Nabokovljevom junaku tako nalazimo ključni detalj za današnje strahove (kako će VI zameniti Čoveka) koji pokazuje kako je današnji super-hit VI, u stvari, nedorastao Čoveka. Jer, pre VI je inteligencija je (lat. intellegentia, intelligentia: razboritost, razum; veština), sposobnost mišljenja koje omogućava čoveku snalaženje u novim situacijama u kojima ne koriste nagonsko ponašanje, ni učenjem stečene navike, veštine i znanja. To je izvesno više od činjenice. Mnogo više. I suštinski drugačije.
"Prvi znak inteligencije nije znanje, već mašta", govorio je nezaobilazni Albert Ajnštajn. Algoritam u kompjuteru je binarni zapis od 1-0... Kakva mašta!
Ajnštajn nije mogao zamisliti da će njegovi naslednici nazvati inteligencijom – gomilu činjenica nabacanih na digitalno poljanče, a u koje se onda gurne algoritam kao usisivač, pa će onda to povezivati i usmeravati kako "vlasnik algoritma" potrebuje. To je zarobljena misao. I onečovečenje. Inteligencija i velika (kao Ajnštajnova) i manja kao što su ljudi koje srećemo svuda oko nas – podrazumeva ljudskost u koju je potopljena.
Tako se vanserijska inteligencija Nabokovljevog Lužina slama pred jednom mladom ženom koju on očajnički preklinje da se uda za njega, a ona kaže: "'Hajde, dosta, dosta', ponavljala je umirujućim glasom, 'odrastao čovek a tako plače'. On je uhvati za lakat i poljubi nešto hladno i tvrdo (sat na zglobu). Ona skide s njega slamnati šešir i pomazi ga po čelu... Istog trena bi joj jasno da ovog čoveka, sviđao se on nekom ili ne, više nije moguće izbaciti iz života, da se ukorenio čvrsto, postojano, očigledno nadugo."
MOĆ FILOZOFIJE ZAZE GABOR: Ljubav ne može da omete VI u njenom delovanju. To tu "inteligenciju" čini nekonkurentnom ljudskoj. To su dva paralelna sveta. I dodiruju se samo kad ljudska inteligencija uzme da upotrebljava VI.
U suštini, bez obzira na dramu koja se neprestano proizvodi u krizama poznog kapitalizma, stvari sa AI ne stoje uopšte tako kao što nas "investitori" zamlaćuju. Njena dobrobitnost i njena štetnost već se mere. Ljudi se bude.
Evo gradonačelnik Njujorka je demonstrativno zabranio na godinu dana korišćenje VI u školama sve do početka srednje škole. "Tehnološka industrija želi da verujemo da VI u ranom obrazovanju nije samo neizbežna, već i neophodna. Mi to ne vidimo tako. Još nisam video studiju koja pokazuje da je VI korisna za učenike osnovnih i srednjih škola, osim, naravno, istraživanja koja finansiraju kompanije koje od toga imaju korist", objavio je Zohran Mamdani. Mali korak za Mamdanija, ali najavljuje velike korake za čovečanstvo.
Uvek su neki đaci imali dečačku želju da vide kako će se devojčice ponašati kad ih neko štipne... Pa i preko Ahmeda to ne menja mnogo u suštini. I ljudsko biće se toga ne može odreći. Jer to je, kad su deca normalno vaspitavana, samo izraz želje da se dečaci približe devojčicama. Iza čega se na horizontu uvek nazire osnovni smisao postojanja generacija – produžetak vrste Homo Sapisens. Vrste među vrstama. Na našoj Zemlji.
A takvo ponašanje, i tabuizirano i mistično, svet vodi do stanja koje se tako dobro razumevalo u glavi super-žena Zaza Gabor: "Kad god žene žele da od muškarca naprave pitomu ovcu, one mu kažu da je lav sa čeličnom voljom." Zato su se u nju zaljubljivali dečaci širom sveta. VI, iako je ženskog roda, do toga nikad neće dobaciti. Jer nije plava i neobjašnjivo privlačna.