Toni Bler bejaše jedan od onih koji je rekao da je Putinovo obraćanje javnosti povodom godinu dana ukrajinske krize odvojeno od realnosti. Na prvu loptu, to je za smeh! Glupost koju najlakše smišlja mozak koji ne sme da se aktivira na razmišljanje. To su Blerovi saveti i objašnjenja za orijentaciju u svetu u kome on izgleda kao penzionisana dvorska luda. A računa, i zna, da to još uvek neko negde sluša. I plaća.
Ali, ako se malo udubite u ovu vrstu samoponištavanja koju demonstrira postistorijski otpadak nekad svemoćne Imperije - onda ćete razumeti da Toni Bler savetuje kao čovek koji samo to i zna. Samo tako ume. Isto je sa Makronom, Šolcem, Berbok, fon der Lajen i ini. A oni su vrh talasa "postdemokratskog društva" koje se u Ukrajini sudarilo sa realnošću drugačijom od njihove. I koju oni ne mogu prepravljati.
"Nemoguće je pobediti Rusiju na bojnom polju, zato se izvode sve agresivniji informatički napadi. Oni lažu, ne prestaju napadi na našu kulturu, na Rusku pravoslavnu crkvu... Pogledajte šta rade. Pedofilija im je normalna, legalizuju istopolne brakove, uništava se porodica, osnovne vrednosti... Mi u Rusiji poštujemo svačija prava, ali pogledajte Sveto pismo. Brak je zajednica muškarca i žene. Ali, to je njihov problem. Moramo da zaštitimo našu decu od degradacije i degeneracije i to ćemo učiniti.”
Oprosti im Bože, ne znaju šta rade
Putin je svojoj mini-slici uspona Antihrista dodao novo dostignuće: "Objavljeno je, Anglikanska crkva planira – istina, za sada samo planira – da razmotri ideju rodno neutralnog Boga. Šta reći? Oprosti im Bože, ne znaju šta rade", rekao je predsednik Rusije.
"Milioni ljudi na Zapadu shvataju da ih vode u pravu duhovnu katastrofu. Treba otvoreno reći, elite gube pamet, a izgleda da tome više nema leka."
To je verovatno najdalekosežnija poruka ovog Putinovog obraćanja istorijske 2023. Jer, ništa se ne može popraviti ako je ono na čemu počiva evropsko ljudsko biće – tako potkopano da se ne može utemeljiti.
Putinova odluka da se neupitno izbaci mogućnost da se u rusko društvo useli ideologija koja donosi istopolne brakove i uništava samu ideju o porodici koja je osnovna društvena zajednica stotinama hiljada godina – vododelnica je preko koje se ne mogu praviti mostovi prijateljstva. Jer, ovo nije sukob sa drugim religijskim sistemom, niti sa ateizmom, ovo je sudar sa – Antihristom, Lažnim mesijom. Pojednostavljeno, to su Satanini ratnici koji podmeću viruse da razaraju hrišćanstvo iznutra.
Otac Pajsije Svetogorac (1924-1994), prosvetljen kao Grk, duhovno se razvio na Svetoj Gori a gde posle dugog podvižništva, postaje i učenik i naslednik ruskog podvižnika oca Tihona koji je živeo u keliji Časnog Krsta - govori kako "u godinama apostasije (otpadništva)" uspne se "onaj ko nema božansku blagodat, nema duhovnu bistrinu (duhovno proziranje) kao ni đavo što je nema", te takvi "hoće da zavladaju celim svetom... Obožavanje satane vide kao jednu moć koja će im pomoći da ostvare planove... Boga ne uzimaju u obzir."
To su velika iskušenja, daleko od toga da su prva među hrišćanima i, zna se, "iz toga će Bog proizvesti mnogo dobra. Druge satanske teorije su se održale barem sedamdeset godina, a oni se neće održati ni sedam godina."
Starče, kada čujem za Antihrista, osetim u sebi jedan strah, govori pitač Pajsiju. "Čega se bojiš? Zar će on biti strašniji od đavola? On je čovek. Ovde je Sveta Marina tukla đavola, a Sveta Justina je rasturila tolike demone. Na kraju krajeva, mi nismo došli u ovaj svet da bismo se u njemu raskomotili (udobno smestili)."
Dakle, što se Vladimira Putina tiče, i najdublje suštine njegove borbe, on u hrišćanskom svetu ima svoje mesto. Kao hrišćanin koji antihrišćanstvu može tvrđe stati na put nego običan građanin. I ima obavezu. Iako je on, među današnjim zemljama hrišćanskog sveta, retka pojava.
Antihrist
Svaka nakana da se hrišćanstvo odstrani iz kulture i života završavala se kao padanje u besmisao. Možda se čitalac seća i filma od pre petnaestak godina, pod nazivom "Antihrist", dela danskog reditelja Larsa fon Trira koji je do teme došao pošto je sam bio "hospitalizovan zbog značajne depresivne epizode" a delo je posvetio Andreju Tarkovskom, autoru naprevaziđenog filmskog dela "Andrej Rubljov".
Film "Antihrist" je "u velikoj meri bio pod uticajem njegove sopstvene borbe sa depresijom i anksioznošću" i tako je i tumačen u sekularizovanom svetu. Traženje leka za bolest za koju ne želite, i ne smete, da vidite realne uzroke. To je osnovni pristup danas: stalno se traži rešenje a izbegava se dijagnoza o pravim uzrocima bolestima.
Najpoznatiji istorijski obračun s Bogom desio se 1789. kad je izvikana jedna od najčuvenijih parola u evropskoj istoriji Liberté, égalité, fraternité, ou la mort! (Sloboda, jednakost, bratstvo ili smrt!) Mnogo kasnije, kad je već evropski kontinent uveliko plutao u moru ničeovske konstatacije "Bog je mrtav", uočeno je: "Čudno je – eh, više nego čudno – da je 'ateistička' Francuska revolucija izabrala parolu koja je direktno parafraza hrišćanskog koncepta Trojstva (pred Ocem smo svi jednaki, pred Duhom smo slobodni, a pred Sinom smo braća)."
U jednom periodu je bilo očigledno da komunizam (idelogija nastala na Zapadu) namerava da protera Boga da bi sam postao religija. Odavno traje a danas je sve očiglednije - da i kapitalizam (nastao na liberalnoj ideologiji) pokušava da bude religija. Da čitav sveta u to veruje.
Vladimir Putin je jedan od istaknutijih pobunjenika protiv tog – interesno-religijskog ludila. Zato je odnos zapadnih vernika u kapitalizam, kao nezamenjiv sistem, prema Putinu tako histeričan. Iracionalan. Verski.
Oni se s njim, stvarno, ne mogu dogovoriti. Jer Ukrajina nije problem. Ona je incident, tačka sudara u sukobu u kome ima toliko tačaka u kojima je nemoguć dogovor. Što reče Pajsije Svetogorac, pred ovim svetom koji se sprema da Bogu izdaje krštenicu kao "roditelj 1" ili "roditelj 2", ostaje nam "da budemo uz Hrista koliko možemo. Ako smo sa Hristom, zar ćemo se uplašiti od Antihrista? Zar sada ne postoji antihristov (suprotan Hristu) duh? U svakom slučaju, zlo čini antihristov duh. Ako se i rodi jedno antihristovo čudovište i napravi nekoliko ludosti, na kraju će biti posramljeno."
Tako da u onom što gledamo nema ništa čudno. Dok je za Tonija Blera Hrist upotrebljiv ako može da se opremi kao Superstar pa da propagira LSD, LGBT i takve vrednosti, za Putina je Hrist – neupitna vrednost koja je u osnovi postojanja njegovog društva. Putin stalno pokazuje da veruje da je to što stoluje u "Trećem Rimu" obaveza nad obavezama.
I on stalno objavljuje da živi u društvu čije je koordinate skicirao Fjodor Dostojevski (1821-1881) uvidima da "nacije žive od velikog osećanja i od velike misli koja ih sve ujedinjuje i sve obasjava, od jedinstva s narodom, najzad, kad narod i nehotice smatra da su rukovodeći ljudi s njim, iz čega se rađa nacionalna snaga – eto šta je smisao postojanja nacije, a ne samo buržoaske špekulacije i briga o vrednosti rublje. Što je nacija duhovno bogatija, utoliko je i materijalno bogatija".
Da, to je i održalo rublju iako je napadnuta iz sve špekulativne artiljerije.