Američki pogled na Rusiju - od Bžežinskog do Bugajskog

Ne da se Janušu Bugajskom. Još kad se sad suočio i sa ovim samitom Rusije i Afrike u Sankt Peterburgu, mogao je samo da zakuka. Toliko je činio i činio, čak mu se moglo učiniti da će doseći i prestići velika dostignuća najvećeg među Poljacima u egzilu Zbignjeva Bžežinskog, i onda - pad.

U omraženi Peterburg dođe 49 afričkih delegacija i 17 afričkih lidera da se s Putinom "dogovaraju o ekonomskim, političkim i humanitarnim pitanjima". Šta je to, bogamu, nego licemerje, reći će Bugajski. Ništa ne može biti smešnije od toga, filozofira on u iznudici – da se "nekoliko afričkih", a bogami u drugim prilikama i azijskih i latinoameričkih lidera, "udvaraju ruskom predsedniku Vladimiru Putinu".

Bugajski: Rusija "neuspela država"

Bugajski stvarno ima razloga da viče do neba jer je u septembru 2022. objavio da je Rusija "neuspela država" - Failed State: A Guide to Russia's Rupture bio je naslov knjige. I on, praktičar kad su Rusi u pitanju kao i Bžežinski – uz tu konstataciju o padu dodaje "vodič za raspad Rusije". Da se radi na tome da neuspelo postane još neuspelije, ili tako nešto.

"Pokušaji da se Ruska Federacija transformiše u nacionalnu, građansku ili stabilnu imperijalnu državu su propali‚", javio je svetu Januš Bugajski. I: "Paradoksalno, iako je Vladimir Putin preuzeo vlast kako bi sprečio raspad Rusije, možda će ostati upamćen po tome što je ubrzao propast zemlje". Mnogi su se, od Borisa Džonsona do Bajdena i Vladimira Zelenskog, obradovali tom pronalasku izvanrednom.

Naravno, Bugajski je, da bi stvar bila jača, razmatrao faktore koji doprinose mogućem kolapsu ruske države, među kojima su nedostatak ekonomskog rasta, oštre socioekonomske nejednakosti, nepoverenje u vladine institucije, regionalni i etnički preporod, i odnedavno, uticaj ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Uzimajući u obzir značaj tog raspada u regionalnom i širem smislu, on predlaže strategije koje bi SAD i druge zapadne sile mogle primeniti u upravljanju uticajem Rusije u padu. Odlično osmišljen vodič. Samo takav. Ali neki to ne čitaju. Došlo vreme nepoštovanja vašingtonskih konsenzusa.

I da nije "nepismenih" i licemernih vođa po Africi, Aziji i Južnoj Americi, da je u svetu više bugajski-smart lidera koji bi mogli da prate Bajdena, veliki projekat višeg saradnika Džejmstaun fondacije iz Vašingtona išao bi kao po loju. Ovako, oni koji ne čitaju Bugajskog, "samoproglašeni aktivisti za antikolonijalizam i antirasizam" i "koji otvoreno podržavaju imperijalističku, rasističku i kolonijalističku rusku državu – ili barem ostaju neutralni" – predvode devet desetina svetskog stanovništva.

Za jednu "palu državu" dobar rezultat! Nešto (!?) bolji od Sjedinjenih Država s kojima je u ovom odlučnom trenutku jedna desetina svetskog stanovništva. Kad se kvantifikuje, što su na Zapadu uvek voleli, rezultat je otprilike 9:1.

Istina, Bugajskom se ne može prigovoriti da nije na vreme primetio "rusko zlo" i upućivao glasne opomene nastojeći da se to ne pretvori u "ruski maligni uticaj".

Kad je 2004. objavio knjigu Cold Peace: Russia's New Imperialism ("Hladni mir: novi ruski imperijalizam") njegov veliki uzor je to pohvalio kako se već takva dela hvale: "Ova važna i pravovremena knjiga biće šok za većinu čitalaca. Ona jasno razotkriva ono što je većina američkih kreatora politike, od Bele kuće naniže, ignorisala: naime, da se politika Rusije prema zemljama bivšeg sovjetskog bloka još uvek sprovodi pod uticajem zlokobne imperijalističke nostalgije. Ne znam ni za jedno drugo delo koje tako efikasno kombinuje analizu sa do sada nepoznatim i veoma osetljivim podacima." (Zbignjev Bžežinski)

Bžežinski: Nikako Ukrajinu u NATO

Doduše, sam Zbignjev u svom činjenju nije ni blizu dobacivao do Januša...

U nemačkom "Špiglu" 2015. Bžežinski je govorio da budućnost Ukrajine vidi u Evropskoj uniji, ali ne i u NATO. Čak je razumeo da bi Moskva trebalo da dobije garancije da Ukrajina neće postati članica Alijanse. U "Fajnenšel tajmsu" 2014. je već napisao da bi za Ukrajinu najbolji bio "finski model" (to je Finska pre ulaska u NATO) što je značilo da "ne bi trebalo da učestvuje u bilo kojem savezu koji Rusija doživljava kao pretnju". Tu se vidi koliki je progres bugajski-generacije u odnosu na stare jastrebove. Zbignjev bi danas jedva dobacivao do goluba.

Očigledna je razlika između hladnoratovskog "jastrebašenja" – gde su Rusi veliki problem, ali protivnik za respekt – i konkvistadora u monopolarnom svetu gde je svaka misao koja ne prati američki diktat slepo – nedopustiva.

Te 2004. uz pomoć Bugajskog raspojasani "Vašington tajms" je kliktao: "Staljinistička prošlost nastavlja da vrši hipnotičku čaroliju na muškarce u Kremlju, a g. Bugajski je u pravu što poziva na budnost".

Doduše, "Forin afers" jeste razumevao knjigu kao "optužnicu ruske post-sovjetske spoljne politike", ali "čak i oni koji rusku politiku vide u manje crno-belim terminima naučiće mnogo iz ovog sistematskog, informativnog tretmana odnosa Rusije sa svakim delom ovog regiona – od Belorusije do Hrvatske, Estonije do Bugarske".

Rusifikacija kolonijalizma

Kad čitate Bugajskog jasno vidite da bi i za njega i za Ameriku bilo bolje da su, bar, ostali na pozicijama Bžežinskog.

Kad je ugledni savetnik američkih predsednika širio ideje mogao je očekivati podršku korisnih idiota kojih je Amerika izlegla širom sveta, ali kad danas propagandista koji se zaogrće potpunim anti-znanjima o protivniku zaviče, to mogu da podnose samo idioti. I to ne oni u starogrčkom smislu te reči.

Pripoveda Bugajski kako će i samit BRIKS, okupljanje ekonomija u razvoju Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike koji se održava u Johanesburgu od 22. do 24. avgusta – "potpuno ignorisati trajni ruski kolonijalizam".

Dosad su se sa Zapada setili da Ruse optužuju da su fašisti, šovinisti, nacionalisti – ali kolonijalisti, to je već nova uloga. Toga se ni Holivud nije dosetio. Iza toga valjda ostaje da ih se optuži da su oni vodili Krstaške ratove. I – ubili Hrista. Dabome.

Iz takvog toka misli izvode se smehotresni zaključci kako vlada Južne Afrike "nastoji da ubedi autohtono afričko stanovništvo, koje je generacijama patilo pod rasističkim sistemom aparthejda, da je Rusija lider 'multipolarnog' sveta protiv 'američke hegemonije'".

Šta vlada Južne Afrike ima da ubeđuje stanovništvo - pa aparthejd je ukinut 1990, a Nelson Mendela je 1994. izabran za prvog crnog predsednika države. Veliki deo današnjeg stanovništva ove države su svedočili to – i znaju bolje od Bugajskog šta je tu bilo i na šta je ličilo, a i kakva je uloga Sovjetskog Saveza/Rusije bila. A kakva "demokratskog sveta".

Bugajski dokaze za "nasilno imperijalnu i kolonijalnu prirodu Ruske Federacije" nalazi u Vankuverskoj deklaraciji koju je u totalno antiruskoj atmosferi 4. jula 2023. doneo OEBS. Pitaj mog brata lažova, rekao bi narod.

Nacije koje pate Bugajskom ne veruju

Istina je, i za to vam nisu potrebna nikakva složena i velika istraživanja, da je osnov ove saradnje Rusije i Afrike uspostavljen kad je "SSSR pomagao afričkim zemljama u borbi protiv kolonijalizma". A danas se nalaze pred istovetnim terorom Zapada pa se "Rusija i Afrika protive korišćenju klimatskih pitanja, zaštiti ljudskih prava u nepristojne političke svrhe... Rusija se ne zalaže za samoizolaciju, već za saradnju ravnopravnih država, a Afrika postaje novi centar moći", rekao je Putin u Sankt Peterburgu.

I – Rusija će uvek pouzdano isporučivati poljoprivredne proizvode, a u naredna tri do četiri meseca besplatno će obezbedi od 25 do 50 hiljada tona žitarica. Koliko se energije i resursa troši na objašnjenje da odsustvo potrebe Zapada i Ukrajine da ispunjavaju uslove ugovora o transportu žitarica ne omogućava Rusima da ugovor produže! Umesto da ispune obaveze koje su potpisali, Amerikanci i zapadna falanga optužuju Rusiju da širi glad u svetu.

"Sve nacije koje su patile i osetile ugnjetavanje Moskve moraju pokrenuti kampanju u postkolonijalnom svetu kako bi objasnile dezinformisanom stanovništvu ko je Rusija", viče Bugajski. Ali te nacije pate i osećaju ugnjetavanje – od Amerike, a pre toga najviše od Velike Britanije koja se hvalisala da je kraljevstvo u kome sunce ne zalazi: da, kad na zapadnoj strani pada, na istočnoj izlazi.

Iako živimo u hiperaktivnom svetskom dezinformativnom poretku te činjenice ne mogu biti uverljivije kad ih postave da dube na glavi. A Bugajski i bratstvo zaduženi da "objasne svetu" ne umeju drugačije. Njima savet Marka Tvena nije usvojiv. "Bolje je da ćutiš i da te smatraju za budalu, nego da progovoriš i tako otkloniš svaku sumnju". Bolje, ali nekad neki ne mogu da rade bolje ni za svoje poslodavce ni za sebe.

A Afrika, Azija, Južna Amerika, a bogami i sve širi slojevi na Zapadu – nemaju želju ni potrebu da ih više slušaju sa strahom. Bžežinski bar nije imao taj problem.