Hari Poter je čedo Dž. K. Rouling, tj. Džoan Kejtlin Rouling (58). Taj mladi učenik Hogvortske škole za čarobnjaštvo i veštičarenje koji vodi rat neprestani protiv lorda Voldemora, mračnjaka koji namerava da postane besmrtan, zbaci čarobnjačko Ministarstvo magije i potčini sve čarobnjake i normalce (nemagične ljude), učinio ju je svetski poznatom i neizračunljivo bogatom.
"Ova skromna, nežna žena", kako je opisuje "Dejli telegraf" 2004, "zaista ne može da veruje da je poznata kao što je bio Volt Dizni u svoje vreme. 'Ne mogu baš ni da objasnim koliko sam bila daleko... Bila sam potpuno nepoznata, a nisam ni poznavala nikog ko je poznavao nekoga poznatog'."
Došljak u svet poznatih
Ali kad se postane tako poznat, "svet poznatih" donosi obaveze da se ponašate po potrebi onih najmoćnijih. I da uz pare koje su preko njih stigle do vas – nikad ne dovodite njihove ideje i namere u pitanje. Većina poznatih-bogatih "pravilno" razumeju šta je njihova javna uloga i – ponašaju se kako se od njih očekuje.
Dž. K. Rouling nije tu bila neki izuzetak. Ona koja je došla sa socijalnog dna, iz dela društva u kojem kao razvedena žena, samohrana majka, nije bila sigurna da sa 70 funti nedeljno "ima dovoljno za jelo za sebe i ćerku Džesiku".
Kad ju je Hari Poter zatrpao novcem, ipak, nije izašla iz realnosti, koja je uvek puna ljudi koji nikad ne uspeju da natrapaju na svog čarobnjaka. Iako "voli torbice i cipele", kad u tome pretera, "senzibilni gen se aktivira". Ona u sebi nosi "mentalni iznos" i uvek oseća "'ograničenje onoga što mislim da bi bilo opravdano da potrošim na neozbiljnost.' A kada je kupila minđuše bond-strit, pojavio se osećaj krivica i ispisala je ček na isti iznos u dobrotvorne svrhe."
Pošto čitalac razume da nam se Dž. K. Rouling ovih dana nameće kao retko izuzetna žena koja se odupire transrodnim manipulacijama koje se seju kao "seme zla" dodaćemo još neki detalj o toj ličnosti: "Ona je razoružavajuće normalna. Njeno omiljeno piće je džin-tonik, njena najmanje omiljena hrana su tripice. Njena junakinja je Džesika Mitford (čuvena Engleskinja koja se u Americi sredinom prošlog veka nametnula kao ozbiljan kritičar Vijetnamskog rata, ali i opisima tamnih strana života američkog društva) a njena omiljena autorka Džejn Ostin. Ona je hrišćanka (episkopalna) i 'kao kod Grejem Grina, moja vera se ponekad odnosi i na to da li će mi se vera vratiti. To mi je važno'."
Pretnja transrodnog sveta
I, reklo bi se, normalno je da neko takav u jednom trenu odluči da podvikne: Stanite! Kakvi "ljudi koji menstruiraju", šta vam je. Pa to su oduvek bile – žene. "'Ljudi koji menstruiraju.' Sigurna sam da je nekad postojala reč za te ljude. Neka mi neko pomogne. Wumben? Wimpund? Woomud?" Zaključak je 'razoružavajuće normalan': 'Biološki rod (što će reći, medicinska klasifikacija dodeljena po rođenju, koju određuju anatomija, hormoni i hromozomi) mora biti zaštićen."
Bilo je to 2020. kad joj je na tu prostu tvrdnju za sat vremena stiglo deset hiljada besnih poruka. "Postoje trans-muškarci i dženderkvir osobe koje imaju menstruaciju, ti glavice kupusa", "Prestani da mrziš trans-osobe, ti odvratna čudakinjo", "Tvoje reči uzrokuju neviđeni bol. Molim te da slušaš glasove trans-osoba čije si živote promenila"...
Baš kao što je rekao Ivo Andrić: "U zemlji mržnje najviše mrze onoga ko ne umije da mrzi."
Rouling je odbila da se izvinjava. "Ukoliko polovi ne postoje, onda ne postoji ni istopolna privlačnost. Ukoliko polovi ne postoje, onda su životna iskustva žena širom sveta izbrisana. Poznajem i volim trans-osobe, ali brisanje koncepta polova odstranjuje sposobnost velikog broja ljudi da na razuman način pričaju o svojim životima.
Istovremeno, moj život je oblikovan činjenicom da sam žensko. Ne mislim da time što to govorim širim mržnju."
Kad se oglasi, kao prošle nedelje, njen glas, u svetu u kome se sve izmešalo, deluje kao krik nade. Zov koji ohrabruje većinu da se zaštiti od terora manjine.
Ovaj put je premijer Škotske Humza Jusef, Pakistanac poreklom i prvi musliman na čelu ovog dela Velike Britanije, rešio da se obračuna sa "rastućom plimom mržnje" te se dao na renoviranje Zakona o mržnji i javnom redu Škotske iz 2021. dodajući nova "raspirivanje mržnje" na osnovu godina, invaliditeta, religije, seksualne orijentacije i trans identiteta.
Nije dozvoljeno muškarca zvati muškarcem
Dž. K. Rouling je razumela da "škotski zakonodavci pridaju veći značaj osećanjima muškaraca koji sprovode svoju ideju o ženskosti, koliko god mizoginistički ili oportunistički bili, nego pravima i slobodama stvarnih žena i devojčica". Dodajući prostu realnost da je "nemoguće tačno opisati ili uhvatiti se u koštac sa realnošću nasilja i seksualnog nasilja počinjenog nad ženama i devojkama, ili se pozabaviti trenutnim napadom na prava žena i devojčica, osim ako nam nije dozvoljeno da muškarca nazivamo muškarcem".
I onda – novi talas sistematski produkovane mržnje. Napad je koncentrisan na njeno čedo Harija Potera – da je time što hoće da bude žena, i to kaže naglas, izdala svog junaka.
Ne, ona misli da su to "smrtožderi – brigada mračnih veštica i čarobnjaka protiv kojih se Hari Poter borio – 'demonizovali i dehumanizovali one koji nisu bili poput njih'". I: "Duboko sam se uznemirila zbog toga što je to što sam ja videla kao kulturni pokret, nešto neliberalno u metodama i upitno u svojim idejama. Apsolutno sam znala da ako progovorim, mnogi ljudi koji vole moje knjige biće duboko nezadovoljni mnome" i, da, "povremeno sam se plašila za svoju bezbednost i, u velikoj meri, za bezbednost moje porodice". Ali ona je sigurna kako će tek "vreme pokazati da li sam pogrešila".
Otkad se kao petnaestogodišnja tinejdžerka suočila sa smrću majke, koja je umirala godinama od multiple skleroze, "smrt je ključ za razumevanje" Dž. K. Rouling: "Moje knjige su uglavnom o smrti. Otvaraju se smrću Harijevih roditelja. Tu je Voldemorova opsesija da pobedi smrt i potraga za besmrtnošću po svaku cenu što postaje cilj svakog ko ima magiju." Ili – moć.
Šta bi Dizni danas rekao
Na dehristijanizovanom Zapadu – ideja o besmrtnosti je banalizovana. Tu više nema magije, nego je profilisana kao grubo nastojanje da se drugi precrtaju i da se veruje kako će neki dr Mengele (koji se neće tako zvati), medicinskim eksperimentima, ipak, ostvariti taj projekat. I da će samoživi praznoglavci postati besmrtni. Kao nikad ni jedno biće u istoriji čovečanstva.
Iz toga izlaze projekti da je nerađanje potomaka – civilizacijsko dostignuće. Šta će nam potomci kad ćemo mi večno da živimo? I zato ne trpimo ograničenja koja donose deca. Tako je očigledno samouništavanje civilizacije – izvikano za njeno implementiranje u večnost.
"Skromna i nežna" Dž. K. Rouling, koja se bori za svoju privatnost ("Kao da sam dugo živela ispod kamena i odjednom ga je neko podigao i osvetlio me bakljom."), razume
1) da bi joj život ličio na "raj" kad bi mogla da mračni svet oko sebe hvali i podržava, ali
2) ipak, nema snage da ćuti pred industrijom nesreće u kojoj njeni čarobnjaci treba da postanu đavolja vojska.
Takva Dž. K. Rouling ne može da ćuti. Bez obzira na cenu. Poništila bi sve po čemu je znaju. Ona veruje da čarobnjaci moraju biti vojska za odbranu ljudskog u Čoveku. Njena pobuna je ljudska. Na tome se zasniva ljudskost.
Šta bi Volt Dizni danas činio? Glupo je pitanje, ali njegovi naslednici na čelu Diznijevog carstva nastupaju kao da to neupitno znaju.
Iza mnogih likova pred kojima je padala dečja mašta širom sveta, oni su za svoj ideal odabrali Baju Patka. Jesu Miki i Mini češće na robi za decu, ali oni znaju da je to samo profitni trik. Uostalom, mnogi od onih voljenih likova su "kenselovani", ali ne i "ujak Paje Patka i praujak njegovih sestrića Gaje, Raje i Vlaje". Baja Patak voli dolare i nikad mu ih nije dosta. Od prvog novčića koji je zaradio u životu – koji mu donosi sreću pri grabljenju – sve pare je čuvao u trezoru koji je postao visokospratnica.
Diznijeva ljubav za operacije
Koliko novaca ima Baja? Njegov otac, crtač Barks je govorio: "Baja poseduje jedan multiplejilion, devet opskuratumatiliona, šest stotina dvadeset tri dolara i šezdesetdva centa". U epizodi Pačje priče iz 1989. Bajin računovođa daje cifru: "607 triliona 386 ziliona 947 biliona 522 milijardi dolara i 36 centi". Američki poslovni časopis "Forbs" je 2007. u realnom procenjivanju Bajinog bogatstva došao do cifre između 28,8 i 44,1 milijardi dolara.
I šta se radi s tim? Ono u čemu Dž. K. Rouling ne može da učestvuje. Tako devetnaestogodišnjakinja Kloi Kol (Chloe Cole) razotkriva "šta je 'Dizni' radio deci". "Dizni" (korporacija) "pomaže zaposlenima da deca promene pol". Kloi Kol priča kako su joj kao dvanaestogodišnjakinji "pomogli" lekari "u koje je verovala, da uzme blokatore puberteta". Pošto su se doktorski saveti pokazali tragično netačnim "pokušala sam da se vratim u stvarnost, ali bilo je prekasno. Moje telo je nepovratno oštećeno, a i posle toliko godina grudi su mi još uvek u zavojima. Moji doktori su me napustili. A vi, doktori, gledate i sležete ramenima, zašto tužim one profesionalce koji su me naveli da preduzmem ove destruktivne korake koji su me trajno oštetili, a 'Dizni' je u svojoj aroganciji odgovorio da sam samo pokušala da privučem pažnju za ograničenu agendu."
Deca kao profitni saldo
Kloi Kol koja je, posle ličnog iskustva, postala aktivista protiv prava da deca odlučuju o promeni pola, objavljuje da oni ("Dizni") nisu spremni da – opet po izboru, ali sad sa suprotnom namerom – podrže detranziciju, kako se zove povratak u prirodno stanje.
Koristeći beneficije, "sponzorisan od nacionalnog pravnog i političkog centra" SAD, "Dizni" "pomaže" deci da menjaju pol, ali "ideju o detranziciji kompanija diskriminiše i to na osnovu rodnog identiteta prema propisima".
Baja Patak nikad nije sreo Harija Potera. I da jeste poslao bi Gaju, Raju i Vlaju da malog čarobnjaka gurnu u podrum a da nikad otud ne izađe. Volt Dizni bi, kad bi mogao da ustane iz leda u koji je ušao nadajući se pronalasku besmrtnosti, odmah zaseo u upravne odbore BlekRoka i Vangarda i najoštrije bi se ostrvio na Dž. K. Rouling, koja ne razume "duh vremena".
I da deca više nisu ništa drugo nego materijal iz koga se mogu iscediti milioni dolara. Milijarde. A priče na kojima su se podizale generacije naivnih – roditelja i dece, samo su profitni računi. Ne znače ni da oni koji rade s Harijem Poterom nemaju iste namere, ali njegova majka zasad odoleva. Nikad se ne zna šta je moć magije. Čovečanstvo i u najvećim iskušenjima ima pravo na nadu. Jer "nada je reč koju je Bog ispisao na čelu svakog čoveka". (Viktor Igo)