Nekada davno, pre desetak meseci, udarna vest u svim svetskim medijima je bila da je počeo konvencionalni rat.
Ali ubrzo je postalo jasno da niti je Rusija "napala" (već je to bila iznuđena, preventivna odbrana Rusije, što znači da nije agresivni već odbrambeni rat), niti je to rat između Rusije i Ukrajine (već je "proksi" rat u kome NATO ratuje protiv Rusije pod vidom Ukrajine).
Zatim smo saznali i dobili dokaze za američke biološke laboratorije u Ukrajini, a i po celom svetu,u kojima je pripreman biološki rat, za sad samo odložen. Onda se počelo sa uvođenjem ekonomskih sankcija čime je počeo ekonomski rat. Nedugo potom je Amerika odlučila da na ratu zaradi pa je svoje vazale u EU naterala da prestanu da kupuju, znatno jeftiniji ruski gas i počnu da kupuju znatno skuplji (5-10 puta) američki komprimovani gas iz škriljaca. Time je počeo energetski rat koji je sad (kad se uzme u obzir i cena nafte) već pogodio ceo svet. Uzgred budi rečeno – pokretanje drugih prljavih i "anti-ekoloških" načina dobijanja energije u EU i drugde, dovelo i do neopravdano zanemarenog i skrajnutog ekološkog rata. Zabranjivanje ruskih a i drugih nezavisnih medija po celom svetu je otvorilo novi front: medijski rat ne samo u Ukrajini ili samo u EU već po celom svetu (upravo ovih dana smo u Srbiji svedoci još jedne "hibridne bitke" u tom ratu: zabrane srpskog kanala RT na zapadnoj platformi a istovremeno ogorčene "borbe protiv cenzure i medijskog mraka u Srbiji" od strane onih koji su RT kanal na svojoj zapadnoj platformi i zabranili!?!).
"Mrežni" rat
Informaciono – psihološki rat na društvenim mrežama, sve one memove i mimove, fejk novosti, "masakr u Buči", banovanja, spinovanja i t.d. – nema smisla ni objašnjavati i dokumentovati. Blokiranje banaka, među-bankarskih plaćanja i platnih kartica nam je doneo finansijski rat. Bankrot i pad vrednosti kripto valuta je samo druga bitka sajber rata koji je počeo korišćenjem "starlink satelita" i "interneta sa neba" u vojne svrhe. I tako dalje, i tako dalje. Mogu se tomovi napisati i o mrežnom ratu i o ratu narativa i o mentalnom ratu…
Sve ovo dovoljno govori o tome da nije reč samo o konvencionalnom ratu (oružanom sukobu) već o hibridnom ratu. Drugim rečima: rat je postao kompleksan (uzajamno među-zavistan). Da razumemo zašto su Rusi zaustavili front na levoj obali Dnjepra kod Hersona u konvencionalnom ratu – možemo samo ako uzmemo u obzir efekte ekonomskog, energetskog, finansijskog i medijskog rata – na stanje u "kolektivnom Zapadu" i građanske nemire koji tamo počinju što će dovesti do promena u snabdevanju na desnoj obali Dnjepra.
I tek ako na ovaj, hibridni (kompleksni) način posmatramo možemo razumeti religiozni rat (ili religiozni front) i njegov značaj.
Religija je direktno vezana za borbeni moral u svakom društvu. I Crkva je samim tim, htela to ili ne, direktan i (čudovišno ali istinito) legitiman vojni cilj u hibridnom ratu.
Kao što bi svi trebalo da znamo: Crkva je "jedna, sveta, saborna i apostolska". I upravo je ovo meta religioznog napada na moral i borbenu gotovost armija pravoslavnih država. Ako se ovaj postulat, makar i prividno, makar i medijski, makar i prevarno, makar i lažno naruši, ako se stvori mnogo, malih, nesvetih, korumpiranih, nesabornih i razjedinjenih "crkva" umesto jedne, svete, saborne Crkve – pravoslavni voini će posumnjati u ispravnost svog voevanja.
Pašće borbeni moral, država, vojska i društvo će biti ranjiviji i podložniji raspadu.
Zato je Zapad preko poverilaca grčke države prinudio i grčku državu da zapreti ukidanjem plata sveštenicima i celom kliru u Grčkoj i Aleksandrijskoj Patrijaršiji ako se ne pridruže priznavanju raskolnika u Ukrajini još 2018. godine.
Grci - topovsko meso
U ovoj hibridnoj agresiji, Grci i grčki klir su "topovsko meso" (instrument, alatka) religioznog rata protiv vascelog Pravoslavlja. Isto kao što su Ukrajinci "topovsko meso" konvencionalnog rata, tako je grčki klir zbog finansijske zavisnosti od grčkog budžeta postao sredstvo za razbijanje "jedne, svete i saborne" Crkve.
Žalosno ali istinito. Da bi ostali na državnim jaslama – prihvatili su da budu oružje u tuđim rukama u borbi protiv Crkve.
Ali od leta ove godine, ovaj rat je ušao u novu fazu! Evropska Unija je markirala Rusku pravoslavnu crkvu (RPC) kao saveznika Kremlja i otvorila "sezonu otimanja državnih autonomija" ili kako je to Predsednik Zelenski nazvao "zaokruživanje duhovne suverenosti".
Članice EU Litvanija i Letonija su u svojim Parlamentima donele zakone kojima se pravoslavne eparhije na njihovoj teritoriji pod pretnjom sile odvajaju od RPC. Slično je uradila i Estonija. Ubrzo su se pojavili predlozi da se i Moldavska mitropolija odvoji od RPC i pripoji rumunskoj.
Ovom trendu se pridružila i Ukrajina koja sad već u Parlamentu razmatra predlog zakona o potpunoj zabrani Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC). Grke koji su svoju ulogu odigrali i nastavljaju da primaju svojih 30 srebrnjaka iz grčkog budžeta sada više niko ništa i ne pita – ako stignu da napišu i podele tomose – stignu, a ako ne – "zaokruživanje duhovne suverenosti" EU ne može da čeka senilne Grke da ispišu tomose.
Ovaj trend je nešto principijelno novo na Zapadu
Po svemu sudeći ova tendencija se neće zaustaviti. U martu ove godine Evropski Parlament je već doneo rezoluciju o pravoslavnim crkvama (množina!) u vezi naše Crkve! Ali sada više nije reč samo o "prostoru bivše SFRJ" i nekim "hrvatskim, bosanskim, crnogorskim,… crkvama".
Posle Letonije, Litvanije, Estonije, … pitanje je samo vremena kada će i druge države EU (možda Nemačka, na primer) početi da donose u svojim Parlamentima odluke o "zaokruživanju duhovne suverenosti" i da zakonski daju autonomije i autokefalnosti našim eparhijama u EU.
Ovo sada više nije "teorija zavere" niti pitanje "novih teoloških tumačenja" već realan problem i realna opasnost. Drugopravoslavci više nisu unutar crkveni već bezbednosni problem. Možda je vreme da sem što smo dobri kao golubovi, budemo i mudri kao zmije kad je u pitanju naš episkopat?