Renesansnim osmehom protiv emotivne kuge

Dve i po godine zatvaranja, zastrašivanja, izolacije se pretopilo u najavu apokalipse, sloma i propasti. Virus emotivne kuge kruži kompjuterskom brzinom našom planetom i kosi pred sobom neosvešćene, namrštene, zabrinute, uplašene.

Termin emotivna kuga je definisao Vilhelm Rajh 30-tih godina prošlog veka, uoči Drugog svetskog rata. On podrazumeva bolest psihe koja je zaraznija od svakog virusa, jer se prenosi slikama u našem nesvesnom, i tu pravi haos koji onda prenosimo drugima. Tada nastaje masovna bolest. Tridesetih godina prošlog veka nije bilo interneta, mobilnih telefona, kompjutera. Zamislite brzinu širenja zaraze sada!

Ne bih da gnjavim tehničkim detaljima psihopatologije socijalnih fenomena, jer u ličnom iskustvu svako od nas tu zarazu može da prepozna. Ne bih ni o silama koje pojačavaju širenje bolesti, jer kroz taj proces te sile se hrane našom energijom i tako isceđene nas izbacuju da se oporavimo malo, da bi nas ponovo gurnuli u energetski sokovnik.

Svako od nas zna za snagu sve kraćih strašnih poruka, slika, sve veći uticaj opšte panike i krađe pažnje kroz medije i tehnička sredstva, koja se prelivaju i plave našu svakodnevnicu. Menjaju nam misli, ubrzavaju puls, pumpaju adrenalin.

Jedan od ciljeva je da posle ceđenja postanemo anestezirani, prazni, bez reakcija, automatizovani u kutiji, bez mašte. U takvom stanju, kada bombe počnu da lete, nakon novogodišnjih i ostalih vatrometa, nećemo primetiti rakete, niti početi da se branimo.

Ignorišite loše vesti, tu toksičnu prenadraženost, ugasite na čas sokoćala (stari izraz za zaludnu spravu) i počnite da se bavite osvetljavanjem i izgradnjom svog života. Čuvajte energiju za stvaranje novog sveta.

Kako ostati živ, a ne postati zombi? Kako razlučiti na svojoj koži šta nas ubija, umrtvljuje, a šta nas preporađa i leči od emotivne kuge?

Bebe i priroda su naši učitelji. Zato se sile mraka toliko bore protiv njih. Bebe su novi, snažni energetski generatori koji dolaze na svet da nas osnaže, nauče i preobraze. Zato je rođenje uvek bilo slavljeno kao simbol novog života, novog početka, nove mogućnosti.

Roditi se – znači biti spreman da, posle teškog iskušenja koje predstavlja porođaj, uđeš u novu ulogu, zaboravljajući sve što znaš i gledaš okolinu novim i radoznalim očima. Učiti novi jezik, otkrivati pravila čudne pozornice na koju sleće nova duša, u novoj ulozi, sa uvek istim zadatkom.

Da bude ostvarena kroz druge, da pomogne promeni na bolje, da širi radost i dobrotu. Da iskusi i prevaziđe sve što je pred njom.

Pravilo je da mnoge sile sprečavaju ispunjavanje zadataka. Dete uči sebe i nas da svaku prepreku pretvori u mogućnost, da se igra sa tim mogućnostima, dok ga ne zarobimo.

Deca su jaka, deca nas uče, bebe nas zaprepašćuju svojom energijom, ona je kod njih najjača u trenutku zaborava i novog početka; bebe, a sa njima i Isus novorođenče, kao simbol novog života, nove mogućnosti koja raste iz ljubavi. Prvi dan života je čudesan, jer svet otkrivamo prvi put.

Deca su jaka zato što su bliska kosmičkim silama, što im ništa još nije poznato i zato ništa dosadno, nema sećanja, nego je sve novo i sve je igra. Svet je tek odškrinuta avantura.

Kako da bar na trenutak budemo dete svaki dan i osetimo priliv beskrajnog uzbuđenja koji svaki trenutak života nosi? Ne moramo odmah krenuti sa velikim temama i zadacima, zapitanošću nad smislom života i velikim odlukama.

Pozivam vas da isprobamo osmeh kao čarobni štapić kojim možemo da mašemo koliko god puta da nam je potrebno.

Šta može osmeh?

Prvi korak: napregnite se i osmehnite se s ljubavlju, iako zvuči glupo, sebi u ogledalu, i ako vam dođe isplazite se, ukrstite oči, napravite smešnu grimasu. Možda pustite i seriju smešnih zvukova, početak pesme. Setite se sebe kada ste bili dete, to je bilo stalno neko ludiranje, smejanje do suza, ismevanje.

Samo se setite, nije potreban guru, face joga, i ostale „kul“ tehnike. Svaka beba to zna i osmehom i ludiranjem podiže sebi energiju, kao i svima okolo. To znaju i rade i kućni ljubimci.

Drugi korak: spremite osmeh za druge. Za ukućane, ljude u okruženju, za one koje sretnete u liftu, prodavnici, prevozu. Monstruozne maske su i decu odvikle od smeha i osnovnog koda ljudske komunikacije – veze očiju i usana, usporivši razvoj mozga. I deca i mi moramo ponovo da naučimo da se jedni drugima osmehujemo iskreno, i da se gledamo u oči.

Treći korak: prenošenje radosti. Dignite pogled sa telefona, odgurnite brige za kasnije jer neće pobeći, osmehnite se prvoj osobi koju ugledate!

Ako je osmeh bio slab da odvoji drugu osobu od telefona, žurbe ili namrštenog prebiranja briga, napravite napor, dignite teg glasnim žicama (glasne žice su mišići i treba ih vežbati) i poželite dobar dan biću pored vas. Zvuči zastarelo, namešteno, glupo, nepotrebno. Ko za to danas ima vremena, dosta je osmeha za selfije – mrmljate. Ako ste dogurali do ove tačke teksta koji se ne bavi aktuelnim dešavanjima, bravo, ima nade za vas!

Uveravam vas, i ja i cela kvantna fizika i astrofizika, da nije beznačajno uputiti osmeh nekome preko puta vas. To ima kosmičku snagu, titraji vaših glasnih žica dopiru do središta kosmosa, talasima i česticama, kako ko meri, šire se informacionim poljima, i utiče na sve što živi.

Ako mladoj osobi poželite dobar dan sa osmehom, iako je zagledan u ekran, jedna sekunda je dovoljna da oslabi stisak mašine i da vibracije vašeg nasmejanog glasa podignu nivo njegove životnosti.

Ukoliko se osmehnete psu, bebi, baki, kasirki, namrštenom službeniku i poželite im dobro jutro, pohvalite nešto na njima, njihova energija će poskočiti, nabujati, i oni će preneti prvoj sledećoj osobi kvant dragocenog osmeha i glasa. Ta blagotvorna energija će se širiti, a virus emotivne kuge će uzmicati. Ako se samo desetak ljudi upusti u ovaj eksperiment, stotine i hiljade mogu u toku nekoliko sati da budu dotaknute tim čarobnim štapićem.

Snaga molitve

Snaga molitve je već toliko puta bila eksperimentalno dokazana, ali svako od nas ne mora biti religiozan ili dobar do bola, može samo da ulepšava svet svojim licem i glasom, običnom, zaboravljenom blagošću i ljubaznošću, svojim mirom.

Već je poznato da biljke, drveće, kristali i kamenje imaju život i komuniciraju na svoj način među sobom. Postoje aparati koji vibracije biljaka prevode u muziku koje naše uvo može da čuje, zvuči kao tiha muzika. O komunikaciji životinja, njihovim osmesima, zagrljajima i pogledima ne treba ništa više reći. Svi smo svedoci usredsređene radosti koja struji između njih, i obuhvata i nas kada smo im bliski.

Znamo i za one eksperimente kada se vodi upućuje muzika, blage reči i molitva. Kristali tako tretirane vode pod mikroskopom imaju čudesno harmoničan izgled. Kristali vode, pred kojom je puštana neharmonična muzika ili pred kojom su se izgovorile ružne reči, postaju iskrivljeni, zamućeni.

Japanski naučnici su očistili zaliv kod Nagasakija od iskrivljenja u kristalima posle atomske bombe upravo ovom metodom. Prečistili su reke i eksperimentalno dokazali efekte dobre namere, blagih reči, muzike i molitve. Upoznala sam vođu tog projekta koji je ponudio da dođe i pročisti vode naše zemlje posle bombardovanja 1999. godine. Kada sam to predložila jednom od naših visokih funkcionera, gledao me je belo i nije uputio nikakav odgovor. Još nema onih na vlasti koji vole svaku kap ove zemlje više od profita. Zaboravili su na svetu vodu, na osveštavanje vode, na preobražavanje vode. Za njih je voda resurs, mrtvo dobro kojim se bogate i kupuju kola i kokain.

Nadajmo se renesansi i dolasku onih koji vide ceo zemljani šar kao svoju decu i vole ga sa iskrenom radošću. Šta reći, u kakvom su stanju naše ćelije, koje su svaka po 70% tečnosti? Da svaki zvuk, misao, reč utiče na naš unutrašnji svemir.

Pozdravite i osmehnite se svojim ćelijama, poželite im sklad i otpornost, našalite se s njima i ne govorite sebi ništa ružno. Vibracije putuju brzinom misli. Pozdravite vodu u čaši, kišu i sebe pod tušem. Pod tušem, u reci i moru, naše ćelije se uravnotežuju, spajaju sa kapljicama vode, pune se životnom energijom i leče ne samo vas nego i sve što kasnije dodirnete.

Prvo osmeh, pa onda polako promena reči, i onda izmena misli. Tako je lakše odvići se loših navika nego odmah od sebe zahtevati da crne misli stanu. Dok se osmehujemo, ne čekamo promenu od drugih, od viših i nižih sila, nismo pasivni i uplašeni, nego talasamo neprekidnu energiju u sebi i oko sebe, pridružujući se kosmičkom talasu promene.

(autor je klinički psiholog)