Crni petak

Nemamo čist vazduh, nemamo čistu vodu, nezagađenu hranu, dobro zdravstvo i obrazovanje, ali imamo Black Friday! Crni petak je pred nama!

Rasprodaja – stara, nepopularna srpska reč, simbol kupovine neprodate, jeftine robe, koju kupuje sirotinja – veštim neprimećenim marketinškim trikovima izronio je u cool, otmen izraz Black Friday, u prevodu na "prosti" jezik, Crni petak. U narodu poznat kao najava katastrofe, velikog baksuza, velikog stradanja.

Cela planeta strada od prekomerne potrošnje i posledičnog zagađenja.

Za onu decu, i druge moderne robove koji rade za dolar - dva proizvodeći krpe za prodaju u radnjama, to jeste granica između šake pirinča i gladi. Za naše prevarene pomodare to je hepening, prilika da se šeta sa skupim kesama i nekvalitetnom robom koja je jeftinija i od snižene cene.

Postoje podaci o tome da je prvi put u anglosaksonskoj sferi izraz „crni petak“ upotrebljen 1869. Dovođen je u vezu sa dvojicom finansijera, trgovaca zlatom, beskrupuloznim ulagačima na Vol stritu. Oni su mahnito kupovali zlato i pokušavali da dignu njegovu cenu na najveću visinu, i time dobiju astronomske profite. Jednog petka je konačno otkrivena njihova manipulacija i to je dovelo do kraha berze, kao i do bankrotstva najvećih bogataša i sitnih ulagača.

Poreklo ovog izraza u Americi označava i dan kada su se robovi, posle praznika Dana zahvalnosti, prodavali po nižim cenama, tako da mnogi Afroamerikanci odbijaju da učestvuju u danu Crnog petka, smatrajući ga rasističkim.

Konzumerizam je najuspešnji masovni psihološki projekat, koji je sredinom 20 veka uzeo maha kao zamena za religije, tradiciju, zdrav razum i moral. To je način pokoravanja i anesteziranja masa. Planetarni fenomen, konzumerizam nameće želje, da bismo zaboravili koliko su nam prirodne potrebe skromne i koliko malo materijalnog je dovoljno za sreću.

Kada sam radila u mentalnim bolnicama u Americi, deo programa oporavka teških pacijenata, nakon pokušavnog samoubistva ili doživljenog nervnog sloma, podrazumevao je i posete velikim tržnim centrima i "šoping terapiju".

Čudila sam se tome, i predlagala odlazak u okrilje porodice, druženje sa prijateljima, ali niko nije razumeo o čemu pričam. Činilo mi se da je postupak sličan zameni heroina metadonom, ali šta jedna strankinja zna o naprednom društvu.

Potrošnja jeste nova religija. Džordž Buš mlađi je 90-ih apelovao na narod da budu rodoljubi i da što više kupuju, kako bi se pokrenuo točak privrednog rasta. Konzumerska mašina radi punom parom u celom svetu. Oni koji vladaju ekonomskim tokovima prenose taj zamah kod nas.

Mašina ima pipke svuda, njihovi eksponenti su i oni mali članovi tog lanca, prodavci koji rade po 12 sati, ljudi koji čiste izloge, postavljaju bilborde, PR agencije i slično. Oni dobijaju mrvice, profit odlazi vlasnicima krupnog kapitala. Koji se kasnije kockaju na berzi.

Bledi primer toga su bile Dafine, Jezde i ostale piramidalne šeme kod nas, u Albaniji i u celom bivšem istočnom bloku. To je ta večna zamka - daš malo, uzmeš sve. Sada su kockarnice zamenile Dafinu i slične.

Upotreba engleskog u sve većoj meri podseća me na Gospođu ministarku i Nušića, koji je svojevremeno ismevao površno obrazovane bogataše i opisivao kako u svakodnevnom govoru koriste francuski jezik, koji je tada predstavljao jezik vladajuće klase.

Ne sumnjam da se Branislav Nušić i Jovan Sterija Popović prevrću u grobovima, jer njihove komedije i pouke nisu donele nikakve rezultate.

Neće ni ovaj tekst. Cilj je da izoštrimo svoje opažanje i osećaj za opasno izvrtanje pojmova, oprez za neuro-lingvističko programiranje koje deluje ispod praga svesnosti i direktno u svakodnevnu pažnju, otupljujući svest i jezik. Programiraju nas za akcije koje radimo po automatizmu, ne iz nasušnih potreba. I tako se malo po malo stvarno primičemo Crnom petku robota-čoveka, koji misli logikom tuđeg profita.

Želja mi je da osvestimo činjenicu da svaku kupovinu nepotrebnih stvari plaćamo protraćenim vremenom i zarađenim novcem; umesto da to vreme provedemo u ljubavi, radosti, kreativnom radu, ugodnoj dokolici ili mašatnju o svetu bez tržnih centara i saobraćajnih gužvi, bez bilborda.

Možda i u čitanju bajki, počevši od Baba Jage i Zlog zmaja koji za doručak jede najlepše devojke. Meni taj zmaj uvek padne na pamet kada vidim reke lepih, mladih ljudi, kako bez sjaja u očima, ne gledajući jedni druge, hodaju pored uvek istih svetlucavih izloga, trošeći dragocene dane svog jedinstvenog života.