Lansiram kampanju - Spasite decu, spasavanjem roditelja

Roditelji su uplašeni!

Plaše se da ih deca neće voleti, da će decu istraumirati, da će deca propasti, da neće biti njihov ponos i dika. Plaše se da neće biti idealni roditelji. Roditelji kriju koliko su bez snage, zbunjeni, bez prava, koliko ih deca ismevaju, manipulišu, maltretiraju. I ne znaju šta da rade, kome da se okrenu za pomoć.

Traže krivca u školi, u bračnim partnerima, u medijima, u strašnom vremenu, u zemlji u kojoj žive, u besparici, u lošem društvu, u glupim psiholozima, u nefunkcionalnom pravnom sistemu.

Roditelji su postali smešne figure od rastegljive gume, koje niko ne poštuje, vreća za udaranje i automat za isporučivanje svih želja koje deca traže, pritiskajući elastično dugme zvano:izmučeni roditelj.

Poslednji je čas da se roditelji ujedine, pogledaju jedni druge i  uzviknu uglas – nema više straha od dece! Mi smo ih želeli, rodili, mi ih održavamo u životu, ali i mi smo ljudi! I mi imamo svoja ljudska prava i dostojanstvo!

Od svih "interesnih grupa" koja su dobila razna prava, roditelji su se obreli u situaciji da su sva prava izgubili. Ukoliko želimo da spasemo decu, moramo se boriti za roditeljska prava, jer samo roditelji imaju organsku, ćelijsku, DNK vezu i obavezu da decu pretvore u prave ljude.

Kako je sve počelo

Sve je nevino počelo sa čuvenim dr Spokom, pedijatrom, koji je iz Amerike šezdesetih godina zagovarao "permisivno" popustiljvo vaspitanje. Knjiga je preko noći postala Biblija za moderne roditelje, učitelje i zakonodavnu politiku. Biti popustljiv je bilo lakše i moderno. Sve to u SAD. Deset generacija kasnije imamo katastrofu u Americi. Svedočila sam tom sunovratu sa užasom, dok sam tamo živela i radila.

Kratak spisak rezultata: bebe koje nose pelene do četvrte godine, deca jedu ogromne količine šećera i postaju mladi dijabetičari, nemaju osnovne razvojne parametre postignute na vreme. Dalje, funkcionalna nepismenost, potpuna intelektualna i moralna zakržljalost, nepoznavanje pravila lepog ponašanja, drastično smanjenje koeficijenta inteligencije, više nego oskudno znanje o svetu, izuzetan porast nasilja među vršnjacima i prema starijima, nesposobnost da se snađu u životnim teškoćama, zavisnost od šećera, kompjutera, psihijatrijskih lekova i droga. Trećina populacije je u zatvorima, počevši od pubertetlija. Vrtoglavi rast samopovređivanja, samoubistava, ubistava, depresije, anoreksije, bulimije. Pad fizičke snage i spremnosti, tako da vojsku ne mogu da popune, nestanak stotine hiljada dece, očaj mladih koji nemaju svrhu i smisao života, i koji kao takvi postaju plen svake pošasti i manipulacije koja je pred njima.

Prave vrednosti

Dobra vest je da smo mi zaostali bar 20 godina! Konačno i naše zaostajanje za Zapadom ima neke prednosti. I nas je prekrila opasna radioaktivna prašina slabosti, manipulacije, rijaliti programa, novih zakona, zaborava i konfuzije. Deca su podivljala, roditelji na ivici nervnog sloma i bez prava, ali đavolu "progresa" sreću kvari!

Još ima sećanja na prave vrednosti, još ima pametne i uljudne dece, još ima čvrstih roditelja, još ima nade.

Roditelji ispravite kičme, umijte se hladnom vodom i zahvalite svojim precima što su vas postavili u ovaj zabačeni i nikad sređeni kutak planete, gde još ima šuma i gora i inata, hajdučije i sećanja na babe i dede. Sada vam oni pomažu da se vratite "primitivnim" korenima i da se od prezrenih jedinki pretvorite u div junake i majke vučice, i da ponosno istaknete da nikad niste čitali taj "sjajni bestseler" dr Spoka, nego samo jadne savete iz medija.

Udružujte se u grupice koje će vežbati snagu, samospoznaju, pokrenuti bunu, i oslobodite sebe i svoje potomke od propasti! Hrabre bundžije i oni koji im se iz straha od dece i očaja pridruže, mogu promeniti svet!

Poznate lekcije

To je lekcija koja se vekovima utvrđivala na ovim prostorima. Niste vi gori od vaših majki i očeva, baba i deda, sve od iskona.

Odbijam da pomenem ponuđene brojeve (roditelj 1, roditelj 2), koji označavaju ta životvorna bića. Ako se ne pobunimo, biće nam uskoro istetovirani brojevi u novim koncentracionim logorima za zaostale, za "prirodne" roditelje, dok će izlaze čuvati roboti i dronovi. A vaš porod će biti korišćen kao "resurs".

Nema straha, nema zaborava, mora se dopreti do svakog uplašenog roditelja koji još ne zna da pomoći ima! Roditelji, oni koji su dali svojoj deci život i sve ostalo, su dužni svetom obavezom, koju su preuzeli kada je dete rođeno, da ih spasu.

Plan u četiri tačke

Znači, plan akcije:

1. Svaki dan počnite mantrom (bar je to moderno): ja se ne plašim svog deteta, ja ga ne traumiram nego vaspitavam.  Znam da je prezaštićivanje trauma, da je popustljivost put u stvaranje nesigurnog čoveka. Ja ću se boriti za svoja prava, za svoje potomstvo na životno pozitivan način. Ako poštujem i kontrolišem sebe kao osobu, umeću da napravim zdrave granice i zdravo dete! Ponavljajte ovu mantru, zakletvu, pred spavanje.

2. Podelite ili prepričajte sadržaj ove kampanje, rođacima, komšijama, nastavnicima koji još nisu dozvolili da ih deca prebiju, uđite u školske savete, ne da se borite protiv nastavnika, čak i ako imate kupljene diplome, nego da sa njima stvorite savez za povratak ljudskih prava roditelja i vaspitača. Priznajte sebi, ili ako ste vernik svojim prijateljima u crkvi, o vašem grehu popustljivosti, povodljivosti i biće vam oprošteno, jer niste sami.

3. Nikada više, ni u mislima, kamo li glasno, ne izgovarajte otrovnu rečenicu: ’’ako sam se ja mučio, ne mora moje dete da se muči.’’ To je uništilo toliko mladih, to je dovelo do nasilja i ubistava roditelja od strane razmekšale i zaglupele dece. Život na ovoj planeti je velikim delom muka, trud, borba i ona kali čoveka, njegovu dušu i daje smisao životu. Muka i trud, ograničenje obilja, rad, učenje, pripremaju decu da budu snažna, otporna na zavođenje i zavisnosti, uči ih samopoštovanju i poštovanju. Bez muke nema nauke, kaže poslovica. Ali sada, kada se nauka kupuje, i sami osećate posledice.

 4. Ako ste sami ogrezli u poroke koje ne primećujete, ni u ogledalu, ni u duši, ako vas se svi boje jer ste nasilni, ako verujete da novac "buši gde burgija neće", ne čudite se svojoj deci. U celom živom svetu porod uvek uči imitacijom. Čak i roboti tako "uče".

Ali niste ni vi bez vrednosti za decu, možda samo kao loš primer. U retkim slučajevima, promenama vaših navika, deca će naučiti da izlaza ima, da se čovek može menjati na bolje i da svaki život ima vrednost. Da se i posle pada u blato može ustati i oprati lice.

Početak promene

Za kraj ovog teksta, ali početak promene – samo dišite duboko i izdišite napolje strah, zbunjenost, užas. Udišite snagu, hrabrost, svetlo i ljubav prema svojoj duši i duši svoje dece. Isijavajte ljubav za svu decu ovog sluđenog sveta. Svaki vaš izdah ponosa, svaka vaša nesebična želja za lepotom, mirom i dobrotom, menja ovaj i sve druge svetove. Menja prvo vas, a to je početak promene koja nam je potrebna.

Spasavanjem sebe, spašavate svoju decu, spašavate ovaj svet. 

Autor je psiholog, specijalista za kliničku psihologiju i dečiji razvoj