Pitanje iz naslova podrazumeva da smo mi na pravom putu (sa Rusijom). Možda nismo još sasvim, ali imamo sve uslove da budemo. I baš zato na to pitanje treba odgovoriti.
Trampov pokušaj spasavanja SAD
U novembru 2016, u komentaru pod naslovom "Kraj zelenaške imperije" napisali smo:
"Danas je nastupio kraj jedne geopolitičke epohe.
Pre svega, to je kraj svetske diktature i globalne pljačke koju je sprovodila zapadna finansijska oligarhija. Sistem koji im je dao neviđenu moć i bogatstvo, ali i besprimernu drskost i surovost, bio je najnehumaniji, najkriminalniji i najlicemerniji u ljudskoj istoriji. Taj sistem se u osnovi temeljio na zakonu džungle i pravu jačeg. Bila je to najveća diktatura svih vremena, koja se licemerno skrivala iza lažne fasade demokratije i ljudskih prava.
To je istovremeno i istorijski kraj Britanske imperije, u njenom završnom, angloameričkom obliku. Bankarska i piratska oligarhija je posle mnogo vekova negiranja osnovnih hrišćanskih i humanističkih vrednosti, bila dostigla svoj ideal – privatnu imperiju pod formalnom vlašću Londona i Vašingtona.
Sa obnovom ruske istorijske moći i sa nastankom BRIKS-a, zelenaška imperija je definitivno iscrpela mogućnosti svog opstanka. Postala je neodrživa, neefikasna i neprihvatljiva. Pobeda Donalda Trampa označava pokušaj SAD da opstanu u novom, multipolarnom svetu, oslanjajući se na preduzetničke, industrijske i slobodarske strane svoje tradicije.
Kraj imperije znači i otvaranje mogućnosti da se otklone posledice njenih nedela.
Za Srbiju to znači da je poslednji trenutak da najglasnije ispostavi svoje zahteve: ponovno ujedinjenje svojih istorijskih delova, naplatu ratne odštete od NATO sila i obnovu svog duhovnog, ekonomskog i vojno-političkog suvereniteta.
Srbija mora biti ponosna i na svoju herojsku odbranu od svih zapadnih agresija i na činjenicu da je, Srbija zajedno sa Rusijom, među utemeljivačima civilizacije u koju čitav svet, na ovoj istorijskoj prekratnici, gleda sa najvećom nadom.
Evroatlantski koncept, u čiju EU neki i danas pokušavaju da nas uguraju, danas je zvanično poginuo."
Većinu tada napisanog, mogli bismo reći i danas. Činjenica da je oligarhija pružila izuzetno veliki otpor, zapravo samo potvrđuje izrečene ocene i daje im veću težinu.
Sa jedne strane, Tramp je bio onemogućen da u svom prvom mandatu postigne američkom narodu i svetu potrebne rezultate. U Bajdenovom mandatu oligarhija je do krajnjih granica primenila zlokobni princip divideetimpera i do ivice nuklearnog rata raspirila sukobe u Ukrajini i na Bliskom istoku, žrtvujući za neznatne ekonomske rezultate, milione ljudskih života i dovodeći u pitanje opstanak američkih saveznika u EU i Izraelu.
Sa druge, svetska većina je SAD i Kolektivni zapad počela da doživljava kao neprijatelja čovečanstva i počela da zbija redove uz Rusiju i Kinu, odnosno BRIKS, čije je moralno, ekonomsko i vojno-političko vođstvo u novoj geopolitičkoj epohi, po sveobuhvatnosti promena nazvanoj Novi svet, postalo nesumnjivo.
Tramp je izborio novu šansu jer su se rezultati pokušaja oligarhije da očuva postojeći poredak, pokazali kao katastrofalni po zapadni svet. Trampov alternativni put je inteligentno smišljen i možda je jedina šansa SAD da opstanu i u Novom svetu kao jedna od najvećih sila. Tramp ne dira u religiozni koncept "američke izuzetnosti". On samo kaže: imamo dovoljno potencijala da to da smo najbolji dokazujemo industrijskom proizvodnjom i inventivnošću (u čemu su SAD kroz istoriju zaista pokazale zavidne rezultate); nema potrebe za zločinima i ratovima. Ako on u tome uspe, njegovoj zemlji niko neće praviti prepreke da uđe u Novi svet. Međutim, višedecenijske naslage i posledice globalnih zločinstava SAD toliko su ogromne da jedan predsednički mandat neće biti dovoljan da ih počisti i promeni. Ali ako uspe da Ameriku trajno usmeri ka katarzi i ka Novom svetu, biće to velika stvar.
A šta mi da činimo?
Rusija
Rusija ima dovoljno kapaciteta da se suoči sa novostima. Za početak, ona ne mora ništa da menja. Njen kurs je uspešan i pobednički, dok su SAD, pokušavajući da izoluju Rusiju, same dospele u izolaciju. Nema sumnje da će Rusija biti u stanju da adekvatno odgovori na svaki konstruktivan gest sa američke strane, a pre svega na one koji se odnose na rat u Ukrajini.
Srbija
Srbija, razume se, takođe treba da bude u stanju da na eventualne pozitivne gestove od strane SAD adekvatno odgovori. Druga Trampova administracija (a slično je bilo i sa prvom) će svakako biti manje opterećena imperativom da ne odstupi od agresivne politike prema Srbiji iz devedesetih i njenih posledica. Ali Srbija ne treba da prihvati svaki kompromis koji ponude SAD, doživljavajući ga kao "božji dar" i maksimum koji se može postići.
Oslobođenje i ujedinjenje moraju ostati glavni ciljevi srpske politike.
Očekivano smanjenje antagonizma od strane SAD, Srbija nipošto ne sme da doživi kao razlog za usporavanje svog približavanja Rusiji i BRIKS, nego naprotiv. Ulazak u BRIKS i jačanje strateškog savezništva sa Rusijom (i Kinom) ostaju najvažniji i trajni garant daljeg jačanja međunarodnog položaja Srbije i njenog razvoja.