Božić, Nova Srbija, Novi svet i Nova godina

1.

Božić je praznik nade, praznik mira i praznik tihe radosti, kako nas podseća Patrijarh Kiril. Bog je postao čovek radi nas i radi našega spasenja i to nas obavezuje na ljubav i bratstvo, podseća Patrijarh Porfirije.

Obrise Novog sveta nam je zauvek naslikao Novi zavet. Večita i trijumfalna čovekova težnja ka ljubavi iz koje izviru pravda i stvaralaštvo i šire se Vaseljenom, dobila je dolaskom Bogočoveka, hrišćanstvom – božansku snagu.

Ali najvećem podvigu čovečanstva pružen je i najveći otpor. Od Julijana Otpadnika i njegovog "zavadi pa vladaj", razni zapadni otpadnici i jeretici pokušavaju da unište one koji postadoše so zemlji i svetlost svetu. Od krstaških do svetskih ratova i do dana današnjega jurišaju na nas ognjem i mačem, a mi, spremni na žrtvu – pobeđujemo.

2.

Kao danas Madura, uz pomoć otpadnika, oteli su na Vidovdan Miloševića, da bi ga ponizili za primer svima. Ali novom Lazaru, ocu Nove Srbije i pobedniku Drugog Kosovskog boja, samo su otvorili put u večnost. Kada se od optuženog uzvisio u tužioca i sudiju, ubili su ga. Ove godine se navršava dvadeset godina od njegove mučeničke smrti.

U njegovo vreme, Srbija se iz zapadnih zabluda, vratila svom imenu, svom identitetu, svojoj veri i tradiciji, čuvajući svom snagom svoje najveće vrednosti i dostignuća – narod, teritoriju, slobodu, nezavisnost i socijalnu pravdu. Težila je ravnopravnosti u međunarodnim odnosima, demokratskom društvu sa tržišnom privredom i snažnom moralnom državom, kao garantom razvoja i socijalne pravde. U svojoj poslednjoj velikoj bici, smogla je snage da materijalizuje svoj vekovni cilj: donela je odluku o stupanju u državni Savez Rusije i Belorusije.

Srbija obnovljena u punom svetlu bila je trn u oku oligarhiji koja je mlela i kolonizovala celu Evropu, pa su deset godina svim sredstvima pokušavali da je slome i na kraju, iscrpljenu sankcijama i NATO agresijom, privremeno su je savladali spolja dirigovanim petooktobarskim prevratom, kasnije nazvanim "obojena revolucija".

Posle 12 godina rasprodaje i uništavanja ekonomije, odbrane, obrazovanja, kulture, zdravstva i svih oblika ljudskog i nacionalnog dostojanstva i socijalne pravde, osnaženi narodnim nezadovoljstvom i nadahnuti jačanjem Rusije i Kine, na vlast su se vratili patrioti, uz obećanje da neće dirati mehanizme zapadnog uticaja i krenuli da dižu Srbiju iz pepela. Mnogo je učinjeno, ali glavna borba da vaskrsne nova Srbija je tek pred nama.

3.

Nova Srbija je kao vesnik, pokazala put za stvaranje Novog sveta. Pravoslavna Rusija i konfučijanska Kina, pretekle su zločinački Zapad zauvek i u svemu, samo zahvaljujući svojim duhovno-moralnim vrednostima. One su okupile oko sebe BRIKS i Svetsku većinu – sve čovekoljubive civilizacije i narode. Srbiji je u Novom svetu rezervisano počasno mesto, koje ona još nije u punoj meri zauzela, jer još nije potpuno slobodna.

A grabljivice koje ostaju bez plena će ili nastradati ili se pripitomiti i prestati da budu grabljivice. Pred Zapadom je teška borba za opstanak, koju on, čini se, još nije u stanju da potpuno razume, jer su tamo vekovima generacije vaspitavane u duhu, koji nije ni hrišćanski ni čovekoljubiv.

Tramp je odustao od nametanja političkog ili ideološkog sistema drugim zemljama, ali od njih očekuje da opslužuju američke ekonomske interese, naročito ako su na američkom kontinentu, ili će na njih udariti – carinama ili raketama.

Taj pristup u Novom svetu ne može da bude ni uspešan ni dugovečan. I same SAD moraju da shvate da je saradnja mnogo efikasnije sredstvo za razvoj od nasilja. Ali zato je sada od najvećeg značaja da BRIKS i Svetska većina što pre izgrade mehanizam za potporu posustalim UN, kojim će što jasnije, što masovnije i što efikasnije moći da pariraju svetskim izgredima i kršenjima međunarodnog prava koje čini zločinačka oligarhija zapadnih imperijalnih sila - SAD, Britanije, Nemačke i Francuske i njihove, često fašističke i terorističke marionete, u svojim uzaludnim nastojanjima da poraze i potčine pre svega Srbiju i Rusiju, a onda i Kinu.

4.

Pred nama je godina u kojoj baš Srbija treba da potpuno obnovi svoju slobodu i tako spase ne samo sebe, nego u interesu svih ubrza pozitivne procese u svetu, koje je sama započela.

U godini Slobodana Miloševića moraju se ukloniti sve veštačke zabrane da se govori o ovom velikom čoveku i njegovim zaslugama, kao i o podvizima svih koji su tada branili slobodu i pravdu i utirali put Novom svetu. Jedan bulevar u Beogradu treba da dobije njegovo ime.

Srbija neće postati manje, nego više evropska, ako odustane od punopravnog članstva u Evropskoj uniji, za koju se pokazalo da ne štiti interese evropskih naroda, nego na smrt osuđene oligarhije.

Srbija neće postati manje, nego više nezavisna, ako obnovi svoj put u bratski savez sa Rusijom.

Srbija neće postati manje, nego više razvijena, ako sama bude određivala pravce svog razvoja.

Srbija neće postati manje, nego više demokratska, ako ostvari najšire političko jedinstvo u okviru sabornog pokreta za Srbiju.

Pomažući sebi, Srbija će pomoći svetu da stanu svi ratovi, da bude oslobođen Maduro, da mir i saradnja postanu glavni principi na Balkanu, u Evropi i svetu.

Mir Božji – Hristos se rodi!