O antiruskoj politici u "Danu uveče": London u prvim redovima kad treba da se zada udarac Moskvi

Više od dva veka Velika Britanija gleda na Rusiju kao na protivnika. Britanski prsti se uvek nađu tamo gde se piše "krvava istorija". Zašto London ne odustaje od antiruske politike dok britanske obaveštajne službe šire priče o ruskoj pretnji. London ne može da prihvati multipolarni svet u kome Rusija ima veliku ulogu. Danas nemaju kolonije, ali imaju propagandnu. Svet koji ne mogu da kontrolišu, zovu pretnjom. 

O ovim temama u emisiji "Dan uveče" na televiziji RT Balkan, govorili su istoričar Miloš Ković i profesor sa Kembridža Nebojša Radić.

Britanija je hiperaktivna i po pravilu je u prvim redovima kad treba pokušati da se zada neki udarac Rusiji, ističe Ković.

"Tu je i Makron koji pokušava da povrati ključnu poziciju Francuskoj da bude avangarda napada na Rusiju, Nemačka koja je prepuna sentimentima iz dva svetska rata. SAD su trenutno prikočile. U toj podeli karata, Britanija ima specifičnu ulogu, nije članica EU, ali i nama izdaju uputstva kako da postanemo članica", objašnjava Ković.

Kako ističe, rusofobija je najznačajniji motiv u britanskoj spoljnoj politici.

"Britanija ima niz unutrašnjih problema, vrše neke vrstu unutrašnje kohezije, pokušavaju da povrate jedinstvo izgubljeno, da nađu spoljnog neprijatelja i proglašavaju Rusiju agresorom", navodi Ković.

On ukazuje na to da Britanija ima meku moć i da je uspela da se nametne kao model zahvaljujući kvalitetu univerziteta, da nametnu ono što su njihove vrednosti.

"Ljudi dolaze u Britaniju da se školuju, ulaze u taj sistem vrednosti. Oni kupuju elitu. Ključ je srednja klasa koja je uvek prozapadna, koja želi da ima dobar materijalni status", objašnjava istoričar.

Da oduvek nije bilo tako podseća Ković, navodeći da su Britanci i Rusi saveznici, od 16. do 19. veka, zato što su imali zajedničkoj neprijatelja: Francusku.

"Kad Rusi i Englezi imaju zajedničkog neprijatelja, oni dobro funkcionišu. Kada su uspeli da pobede Napoleona, oni shvataju ko je najveća sila. Jedan od aksioma britanske politike je ravnoteža snaga u Evropi. Čim jedna sila ojača, oni prave koaliciju protiv nje, a to je sad Rusija", navodi Ković.

Kad je reč o odnosima Britanaca prema Srbima, Ković ističe da Britanci u Srbima vide rusko spoljno političko oruđe.

"Mi smo pravoslavni, pa smo još Sloveni. Vide nas kao male Ruse. Uvek citiram Milorada Ekmečića da je srbofobija - rukavac rusofobije. Oni vide da je naša crkva izvor ruskog uticaja. Oni znaju šta je Ruska pravoslavna crkva za ruski, šta SPC za srpski narod, samo srce. Srpska crkva je glavno uporište srpskog naroda tamo gde su najugroženiji", navodi istoričar.

Ukazuje na to da postoji ekstremna tolerancija prema islamu, budizmu, ali ne i prema Rusiji i pravoslavlju.

"Vidite jedno čudno stanje u kome se Velika Britanija nalazi", navodi on.

Profesor na Kembridžu Nebojša Radića ističe da se prirodna bogatstva Rusije procenjuju na 75 triliona funti i da svako ko pogleda mapu sveta, vidi da je Evropa mala, a Rusija ogromna.

"Ona je privlačna za Evropu koja nema nikakva prirodna bogatstva, a ima dugove. Propaganda ta radi odavno. Kir Starmer je rekao da su ove godine Britanci poslali Ukrajini 10.000 dronova, a da će sledeće godine poslati 100.000 dronova, a istovremeno, zagovaraju naoružavanje. Projekcija je da grade nove podmornice, da prave dugometne rakete, investicije u ratnu industriju. U jednom trenutku posle te proizvodnje, to sve mora da se potroši. Put Britanije je takav da se naziru konture tog plana", zaključuje prof. Radić.