Svet
Brisel protiv Ilona Maska: Kraj slobode govora u Evropskoj uniji? | Dan uveče
Da li je problem u pravilima, u politici ili u tome što neko odbija da ćuti? O cenzuri, strahu i granici slobode u savremenoj Evropi u emisiji "Dan uveče" govorili su Marko Tanasković, pisac i publicista i Nikola Tanasić, filozof
Verbalni okršaj između Ilona Maska, najbogatijeg čoveka na svetu i vlasnika društvene mreže Iks, i Evropske unije – nastavlja da se zahuktava.
Mask je i ranije bio poznat po kritikama upućenim Evropskoj uniji, a povod za najnoviji sukob bila je nedavna odluka Evropske unije da platformi Iks izrekne kaznu od oko 140 miliona dolara zbog kršenja evropskih propisa o transparentnosti.
U Briselu optužuju Iks da obmanjuje korisnike dodeljivanjem plavih kvačica plaćenim pretplatnicima bez stvarne provere identiteta, iako je taj simbol ranije stajao samo uz verifikovane naloge javnih ličnosti i institucija.
Pored toga, Evropska unija smatra da platforma nije dovoljno transparentna u pogledu reklamnih sadržaja, kao i da neopravdano uskraćuje istraživačima pristup javno dostupnim podacima.
Mask je na odluke Evropske komisije reagovao burno, optužujući to telo za cenzuru i napad ne samo na njegovu društvenu mrežu, već i na njega lično. U jednoj objavi na Iksu, on je čak pozvao na ukidanje Evropske unije, a takođe je podelio sliku na kojoj se Evropska unija poredi sa nacističkom Nemačkom.
Mask je ubrzo dobio podršku i zvaničnika iz Trampove administracije. Državni sekretar Marko Rubio je poručio da je kazna izrečena Iksu napad "ne samo na tu kompaniju, već i na sve američke tehnološke kompanije", kao da su "dani cenzurisanja Amerikanca na internetu gotovi".
Nekoliko dana kasnije, Iks je nalogu Evropske komisije blokirao mogućnost da se reklamira na toj mreži, uz obrazloženje da je Brisel "zloupotrebio" tu opciju.
Kazna Evropske komisije prva je takva odluka doneta u skladu sa propisom o digitalnim uslugama, koji je Unija usvojila 2022. godine.
Cilj te regulative je, kako tvrde iz Brisela, zaštita prava korisnika i sprečavanje širenja nezakonitog sadržaja na internetu. Međutim, mnogi smatraju da je tekst tog propisa nedovoljno jasan, kao i da on može biti zloupotrebljen za ograničavanje slobode govora.
Iks je ranije bio primoran da plati kazne u Australiji i Brazilu, takođe zbog kršenja propisa o bezbednosti na internetu.
Da li je problem u pravilima, u politici ili u tome što neko odbija da ćuti? O cenzuri, strahu i granici slobode u savremenoj Evropi u emisiji "Dan uveče" govorili su Marko Tanasković, pisac i publicista i Nikola Tanasić, filozof.
Tanasić kaže da je EU regulatorna supersila, kada su u pitanju digitalni mediji, zajedno sa još nekoliko zemalja.
"Imamo nekoliko suverenih zemalja, digitalnih supersila. To su SAD i Kina na prvom mestu, koje kontrolišu protok informacija i imaju resurse za proizvodnju tih tehnologija. Rusija je država koja ima visok stepen kontrole nad informacijama, imaju svoje društvene mreže, pretraživače. EU je u lošijem položaju, prinuđeni da koriste američke proizvode", pojasnio je Tanasić.
Navodi da je često EU bila ta koja je nametala određena ograničenja Guglu, Meti, Fejsbuku, Iksu.
"Kada jednom EU to uradi, obično to postane globalna praksa. Oni imaju najveću regulatornu birokratiju na celom svetu", istakao je Tanasić.
Podsetio je da je Mask veliki pobornik slobode govora, kao i da na Iksu ima manje cenzuriše nego na drugim društvenim mrežama.
Za Mask kaže da nastupa kao žestoki antikomunista, da se zalaže za privatnu imovinu, slobodu govora, ali da su sa druge strane njegove kompanije ozloglašene da su veliki budžetski korisnici.
"Kod Maska je najsimpatičnija ta detinjasta ljubav prema progresu, raketama, da čovečanstvo napreduje. Jasno je da iza toga stoji ogoljeni kapital, ali poseban je način na koji on to predstavlja", naveo je on.
Ilon Mask danas je veliki kritičar vouk kulture. Marko Tanasković kaže da je Mask "doživeo preumnjenje" onog momenta kada je njegov najstariji sin promenio pol i postao žensko.
"On za to krivi 'liberalni vouk virus'. Na svojoj koži je osetio posledice 'progresivne politike' koja je vladala u Kaliforniji, gde je školovao decu. Postao je neka vrsta desničara, konzervativca", naveo je Tanasković.
Veruje da se kod ljudi najbolje ideje javljaju kada na svojoj koži osete posledice suprotnih ideja. Navodi i da je Iks pod Ilonom Maskom liberalniji, da ima manje cenzure nego ranije na Tviteru.
"Iks je veoma važan, to je najvažnija politička platforma. To je i strahovito oružje. Normalno je da EU hoće da pokaže mišiće, da mu kroz regulativu pokažu da su oni gazda u Evropi. Rusi, Kinezi imaju svoje društvene mreže. Evropljani koriste američke", naveo je on.
Live
