Nada i(li) strepnja: Šta čeka svet u 2026. godini? | Dan uveče

Posle turbulentne 2025. godine, koju su obeležili naizmenični periodi nade i beznađa u vezi sa nizom sukoba u različitim delovima sveta, čini se da 2026. godina nosi barem podjednako razloga za optimizam i strepnju. Nakon niza odlučujućih pobeda na frontu i sve većeg broja oslobođenih gradova u Donbasu, Rusija ulazi u novu godinu ponosno, dok konsolidacija odnosa Moskve sa ključnim partnerima na Istoku, pre svega sa Kinom, ali i sa Indijom, kao što je potvrđeno raskošnim dočekom Vladimira Putina u Nju Delhiju, ohrabruje zagovornike istinske multipolarnosti i potvrđuje značaj BRIKS-a kao ključnog formata za novi svet.

S druge strane, čini se da Trampova mirovna inicijativa počinje da daje naznake rezultata – u toj meri da je francuski predsednik Emanuel Makron, koji se prethodno istakao kao jedan od glavnih zagovornika ideje slanja evropskih NATO trupa u Ukrajinu, i koji je još sredinom novembra ugovarao prodaju do sto francuskih aviona "rafal", odjednom počeo da se zalaže za ideju dijaloga Evrope i Rusije.

Između samoizazvanih ekonomskih poteškoća, pada popularnosti ključnih lidera, i rizika da ispadne iz tokova istorije, Evropskoj uniji ne ostaje previše prostora za optimizam, što najbolje ukazuje to što su mnogi komentatori iskoristili božićno obraćanje Đorđe Meloni, doduše posvećeno unutrašnjoj situaciji u Italiji, kao lajtmotiv za predstojeću godinu.

O tome kako se svet promenio u 2025. i šta nas očekuje u 2026. godini, u emisiji "Dan uveče" na televiziji RT Balkan, govorili su istoričar Miloš Ković i novinar Nebojša Malić.

Ković je istakao da se odnosi u svetu menjaju i da to ne mora da bude loše za srpski narod.

"To daje mogućnost i nadu da bude slobodan i gospodar svoje sudbine, da srpski narod sam donosi svoje odluke. Vreme radi za nas", rekao je Ković.

Govoreći o tome koliko je značajan trenutak u kom se nalazimo, Ković objašnjava da ovo što sada živimo podseća na 1812. i 1941. godinu.

"Reč je o primicanju neprijatelja granicama Rusije, zauzimanju pozicija. To je tako bilo i 1812. i taj neprijatelj je multinacionalan. Istorija se ubrzava. Za života jedne ili dve generacije su promene kakve je malo ko mogao da očekuje", smatra Ković.

Kako navodi, Rusija je u protekloj godini pokazala veliko strpljenje.

"Istorijski SAD i Rusija su prijatelji, nisu istorijski neprijatelji. Na Aljasci i dalje ima ruskih manastira", ukazuje Ković komentarišući odnose Rusije i Amerike.

Kako kaže, istorija nema kraja i ne možemo da slutimo šta nas čeka i ne možemo da veruje da je EU večita.

"Razlika između političara i državnika što državnik prepoznaje trenutka, a mi možemo da krenemo u mnogo pravaca. Da li ćemo mi biti spremni za trenutak", navodi Ković.

Malić ističe da je bitno da "ne promašimo istorijski trenutak".

"Svi trendovi idu u prilog Istoku, a nijedan Zapadu. Tu ima manevarskog prostora za nas kao zemlju", objašnjava Malić.

Govoreći o Rusiji, Malić ističe da je zahvaljujući ruskom strpljenju, izbegnut treći svetski rat.

"To strpljenje se na Zapadu u krugovima globalista se tumačilo kao slabost", objašnjava Malić.

On ističe i da je sada "američka duboka država izmeštena iz Amerike u EU".

"Sedište globalizma je da danas u Briselu, ne u Vašingtonu", ističe Malić.

Navodi da su se Rusi i Amerikanci sada razumeli i da će to razumevanje da raste.

"Mogu se neke stvari rešiti. Nerazumevanje Brisela i Vašingtona će da raste, kao i rascep u NATO paktu i rascep u EU. Tu se otvara manevarski prostor i pojedinim zemljama EU koji trpe zulum, ali i nama", zaključuje Malić.