Svet
Šta čeka svetsku ekonomiju u 2026? | Dan uveče
Prema istraživanju ekonomista i analitičara Dojče banke, 57 odsto investitora smatra "hlađenje" investitora oko veštačke inteligencije najvećim rizikom za stabilnost tržišta u 2026. godini
Dok je američka vojna agresija na Venecuelu već na početku godine pokazala da svet ulazi u 2026. uz mnogo nepredvidivih faktora, situacija nije ništa manje jasnija ni na ekonomskom planu.
Američka berza zaključila je prethodnu godinu blizu rekordno visokih vrednosti, a referentni berzanski indeks Es end Pi zabeležio je porast od gotovo 17 odsto tokom 2025. godine.
Najveći udeo u ovom rastu, međutim, imalo je nekolicina tehnoloških kompanija koja je imala najviše koristi od neobuzdanog rasta veštačke inteligencije, te je stoga mogućnost pucanja takozvanog Ej-Aj balona jedna od najvećih bojazni sa kojom investitori ulaze u novu godinu.
Prema istraživanju ekonomista i analitičara Dojče banke, 57 odsto investitora smatra "hlađenje" investitora oko veštačke inteligencije najvećim rizikom za stabilnost tržišta u 2026. godini.
Sa druge strane, za Kraljevsku banku Kanade najveći rizik predstavlja mogućnost "stagflacije" – odnosno stagnacije i inflacije – u Sjedinjenim Američkim Državama.
Dok se čini da se Trampov plan za izbegavanje ovog scenarija delimično zasniva na pospešivanju rasta američke privrede iznudom stranih investicija i povećanom državnom potrošnjom, potonja je dovela do toga da je američki dug premašio 38 biliona dolara u prethodnoj godini, a, prema procenama kancelarije za budžet Kongresa SAD s početka 2025. godine, američki državni deficit preti da premaši 21 bilion dolara u narednoj deceniji.
Za razliku od američke berze, dolar je tokom 2025. zabeležio najgore rezultate od 2003. godine, usled trgovinskih tenzija, očekivanja daljeg sniženja kamatnih stopa, geopolitičke neizvesnosti i promena u monetarnoj politici.
Sa druge strane Atlantika, privreda Evropske unije, lišene ruskih energenata i opterećene finansiranjem Ukrajine, nastavlja da grca. Prema podacima Es end Pi global, industrijska aktivnost u evrozoni opala je u decembru prvi put u deset meseci, dok je indeks menadžera nabavke u proizvodnji, inače ključni indikator stanja u sektoru, pao na 48,8 u decembru sa 49,6 u novembru, odnosno ispod granice od 50 poena, koja razdvaja rast od kontrakcije.
Nemačka, najveća ekonomija bloka, zabeležila je najslabije rezultate, dok su Italija, Španija i Austrija takođe zabeležile kontrakciju.
Šta čeka svetsku ekonomiju u 2026. godini u emisiji "Dan uveče" govorili su prof. dr Ivan Arnautović, ekonomista, i Mihailo Savić, politički ekonomista.
Arnautović kaže da je Amerika uvek imala sposobnost da svoje ekonomske probleme prelije na druge.
"To je jedina ekonomija koja je iz Drugog svetskog rata izašla jača. Oni su formirali sve svetske institucije – MMF, Svetska banka... Postavili su temelje kako njima odgovara. Mi uvek govorimo da li će Amerika propasti? Pa neće. Oni jesu prolazili kroz krize, ali su to sve prelivali na druge", rekao je Arnautović.
Dodao je da danas na zaduživanje gledamo kao na nešto loše, ali da su u svetskim ekonomijama najzaduženije zapravo najmoćnije zemlje. Smatra da je danas problem što više nema jeftinog novca.
Govoreći o jednom od ciljeva Trampove administracije da se proizvodnja vrati u SAD, ocenjuje da je to danas praktično nemoguće.
"Ajfonove najveće kompanije su u Kini. Vratiti proizvodnju u SAD je nemoguće, jer bi to podrazumevalo mnogo veći stepen inflacije. Naći balans u svemu tome je teško. Oni imaju energetsku stabilnost, resurse, a i vojnu moć koja im daje drugu sigurnost", naveo je Arnautović.
Da se američka politika zasniva na otimanju, kako kaže, najbolje svedoči primer Venecuele.
"Oni kažu 'u Venecueli, naša nafta', jer – može im se. Navodno su naftne kompanije u Venecueli izgubile. To je priča za politiku koja se temelji na otimanju", kaže gost televizije RT Balkan.
I Savić smatra da ekonomija SAD ima duboke probleme i da se oni vide na tržištu kapitala.
"Američka ekonomija bazira se na tome da tržište akcija raste. Međutim, benefit od toga ima mali broj ljudi. Tramp se hvalio kako je video da je za praznike potrošeno više para. Međutim, vidimo da je manje stvari kupljeno za taj novac", naveo je on.
Dodaje i da su ogromni lični dugovi pojedinaca, da se danas mnogi Amerikanci zadužuju da plate dostavu hrane – čizburger iz restorana brze hrane.
Kako u američkom sistemu živi običan čovek najbolje govori podatak o kupovini prve kuće.
"Statistika iz 2000. godine je pokazala da je prosečan broj godina kupca prve kuće bio 29 godina, dok je danas prosečan broj godina kupca prve kuće 39 godina", naveo je on.
Dodaje da taj podatak govori da je prosečan Amerikanac pre 25 godina mogao sebi da priušti prvu nekretninu odmah, na početku radnog veka, dok danas nekretninu kupuju u proseku sa 39 godina, kada je već dugo u poslu, već ima porodicu za koju je plaćao iznajmljene, skupe stanove.
Smatra da je veliki američki problem i to što rast ekonomije zasniva na industriji veštačke inteligenciji, koja se na tržištu nije dokazala kao stabilna.
Live
