Rat na vidiku: Hoće li Tramp napasti Iran? | Dan uveče

Antirežimski protesti u Iranu, koji bukte od kraja prošle godine, polako počinju da se smiruju, ali situacija u jednoj vodećih zemalja Bliskog istoka ostaje napeta. Protesti, koji su izbili usled teške ekonomske situacije i visoke inflacije u Iranu, ubrzo su postali nasilni, a prema podacima koje su iznele vlasti u Teheranu u njima je stradalo više od 2.000 ljudi.

Iranske vlasti su optužile SAD i Izrael da stoje iza eksplozije nasilja, a premijer spoljnih poslova Abas Aragči je poručio da je cilj Vašingtona i Tel Aviva da iskoriste proteste kao izgovor za vojnu intervenciju.

Iran upozorava: Ako SAD napadnu odgovorićemo snažno

U međuvremenu, Turska je pokaza interesovanje za pristupanje odbrambenom savezu Saudijske Arabije i Pakistana, prenosi "Blumberg". Po tom sporazumu, napad na jednu članicu bila tretiran kao napad na sve, na sličan način kao u povelji NATO-a. To je podgrejalo glasine da bi nekoliko vodećih muslimanskih zemalja moglo da formira neku vrstu "islamskog NATO-a", koji bi biti usmeren protiv Izraela.

O svemu tome za "Dan uveče" na TV RT Balkan govore pravnik i analitičar Aleksandar Đekić i politikolog Aleksa Dobrijević.

Amerikanci su upadom u Venecuelu pokušali da zastraše ostatak sveta, ali su im u Iranu vojne opcije ograničene, kaže Đekić. 

"Iran ipak nije Venecuela… on je jedna geografska tvrđava okružena visokim planinama i pustinjama", napomenuo je Đekić.

Iako cilj SAD i Izraela jeste "promena režima" u Teheranu, oni ulažu u proteste jer je to jeftinija opcija od vojne invazije, dodaje on.

Dobrijević, međutim, smatra da je neka vojna opcija samo pitanje vremena, jer SAD već šalju novi nosač aviona u region. On podseća da Amerikanci vole simboliku, a da od 1. februara počinje niz godišnjica vezanih za islamsku revoluciju 1979, od povratka ajatolaha Hamneija u zemlju do proglašenja Islamske republike, i da bi svaki od tih datuma mogao da bude prilika za napad sa Zapada.

S druge strane, Rusija podržava Iran vojno i obaveštajno a Kina ekonomski, kupovinom gotovo 90 odsto iranske nafte, napominje Dobrijević.

Oba sagovornika saglasila su se da je Iran od ogromnog strateškog značaja, ne samo za Bliski istok već i Evroaziju. Dobrijević je podsetio da su Velika Britanija i SSSR zajednički okupirali zemlju tokom Drugog svetskog rata da ne bi prišla Osovini.

"Iran je tačka preloma čitave Evroazije", složio se Đekić. On je tu zemlju opisao kao "kičmu Pojasa i puta" za Kinu, čiji pad bi izazvao velike probleme za Moskvu i Peking.

Iran će da bude ili "štit Evroazije" ili mala vrata za upad Zapada, zaključuje Đekić.

Dobrijević smatra da će sadašnja vlast u Iranu opstati, ali će najverovatnije morati da prihvati neku vrstu "islama za 21. vek" jer narod ne želi da se smatra zaostalim, dok Đekić ne veruje da je to moguće zbog same prirode sistema Islamske republike.

Što se tiče potencijalnog "islamskog NATO-a", i Đekić i Dobrijević u  partnerstvu Saudijske Arabije i Pakistana vide veliku ulogu Kine, koja je svojevremeno posredovala u pomirenju Rijada i Teherana. Obojica smatraju da je takav savez prvenstveno usmeren na neutralizaciji osovine Izrael-Indija.