Svet
Trampov pohod na Grenland, Iran i Venecuelu: Impulsivnost ili dobro promišljena strategija| Dan uveče
O sve agresivnijoj politici američke administracije u emisiji "Dan uveče" govorili su profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović, karijerni diplomata Zoran Milivojević diplomata i urednik RT Balkan Andrej Mlakar
Ono što Donald Tramp radi poslednje tri nedelje, koliko god nekima na to ličilo, nije niz impulsivnih ispada, već dobro promišljena strategija. Grenland, Iran, Nigerija i Venecuela nalaze se u istoj jednačini, a rešenje te jednačine nisu samo teritorije, već i moć i valuta. Ove države povezuje činjenica da poseduju energente i ključne sirovine, ali i to što predstavljaju geopolitičke tačke kroz koje Kina i BRIKS šire svoj ekonomski uticaj.
Grenland kao buduće čvorište Arktika. Nigerija kao energetska kapija Afrike. Venecuela kao simbol otpora dolaru i država koja je godinama trgovala mimo zapadnog finansijskog sistema. Iran kao energetsko i saobraćajno čvorište Bliskog istoka, ključna karika u kineskom "Pojasu i putu", zemlja koja prodaje naftu u juanima, rubljama i kroz direktnu razmenu roba, potkopavajući dolar kao globalnu valutu.
Tramp zato pokušava da silom politike i pritiska zaustavi proces dedolarizacije i da produži život poretku koji se urušava.
O tome da li je Trampova politika impulsivna ili iza nje stoji strategija, u emisiji "Dan uveče" na televiziji RT Balkan govorili su profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović, karijerni diplomata Zoran Milivojević diplomata i urednik RT Balkan Andrej Mlakar.
Da Trampova taktika može biti i taktika zastrašivanja, stvaranja privida, haosa i nesigurnosti koje olakšava sprovođenje strategije, smatra profesorka Mitrović. Kako ističe, sigurno da se na kraju, iza toga sledi određena strategija.
"Mnogo je bilo komentara za novu nacionalnu strategiju SAD. Ona je hvaljena u odnosu na one ranije, da ne sadrži lažne ideološke floskule, da priznaje veličinu i značaj Ruske Federacije, kao i da je racionalna. Međutim, strategija ne krije hegemonsku opsesiju SAD, zemlje koja tvrdi da želi da na jednoj strani bude dominantna, dok pokazuje prioritet dominaciju u zapadnoj hemisferi, ali ne odustaje od toga da glumi globalnog hegemona", navodi Mitrović.
Na pitanje da li je Iran ključna američka tačka u obuzdavanju Istoka, kao i da li će se Tramp vratiti ratnom planu za Iran, prof. Mitrović smatra da "SAD već dugo nemaju kapacitet da vode rat protiv bilo koje zemlje koja je spremna da pruži otpor".
"Pustu teritoriju kao što je Grenland, na terenu mogu da zauzmu i pobede, ali druge teško", ukazuje Mitrović.
Ističe i drugi segment, da je Americi kao pomorskoj sili kontrola pomorskih puteva ključna, da bi to i ostala.
"Tamo kuda prolazi trgovačka mornarica, može da služi i vojnim brodovima. Međutim, realnost je da tim putevima plove sve velike trgovačke flote, pa tako kroz severozapadni pasaž, između Grenlanda i evropskog kontinenta plove ruska plovila, a preko bilateralnog ugovora, mogu da ga koriste i Kinezi. Amerika dugo kontroliše suprotnu stranu koja ide između Kanade i Grenlanda, ali sada odjednom joj je problem što ne kontroliše obe. Ali, činjenica je da nikada Amerika ne može imati veću kontrolu nad Arktikom od Rusije", napominje Mitrović.
Govoreći o situaciji sa Iranom, ističe da on zemlja da velikim uticajem na određene vojne grupacije.
"Amerikanci shvataju da bombardovanje nije dalo rezultate, da je Zlatna kupola ponovo probijena, da su ugrožene baze, da bi iranski narod ustao u nameri da brani zemlju od spoljnog neprijatelja, a da oni snage za kopnenu intervenciju nemaju", smatra prof. Mitrović.
Milivojević objašnjava da, kada velika sila gubi poziciju, onda koristi sva sredstva da poziciju sačuva.
"Pošto ne postoji mogućnost da se globalna hegemonija ostvari mekom moći, ideologijom ili nekim drugim sredstvima, onda na red dolazi sila i intervencionizam. Trampovo ubrzanje je rezultat real-politike. Tramp je došao na vlast u trenutku kada je multipolarni svet zaživeo. Postoje druge sile koje su ekvivalent američkoj moći. Sila ide tamo gde je najlakše da se upotrebi", ocenjuje Milivojević i dodaje da "Iran nije Venecuela i da ne može Hamnei da se kidnapuje".
On ističe da Amerika ne može da kontroliše iransku naftu ako ne kontroliše režim.
"Mnoge zemlje odbijaju da dozvole prelet američkih aviona. To se nije skoro dešavalo, a to pokazuje realni uticaj Amerika. Jedna intervencija bi oživela Hezbolah, Hamas, i to mnoge zemlje znaju", smatra Milivojević.
Komentarišući zašto je Trampu potrebna Venecuela, Mlakar ističe da to nije samo Venecuela, nego i cela Latinska Amerika.
"Ako uzmemo Ekvator, tu je zemlja najbrža. To je idealan prostor za lansiranje satelita i interkontinentalnih balističkih raketa i Venecuela dobija strateški značaj jer većina balističkih raketa SAD i Rusije koriste čvrsto gorivo. Rusija ima nezahvalnu situaciju da svoje kosmodrome ima na krajnjem severu i to otežava brzinu", objašnjava Mlakar.
Kako kaže, sva ta strategija oko Grenlanda i Venecuele je Zlatne kupole.
"Tramp ima viziju stvaranja jednog predodbrambenog štita, koga čini i Grenland, kao i Venecuela. A bilo je ranije predloga i s ruske strane, da Rusija instalira balističke rakete u Venecueli", objašnjava Mlakar.
Live
