Svet
Nuklearni suverenitet: Ima li u novom svetu slobode bez nuklearki? | Dan uveče
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je u septembru prošle godine rekao da će se Moskva pridržavati sporazuma Novi START i godinu dana nakon njegovog isteka, sa američke strane još nema naznaka konstruktivnog stava po ovom pitanju
Tema nuklearnog oružja ponovo je aktuelizovana ovih dana. Novi START, sporazum koji je percipiran kao garant o neširenju nuklearnog naoružanja između Rusije i Sjedinjenih Država, dve sile koje u svom posedu imaju više od 90 odsto nuklearnih bojevih glava u svetu, ističe 6. februara.
Dok je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin još u septembru prošle godine rekao da će se Moskva pridržavati sporazuma i godinu dana nakon njegovog isteka, sa američke strane još nema naznaka konstruktivnog stava po ovom pitanju.
Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp je, u intervjuu za "Njujork tajms" objavljenom ubrzo nakon kidnapovanja predsednika Venecuele Nikolasa Madura početkom januara, dao kratak i nedefinisan odgovor na pitanje Novog STARTA.
"Ako istekne, istekao je", bile su reči Donalda Trampa, koji je zatim dodao da će doći do boljeg sporazuma i da bi u njega trebalo da bude uključena Kina, ali i druge sile.
Sudbina Venecuele, ali i Trampove teritorijalne pretenzije na Grenland, stavile su pitanje nuklearnog oružja u novi fokus. Čak je i kolumnista britanskog "Fajnenšel tajmsa" Edvard Lus, u kolumni naslovljenoj "Kako smanjiti rizik od Amerike", ocenio da Maduro ne bi sedeo u zatvoru u Bruklinu da Karakas ima nuklearne kapacitete, ali i da neki tradicionalni američki saveznici, uključujući Južnu Koreju, Australiju, Poljsku i Kanadu u manjoj ili većoj meri razmatraju nuklearne opcije.
Dok je Berlin prošle godine u više navrata pokušao da pokrene diskurs o nuklearnoj odbrani u kontekstu navodne ruske pretnje, postavlja se pitanje da li bi pojedine evropske zemlje mogle da razmišljaju na ovu temu u kontekstu američkih akcija po pitanju Grenlanda.
Iranski nuklearni program, takođe je u fokusu otkako se čini da se Trampova administracija sprema za novi okršaj sa Teheranom. Dok se američki predsednik na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu ponovo hvalio udarima na iranska nuklearna postrojenja prošle godine, čak i on je obznanio da na iranski nuklearni program ipak nije stavljena tačka.
O ovoj temi u emisiji "Dan uveče" govorili su Borislav Korkodelović, novinar i spoljnopolitički analitičar, i dr Bogdan Stojanović, sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Korkodelović kaže da je širenje nuklearnog naoružanja samo jedan od segmenata u haosu koji je zavladao svetom. Dodaje da tome u prilog govori i nepredvidiva politika američkog predsednika Donalda Trampa.
"Sada se kristališe da njegova politika nije samo njegova, već i politika duboke države. Mislim da on nastavlja neoimperijalističku politiku. Ta politika je konstanta. Bez obzira što je Tramp pričao u predizbornoj kampanji da će zaustaviti ratove, delimično po inerciji, on nastavlja tu politiku imperija", istakao je on.
Osvrnuo se i na Trampovu politiku "kidanje lanca snadbevanja i potrošnje", uvođenjem visokih carina, ali i pretenzije na Grenland.
"Tramp se nameće kao imperator. Njegove imperatorske pretenzije biće nastavljene i posle Grenlanda. Videćemo da li će to biti Iran", rekao je Korkodelović.
Upitan da li Japan i Južna Koreja razvijaju nuklearno oružje, on je rekao da za sada ne razvijaju i da to zavisi da li će im SAD dozvoliti.
"To je još na nivou nagoveštaja za diskusiju. Japan prva i jedina žrtva nuklearnog bombardovanja. Da li će Japan i Južna Koreja razvijati nuklearno oružje to zavisi od SAD, oni ne mogu ništa da urade bez saglasnosti SAD", rekao je Korkodelović.
Napominje da je svet i dalje u velikoj dilemi da li nuklearno oružje odvraća od rata ili vodi ka potpunom uništenju.
Stojanović je podsetio da je čovečanstvo više od osam decenija u nuklearnoj eru i da je uvek postojala mogućnost da bude upotrebljeno. Prisetio se kubanske raketne krize, kada je bilo najviše šansi da nuklearno oružje bude upotrebljeno.
Napominje da oko 90 odsto nuklearnog naoružanja (procenjuje se da ima oko 13.000 bojevih glava u svetu) jeste u Rusiji i SAD, dok Kina ima oko 600 bojevih glava.
"Međutim, kada govorimo u nuklearnom oružju i 10 bojevih glava je ozbiljna brojka", naveo je on i dodao da u nuklearnom ratu nema pobednika, te da nikome nije u interesu da dođe do nuklearnog sukoba.
Pojasnio je da posedovanje nuklearnog oružja može da bude sredstvo odvraćanja i da spreči ratove samo velikih sila.
"Nuklearno oružje ne može da spreči ratove niskog intenziteta. Ono sprečava ratove velikih sila. Zapravo sprečava da sukob eskalira do globalne katastrofe", istakao je on i dodao da smatra da neće doći do upotrebe nuklearnog oružja, čak ni taktičkog.
Govoreći o evropskim zemljama on je ukazao da samo Francuska ima nuklearno oružje, dok Velika Britanija ima samo na podmornicama za odvraćanje.
Kako je rekao ima još zemalja u Evropi na čijoj teritoriji je stacionirano američko nuklearno oružje, ali da u američki nuklearni kišobran niko ne veruje.
Live
