U samom Teheranu vazduh već miriše na barut. Prošlog meseca, eksplozije nad gradom samo gomilaju broj žrtava. To nije samo statistika, već račun koji svaki saveznik SAD-a jednog dana dobija.
Dok se nosač "Abraham Linkoln" kreće ka zalivu, u Teheranu se na trgu postavljaju murali sa jasnom pretnjom: "Ko poseje vetar, taj požanje oluju".
Istovremeno, u Siriji, Amerika pregovara o integraciji Kurda sa vlastima u Damasku – istih Kurda koje je godinama naoružavala.
Pitanje nije da li se rat završava, već koji će sledeći biti broj na računu kada Amerika odluči da promeni stranu.
Pojedini stručnjaci ističu da bi do napada na Iran moglo da dođe 1. februara, kada se obeležava godišnjica povratka ajatolaha Ruhole Homeinija u Iran tokom Islamske revolucije 1979. godine.
Da li će Tramp preći iranski Rubikon, o ovoj temi za emisiju "Dan uveče" govorili su urednik RT Balkan Andrej Mlakar i medijski konsultant Vladimir Matevski.
Kada govorimo o situaciji u Iranu, moramo imati na umu tri bitna faktora, upozorava Matevski.
"Prvo, tu je izuzetan geografski položaj Persijskog zaliva i Irana, sa bogatim nalazištima nafte i gasa, kao i geopolitička pozicija koja je poprište ukrštanja različitih uticaja svetskih sila. Drugo, tu je kompleksnost odnosa između SAD i Irana, koji su poslednjih godina bili veoma burni, od savezništva do otvorenog arhineprijateljstva i ratnih sukoba", kaže Matevski.
Kao treći faktor, navodi karakter američkog predsednika Donalda Trampa.
"On je potpuno nepredvidiv, nikad ne prestaje da iznenađuje i saveznike i protivnike", dodaje naš sagovornik.
Matevski ističe da će kombinacija ovih triju faktora uticati na situaciju i da ćemo u narednim nedeljama videti da li se radi samo o "pokazivanju mišića".
Sa druge strane, Mlakar je naveo da je struktura vlasti u Iranu delimično poljuljana, ali da to nije posledica demonstracija, niti u tolikoj meri da se nalazi pred padom.
Ističe da iranska vlast od 1997. godine ima problema sa demonstracijama i sukobima između umerenih i konzervativaca u svojim redovima.
Likvidacija, kaže, vrha jakog konzervativnog jezgra je uslovila da su na vlast dolazili sve podobniji i podobniji, ali ljudi koji nisu bili vični tome i koji nisu mogli da očuvaju ono što je Kasem Sulejmani kao arhitekta vizije šiitskog polumeseca na Bliskom istoku stvorio.
Mlakar o dodaje da su takođe, i krtice koje je Mosad uspeo da ubaci, uradile svoje, ali da vlast nikada nije u potpunosti uzdrmana, pa čak ni sada.
"U Iranu se veoma teško uzdrmava vlast na ulici. To je faktički nemoguće jer ju Iranu poredak verski", objašnjava Mlakar.
On je naveo da Amerikanci sada računaju na separatističke elemente u Iranu, posebno na Baludže na jugu, na granici sa Pakistanom, Azare na severu, na granici sa Azerbejdžanom, i Kurde.
Mlakar ističe da su to elementi, koji su i u prošlosti često pravili probleme Iranu, a da je Iran sa njima uvek taktizirao.
"Situacija u Iranu će se smiriti. Bazar će nastaviti da radi kao i pre, a vlast će pokušati da reši ekonomske probleme koji su postali veliki zahvaljujući sankcijama i pritiscima, kaže Mlakar, dodavši da je ovo vešto iskorišćena manipulacija, stvorena da deluje kao veliko masovno narodno nezadovoljstvo.
"Dok su pazderani i basidži moćni, iranska vlast ostaje čvrsto na temeljima", naglašava Mlakar.
Matevski je govoreći o protestima na bazaru u Teheranu, ukazao na zanimljivu činjenicu da su prvi koji su se digli bili Indijci, te da su Iranske bezbednosne snage uhapsile 27 indijskih državljana, za koje vlast u Teheranu tvrdi da su radili za Mosad.
Na pitanje da li Tramp zna šta radi i šta govori, Matevski odgovara da je to pitanje od milion dolara, naglašavajući da je očigledna razlika u njegovom nastupu između prvog i drugog mandata, što je često karakteristično za američke predsednike.