EU pesimizam: Zašto Evropljani misle da će im biti samo gore | Dan uveče

Brod Evropa tone. To nije metafora, već konačna dijagnoza njenih vlastitih građana, koji u ogromnoj većini veruju da su najbolji dani iza njih. Ovo nije samo kriza: ovo je kolektivni obračun sa politikom Brisela koji godinama sistematski ruše nacionalne suverenitete, trpi američke udare i forsira ekonomsko samoubistvo pod parolom "zajedničkih vrednosti". Čak se priča o pristupanju Ukrajine, Evropskoj uniji do 2027. godine, šta god to značilo. 

Tiranija "zapadnih demokratija": Da li se Evropska unija raspada iznutra?

I dok Mađarska i Slovačka pokušavaju da se odupru zabrani korišćenja ruskog gasa, Brisel proglašava to "trgovinskim pitanjem" kako bi zaobišao njihov veto.

Pitanje nije više da li će Evropa opstati, već da li će nacije unutar nje imati hrabrosti da postanu suverene. 
U anketi koju je firma za strateške komunikacije Ef-Dži-Es global sprovela među više od 11.000 ispitanika iz 23 države članice EU u novembru prošle godine, navodi se da 77 odsto Evropljana smatra da će život u njihovoj zemlji postajati samo teži.

Posebno su utučeni stanovnici zapadne i centralne Evrope, navodi "Politiko", i dodaje da većina ispitanika, odnosno njih 76 odsto, smatra da je njihova zemlja u opadanju, dok ih 65 odsto smatra da se država u kojoj žive kreće u pogrešnom smeru. Najpesimističniji su Francuzi, dok su najoptimističniji Litvanci, od kojih "samo" 38 odsto nije zadovoljno smerom u kojem se njihova zemlja kreće.

O evropskom pesimizmu u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan govorili su analitičar iz Beča Dušan Berak i politikolog Nikola Perišić. 

O tome kako je moguće da 77 odsto Evropljana veruje da su najbolji dani iza njih i da vlada depresija, Perišić je rekao da je to prouzrokovano ekonomskim stanje i podsetio na velike proteste u Francuskoj, Nemačkoj, kao i u nekim skandinavskim državama. 

"Ekonomsko stanje je pokretač određenog nezadovoljstva i zbog toga su ti stavovi sve izraženiji", kazao je Perišić i dodao da otvorene granice utiču na strah građana EU, a posebno priliv migranata. 

Na pitanje da li su građani Evrope izgubili poverenje u fer izbore, Berak je rekao da nema govora o prolaznom nezadovoljstvu, već da građani žele jaču državu i traže jasno liderstvo i podržavaju zaštitu nacionalnih interesa. 

"Na krilima suverenizma došao je i Tramp, a videli smo da nema nikakve razlike u mnogim situacijama nego kada je bio Bajden. Cilj je potpuno isti, sve se to reflektuje na građane Evrope", kazao je Berak. 

Naš izbor

Nepovratni prelom na Zapadu: "Imperiju haosa" obuzima panika

Govoreći o Grenlandu, Perišić je rekao da Evropa nema mehanizam da zaštiti interes Danske i da je u slučaju Grenlanda postignuto neko kompromisno rešenje, da ga SAD neće pripojiti zvanično, ali da će zaokružiti svoje interese što se tiče rudnih bogatstava i vojnih baza. 

Upitan o podršci za veće vojne troškove u Evropi, uvođenju vojnog roka i raspoloženju, Berak je rekao da to traje već godinama i da je počelo pre 2015. 

"Angela Merkel je, 31. avgusta 2015, izgovorila čuveno 'mi ćemo uspeti', ali nije znala kako. U to vreme migranti su se zvali izbeglice. Kada su se videli efekti nakaradne politike, onda su se setili da menjaju neke ličnosti, promenili su ih, ali samo kozmetički", kazao je Berak. 

Kazao je da ljudi traže jače liderstvo, a toga u Evropi nema i dodao je da u Austriji vlada traži da zemlja uđe u NATO, iako je reč o neutralnoj zemlji.