Diplomatske igre oko novog sporazuma o strateškom naoružanju START| Dan uveče

Preti li nam novi armagedon? Prvi put za više od pedeset godina ne postoje ograničenja nuklearnog naoružanja ni za jednu stranu. Poslednji sporazum Novi START potpisali su tadašnji predsednici Rusije i Amerike Dmitrij Medvedev i Barak Obama. Prvi ovakav sporazum bio je potpisan 1972 godine. U septembru 2025. godine predsednik Rusije Vladimir Putin predlagao je jednogodišnje produženje sporazuma Novi Start. Amerika nikad nije odgovorila na tu ponudu. Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja više ne važi. Donald Tramp bez Kine ne želi da potpisuje ograničenje nuklearnog naoružanja. Neizvesnu nuklearnu situaciju dodatno komplikuje ratno stanje u Evropi i na Bliskom istoku kao i to što su Velika Britanija i Francuska takođe nuklearne sile.

O tome šta su planovi Rusije, Amerike i Kine po pitanju nuklearnog naoružanja, u emisiji "Dan uveče" na televiziji RT Balkan govorili su narodni poslanik Mitar Kovač, pukovnik u penziji Milan Jolović i urednik RT Balkan Andrej Mlakar.

Jolović ističe da koliko god smo mi ovde indoktrinirani nekim zapadnjačkim narativom o Staljinu, on je ipak uspeo Rusiju napravi kosmičku silu.

"Nuklearno oružje služi isključivo kao preventiva. I danas ga sve sile koje ga imaju koriste kao preventivu. Nadam se da će ovde nadvladati razum, da neće doći ni do kakvog nuklearnog rata. Ako možemo ikako da relaksiramo gledaoce, da će razum nadvladati, da će do određenih sporazuma doći. To su diplomatske igre jer u nuklearnom ratu nema pobednika", ističe Jolović.

Peking odgovorio na istek Novog START-a: Strogo sledimo politiku nuklearne odbrane

On objašnjava da je neminovno da će Kinezi još više po pitanju svog naoružanja otići ispred SAD.

"U jedno sam siguran, nikad neće doći do otvorenog sukoba između Rusije i Amerike, kao ni između Amerike i Kine, ali do proksi rata može doći. Koje su to države koje bi mogle da vode rat sa Kinom - to su Tajvan, Filipini, Južna Koreja, Japan. Već ima nekih procena u Pentagonu da vojska SAD ne može kopneno da se nosi sa kineskom. Jedino procena da Kinezi nemaju ratno iskustvo i agresivnu ratničku filozofiju", navodi Jolović.

Kovač smatra da ima više razloga za ovakvo postupanje Trampa koji želi novi sporazum sa učešćem Kine.

"Nijedan sporazum ne može kazniti neku od velikih sila, pre svega Rusiju i SAD. Realna moć odvraćanja je garancija da neće doći do upotrebe tog oružja, pa i samo ponašanje Amerike govori da su vojni stručnjaci predočili Trampu da ovakav rasplet vodi u nuklearni rat koji nema pobednika. I, zato je došlo i do promene nacionalne strategije bezbednosti. Ne znači to da se Amerika potpuno distancirala iz Evrope, želi da Evropu drži pod svojom kontrolom, ali ne dozvoljava da evropske države kreiraju kakvu će strategiju da vodi Amerika", navodi Kovač.

Govoreći o ulozi Kine, Kovač ističe da Amerika nema relevantne informacije o broju nuklearnih projektila.

"Niko ne može da proceni šta će Kina da uradi za narednih pet, šest godina, potencijali Kine su otišle ubrzanje nuklearnih potencijala. Dobro je za mir da se u sporazum stavi Kina", objašnjava Kovač. 

On navodi da je opasnost da Nemačka razvija svoj nuklearni program.

"Kod njih postoji militaristički gen koji ide ka tome da upotrebi sve što ime. Ako bi se oglušili o preporuke Rusije i Amerike da to ne čine, to znači da se ubrzano suprotstavljaju volji velikih sila", ističe Kovač.

Na pitanje šta Kina ima od nuklearnog oružja što je opasno, Mlakar navodi da je  2010. godine Kina imala ukupno 240 nuklearnih bojevih glava, da je 175 bilo spremnih za momentalnu upotrebu i dodatnih 65 je bilo u rezervi.

Oglasio se Tramp o START-u: Treba nam novi sporazum

"Danas se procenjuje da ima između 600 i 900 nuklearnih bojevih glava. Ono što Zapad zabrinjava su novi tipovi interkontinentalnih balističkih i hipersoničkih raketa. Pre svega, mornarička komponenta Kine, koja postaje sve jača i jača s obzirom na to da je Kina 2010. godine imala dve strateške nuklearne podmornice. Zanimljivo je bilo da je do 2000. godine, Kina imala jednu stratešku nuklearnu podmornicu i 2010. je došla do dva tipa", ističe Mlakar.