Minhenska bezbednosna konferencija, koja tradicionalno okuplja lidere vodećih zemalja sveta, počela je juče u bavarskoj prestonici, a ovogodišnje okupljanje organizuje se u kontekstu povišenih tenzija između Evrope i SAD, kao i pregovora između Rusije i Ukrajine koji se vode u Abu Dabiju.
Upravo je u Minhenu ruski predsednik Vladimir Putin održao jedan od svojih najznačajnijih govora, kada je 2007. godine upozorio na opasnosti unipolarnog međunarodnog poretka u kom jedna sila - konkretno Sjedinjene Američke Države - poseduju previše moći.
Tada je, međutim, malo ko na Zapadu želeo da čuje šta je ruski predsednik imao da kaže. Ipak, čini se da evropski lideri konačno počinju da shvataju značaj Putinovih reči - ali sa gotovo 20 godina zakašnjenja. O tome, ali i pesimizmu koji vlada u Zapadnoj Evropi, najbolje svedoči obraćanje nemačkog kancelara Fridriha Merca tokom otvaranja konferencije.
On je tom prilikom poručio da "poredak zasnovan na pravilima više ne postoji", kao i da "Evropska unija mora da prihvati novu realnost" koja uključuje borbu za zone uticaja. Nemačka, čija se ekonomija muči već godinama usled rasta cena energenata, planira da potroši gotovo 600 milijardi evra na modernizaciju svojih oružanih snaga do 2029. godine, a Merc je ponovio da je cilj Berlina da poseduje najmoćniju konvencionalnu armiju u Evropi.
Američki državni sekretar Marko Rubio, koji ove godine u Minhenu predstavlja Trampovu administraciju, bio je manje oštar od svog potpredsednika Džej Di Vensa, koji je prošle godine u Minhenu oštro kritikovao evropske saveznike. Rubio je poručio da SAD žele da sačuvaju transatlantsku alijansu, ali da Evropljani moraju da budu sposobni da se sami brane.
Rubio je, takođe, u poslednjem trenutku otkazao sastanak sa ukrajinskim liderom Vladimirom Zelenskim i grupom vodećih evropskih lidera u takozvanom "berlinskom formatu", zbog navodnih problema sa rasporedom. Okupljenima u Minhenu se obratio i šef kineske diplomatije Vang Ji, koji je poručio da Kina i Sjedinjene Države mogu da sarađuju, ali da će budućnost njihovih odnosa zavisiti od poteza Vašingtona. On je upozorio da bi svaki pokušaj odvajanja Tajvana od Kine mogao da dovede do sukoba.
O značaju konferencije u Minhenu u emisiji "Dan uveče" govorili su Milovan Božinović, diplomata i bivši ambasador u Nemačkoj i Dušan Berak, analitičar iz Beča.
Božinović kaže da konferencija u Minhenu ima dugu tradiciju i da je njen značaj bio različit u različitim epohama.
"Ona je bila najvažniji skup u vreme Hladnog rata, kada je to bila prilika da takmaci u konfliktu mogu opuštenije da govore o svojim pozicijama. U vreme Hladnog rata konferencija je imala ozbiljnu funkciju, jer je nemačka spoljna politika to podržavala", naveo je on.
Nakon Hladnog rata, kako kaže, konferencija u Minhenu je bila dijalog nadmoćnog Zapada sa ostatkom sveta.
"Prelomni momenat je govor predsednika Rusije Vladimira Putina 2007. godine. Mogao je biti istorijski događaj da je bilo više sluha, da se ušlo u dijalog. Nakon toga, konferencija je postala jedna pričaonica, ali je izgubila priliku da bude istorijski događaj", naveo je Božinović.
Smatra da je konferencija danas pokušaj da se izglade odnosi evropskog i američkog dela NATO-a, a u epicentru je priča o naoružanju.
"Danas smo na konferenciji imali žalopojke EU, a onda vrlo ratoborno junačenje bez pokrića. Imali smo i predstavnike drugih zemalja. Kineski ministar spoljnih poslova je govorio o Tajvanu, Japanu. Državni sekretar SAD Marko Rubio izložio lajt varijantu (Džej Di) Vensovog prošlogodišnjeg govora. Nije bio onako grub, ali nije ništa Evropi obećao. Amerika ne želi savez sa Evropom", rekao je on.
Primetio je da na konferenciji ne postoje mirotvorne ideje i da su se u Minhenu mogla čuti samo ratoborne ideje.
"Prava kriza je kriza mirovne ideje. Ideja mira nije ničim uznapredovala", naveo je on.
Berak kaže da se konferencija promenila u tome što je Evropa do sada na konferenciju dolazila bez strategije, samo da sluša, ali je sada Amerika postala drugačija- ne želi da nosi globalni teret sama.
"Izjava državnog sekretara SAD Marka Rubija da se svet menja, nije fraza već upozorenje. Evropa nema više luksuz da bude politički protektorat", naveo je on.
Ukazao je na činjenicu da je Ukrajina postala poligon geopolitičkog sukoba.
"Međutim, ako Amerika sada menja fokus, Evropa ostaje sa posledicama. Kada je počela Specijalna vojna operacija svi su mislili da će trajati kratko. Evropa je vodila politiku živog blata, što se više meškoljila, sve je dublje upadala", naveo je on.
Ukazao je na značajnu ulogu Londona iako je Velika Britanija izašla iz EU.
"Britanska elita ne napušta ambiciju uticaja. London ima snažnu obaveštajnu službe, nuklearna su sila. London je i dalje ključni akter evropske arhitekture. Kontrolišu sve finansijske tokove", rekao je Berak.