Sretenje kao simbol borbe i slobode: Kako je srpski narod hrabro ustao| Dan uveče

Sretenje nije samo državni praznik, to je simbol početka moderne Srbije, simbol borbe za slobodu, državnost i dostojanstvo. Simbol naroda koji je 1804. godine prvi put posle vekova ropstva rekao da više ne pristaje na tuđu vlast.

Od Prvog srpskog ustanka, preko Drugog ustanka, do Sretenjskog ustava iz 1835. godine, Srbija je pokazala da ne želi samo slobodu, već i pravnu državu, institucije i poštovanje zakona. Ustav koji je bio ispred svog vremena, ali ispred interesa velikih sila.

Liturgija na Sretenje: Čovek je stvoren za susret sa samim Bogom

Kroz 19. i 20. vek Srbija je prolazila kroz ratove, izdaje, savezništva, tragedije i pobede. Od države koja se izborila za priznanje, do zemlje koja je nosila ideju jugoslovenstva, pa do ponovne samostalnosti.

Danas, u svetu velikih promena i novih pritisaka, ponovo se postavlja isto pitanje- Gde je mesto Srbije? Da li smo naučili lekcije iz sopstvene istorije? Kako da sačuvamo suverenitet, identitet i stabilnost u vremenu kada se ponovo prelamaju interesi velikih sila? Odgovore na ova pitanja u emisiji "Dan uveče" pokušali su da daju istoričar Miloš Ković i akademik i diplomata Slavenko Terzić.

Ković je podsetio na period pre 1804. godine, da su tada vladale dahije, razbojnici, da nije bilo osnovne bezbednosti za Srbe i njihove porodice.

"Srbi su bili jedan obespravljen narod, koje Turci zovu raja. Međutim, to su ljudi koji su se sećali stare slave svojih predaka", rekao je Ković za RT Balkan.

Prvom srpskom ustanku, kako je naveo, prethodila je "seča knezova", gde su pogubljeni najugledniji Srbi iz tog perioda. 

Upitan gde su Srbi danas, Ković kaže da se 'boji' da današnje generacije nisu svesne ko su im bili preci i šta su sve bili spremni da urade za svoju slobodu i slobodu svojih potomaka.

Macut čestitao Dan državnosti: Sretenjski ustav temelj moderne srpske države

"Sigurno je da Srbi osećaju i dobro znaju ko je bio Karađorđe, on je danas polumitska ličnost, ali ne shvataju šta su uradili da bi zaštitili sebe, spasili državu. To su uradili za nas", istakao je Ković.

Smatra da je srpski ustanak bio nešto posebno, jer su ga vodili seljaci, a završio se stvaranjem nezavisne države. Podsetio je da kada je Karađorđe predložen za vođu ustanka, on je za sebe rekao da nije dobar za to, jer je "preke naravi".

A ispostavilo se da je izabran pravi čovek - bio je hajduk neko vreme, ali i trgovac, dobrostojeći čovek. 

"Njegoš je najbolje objasnio ko je bio Karađorđe. Njegoš i Filip Višnjić su nepogrešivi hroničari. Srbi su osećali da nešto nije uredu, da su se ogrešili o zavet, jer su 'lavovi postali seljaci'. Karađorđe je vratio zavet. Skršiti lance, ohrabriti Srbe, ponovo učiniti seljake lavovima. U tome je Karađorđe uspeo. Srpski ustanak je završen stvaranjem nezavisne države. To što je uradio srpski seljak je bilo neobično. To su uspeli još samo robovi na Hajitiju, oni su tamo vodili ustanak i stvorili nezavisnu državu", pojasnio je Ković.

Dodao je da je "zavet" nešto što se duguje precima, da su Srbi hteli obnovu stare, srednjevekovne slave, kao i da su i u tom periodu bili okrenuti Rusima.

U Višegradu obeleženo Sretenje – Dan državnosti Srbije i Srpske: Nastavlja se sutra u Orašcu

"Vidite da su Srbi stalno sa Rusima. Stalno su na strani konzervativnih evropskih sila. Mi slavimo Sretenje sa ozbiljnim razlozima, ali zaboravljamo da je ova država nastala mnogo ranije, zaboravljamo na Nemanjiće, Hilandar. Za mene je 1804. sloboda, oslobođenje, a država je nastala mnogo ranije", pojasnio je on.

Terzić kaže da je Prvi srpski ustanak 1804-1813. period srpske revolucije u "žestokom vrtlogu velikih sila".

"Ideja o obnovi srpske države se javlja u 18 veku, a 1804 godina je velika, ogromna ideja Karađorđeva oslobođenje i ujedinjenje srpskog naroda. Ona je tokom 19 veka rasla. Karađorđe i ustaničke vođe pokreću bunu, ustanak. Nude Habzburškom carstvu da ono bude pokrovitelj srpskog ustanka, ali ih monarhija odbija. To čine iz dva razloga- ne žele sukob sa Osmanskim carstvom i drugo ne žele srpsku državu", pojasnio je Terzić.

Dodaje da se tada Srbija okreće Rusiji, koja ima mirovni sporazum sa Turskom, i predlaže da bi Srbi trebalo da dobiju autonomiju u okviru Otomanskog carstva.

Turci, kako kaže, nude Srbiji Ičkov mir, nude jednu vrstu autonomije u okviru Osmanskog carstva. Međutim, ustanici odbacuju Ičkov mir, a kasnije kada su hteli da ga prihvate Turci kažu da je kasno, jer su konsolidovali vojsku i spremili je na ustanike.

Prvi srpski ustanak tako završava- slomom, Karađorđe prelazi Savu, gde je odmah razoružan. Kada se ponovo vratio u Srbiju pogubljen je, a njegova glava poslata je turskom sultanu u Stambol. 

"Za mene knez Miloš (Obrenović) nikako ne može biti veliki, jer je osekao glavu Vožda Karađorđa", istakao je Terzić.