Pregovori u Ženevi: Da li se nalazimo korak bliže miru| Dan uveče
O pregovorima, miru i velikim silama koje odlučuju o sudbini Ukrajine govorili su profesor geopolitike i međunarodnih odnosa Srđan Perišić i diplomata Vladimir Kršljanin
Najnovija runda razgovora između Rusije i Ukrajine, koji se uz posredovanje drugih država održavaju od početka godine, održana je u Ženevi, u Švajcarskoj, koja je i ranije bila domaćin diplomatskih sastanaka na visokom nivou.
Ruski pregovarački tim ovog puta je predvodio pomoćnih predsednika Ruske Federacije i nekadašnji ministar kulture Vladimir Medinski, koji je predstavljao Rusiju i tokom inicijalnih pregovora u Belorusiji i Turskoj u prvoj polovini 2022. godine.
Ukrajinsku stranu je, kao i na ranijim sastancima, predstavljao nekadašnji ministar odbrane Rustem Umerov, dok je Sjedinjene Američke Države predstavljao sada već dobro koordinisani dvojac Vitkof-Kušner.
Medinski je nakon završetka pregovora rekao da su razgovori "bili teški, ali poslovni".
Predstavnici Ukrajine i Sjedinjenih Država su takođe naglasili da su pregovori bili teški, kao i da su razlike u stavovima dve strane i dalje značajne.
Napretka oko ključnih pitanja, poput budućnosti Donbasa, i dalje nema, pošto Ukrajina i dalje odbija da povuče svoje snage iz te oblasti koja je od 2022. godine ponovo deo Rusije.
Prema pisanju magazina "Ekonomist", unutar ukrajinske delegacije pojavile su se ozbiljne nesuglasice između dve struje: jedne koja smatra da mir pod okriljem Vašingtona bio bolji nego rat, i druga koja se protivi takvom scenariju.
Predsednik SAD Donald Tramp prethodnih dana je pozvao ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog da "sedne za sto što pre i napravi kompromis".
O pregovorima, miru i velikim silama koje odlučuju o sudbini Ukrajine, u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan govorili su profesor geopolitike i međunarodnih odnosa Srđan Perišić i diplomata Vladimir Kršljanin
Srđan Perišić je ocenio da su pregovori između Rusije i Ukrajine koji su vođeni danas i juče u Ženevi propali, kao i svi dosadašnji.
"Da je bilo nešto uspešno svi bi se hvalili time", smatra Perišić.
Nije ni očekivao, kako kaže, da bude uspeha u pregovorima zato što, ističe, SAD drže 'ključ rata'. On objašnjava da nisu tačni navodi zapadnih medija koji tvrde da će, doći do mira, ako to Rusija prihvati.
"SAD su i otključale rat i one mogu da ga svojim potpunim izlaskom iz tog rata i završe", naglašava Perišić.
Podseća da je jedini dogovor gde je bilo rezultata bio na Aljasci, u Enkoridžu, tokom susreta Putina i Trampa.
"Tramp rezultate iz Enkoridža ne može da nametne ni svojima u Vašingtonu, a kamoli rascepljenom Zapadu", ističe gost RT Balkan pojašnjavajući da Tramp ispred sebe ima više frakcija, više klanova, što ukazuje da on nema strategiju.
Perišić posebno ukazuje na to da Kolektivni zapad više ne postoji.
"To je prošlost, taj pojam više ne postoji", ističe Perišić, dodavši da sada postoji pet Zapada međusobno sučeljenih.
Navodi da Tramp, iako pokušava da prikaže da je jak političar i državnik, kao i to da u SAD jake, ne može dogovor iz Enkoridža da nametne svima njima.
"Prvi Zapad su SAD, drugi je EU, treći Velika Britanija, četvrti je Izrael a peti Zapad je duboka globalistička država", naglašava Perišić, ocenivši da je upravo to problem zbog koga svi mirovni razgovori propadaju.
Ističe da čak SAD sebe lažno predstavljaju kao posrednike između Kijeva i Moskve.
"Oni nisu nikakvi posrednici, oni su učesnici rata", naglašava Perišić.
On ističe da su iz svih ovih razloga upravo SAD razlog zašto pregovori ne uspevaju a ne Rusija.
Vladimir Kršljanin smatra da su pregovori iz Abu Dabija prebačeni u Ženevu da bi dobili veći publicitet, ali i da bi se Ukrajinci osećali kao "kod svoje kuće".
O pregovorima, Kršljanin kaže da je činjenica da nema uspeha ali sama činjenica da nije bilo ishitrenih izjava i pokušaja da se "zamagli situacija", da se "zamuti voda", pokazuje da, ako se sve svede na ono što je rekao Medinski, pokazuje da su naporno radili dva dana.
On naglašava da je Medinski imao dvočasovni susret bez posrednika sa Ukrajincima, što je, prema njegovoj oceni, već nešto što je zanimljivo.
"Očigledno je da su razgovarali o najosetljivijim temama. Negde su stigli ali ne do rezultata koji bi trebalo javno da saopšte", i zato su odlučili d a pregovore nastave, smatra Kršljanin.
Očigledno, kaže, pritisak Vašingtona daje određene rezultate jer su oni ipak glavni faktor .
"Drugo je pitanje mogu li oni da zaista sprovedu Trampovu volju, s obzirom na to da ni oni sami, unutar sebe nisu dovoljno homogeni", ukazuje on.
Osim nesloge u Vašingtonu, Kršljanin kao jedan od problema navodi i otpor jednog dela Zapadne Evrope.
"Ona famozna trojka, Starmer, Merc i Makron, a ne zna se kome će brže dani biti odbrojani. Tri polulegitimna ili nelegitimna predsednika, tri vodeće zapadnoevropske sile", navodi Kršljanin dodavši da ne pamti kada je bila takva situacija da sve tri zemlje imaju predsednike pod znakom pitanja.
On ističe da oni igraju igru.
"Navodno su svi zabrinuti jer će doći do rata između Rusije i Evrope", što su prema njegovim rečima "gluposti".
Kršljanin naglašava da se Evropa sprema da bude onaj ko će izazvati samoubistvo čovečanstva.
"Odlazeći predsednici i strukture koje stoje iza njih hoće da do poslednjeg trenutka pokažu svoju 'doslednost i legitimitet'. Oni ne mogu da priznaju da su rat u Ukrajini vodili i da je to bila njihova politička greška, a popuštanje novoj američkoj liniji sada, bilo bi upravo takvo priznanje", naglašava Kršljanin.
On veruje da moramo da, sačekamo, pre nego što se stvari razreše, da kako kaže "ova trojica odu", ili barem jedan od njih i da "ratna politika Evropske unije počne da se raspada," a prema njegovoj oceni "za sada samo naziremo da će se ona raspasti".
Ukazuje da je Evropska unija nehomogena po prirodi stvari, ali nije faktor za zanemarivanje onda kad uspe da postigne jedinstvo u nečemu.
"Ona otežava, ona onemogućava da se dođe do rešenja", zaključuje Kršljanin.
Live
