Na ivici sukoba: Hoće li Trampove pretnje eskalirati u novo žarište | Dan uveče

Tenzije ponovo rastu, trupe se gomilaju, sprovode se vežbe. Ovo je trenutna situacija na Bliskom istoku. Trampova pažnja usmerena je na Iran.

Konkretno – na njihov nuklearni program.

Bela kuća nedvosmisleno poručuje – vojna intervencija je moguća, a pojedini izvori tvrde da se SAD spremaju za višenedeljne akcije.

Trampovo gomilanje snaga na Bliskom istoku i pregovori sa Iranom: Koliko je blizu rat?

Razgovori između predstavnika Irana i Sjedinjenijih Američkih Država, uz posredstvo Omana, nastavljeni su tokom nedelje u Ženevi, ali tenzije između Teherana i Vašingtona ne jenjavaju.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči je nakon sastanka u Švajcarskoj poručio da su dve strane sporazumele oko "vodećih principa" o nuklearnim pitanjima, ali da to ne znači da je konačni sporazum blizu.

Neimenovani američki zvaničnik je za Rojters rekao da je tokom pregovora napravljen napredak, ali da će Iran tokom naredne dve nedelje izneti detaljnije predloge za rešavanje nesuglasica oko iranskog nuklearnog programa.

Američki potpredsednik Džej Di Vens je, s druge strane, za Foks njuz rekao da su razgovori "na neki način prošli dobro", ali da je u isto postoje pitanja o kojima Iranci i dalje nisu spremni da razgovaraju. On je dodao da, iako predsednik Tramp želi da postigne sporazum, on bi mogao da proceni da je "diplomatski pristup dostigao svoje granice".

O tome da li će doći do eskalacije u emisiji "Dan uveče" na televiziji RT Balkan govorili istraživač-saradnik Instituta za evropske studije Srboljub Peović i nekadašnji specijalni dopisnik iz Irana Predrag Tolpa. 

Upitan o toku pregovora i tome da postoje velike nesuglasice, Tolpa je rekao da one postoje, zato što je velika cena u pitanju. 

"Od Irana se traži da odustane od nuklearnih istraživanja i da se liši zaliha uranijima koji je obogatio, balističkih raketa, da odustane od podrške arapskim, islamističkim pokretima kao što je Hezbolah i Huti u Jemenu. Za SAD je Iran glavni remetilački faktor", kazao je Tolpa i dodao je da je Iran jedan od četiri najveća proizvođača nafte i gasa u svetu, a da SAD smatraju da je Iran faktor nestabilnosti i žele da ga nateraju da popusti u svojoj radikalnoj politici.

Istakao je da Iran, i ako bi popustio, tražio bi da se zauzvrat ukinu sankcije koje su SAD uvele pre osam godina. Ukazao je na to da zahtevi Izraela i SAD prema Iranu nisu identični, odnosno da su izraelski zahtevi mnogo kompleksniji. 

"Zajednički cilj i jednih i drugih je da Iran ne postane nuklearna sila", podvukao je Tolpa. 

Peović je ocenio da je prvi problem pitanje uranijuma i da SAD zahtevaju da se odrekne kompletnog programa, a veliko pitanje je i balistički program Irana. Ocenjuje da ima jako malo prostora za diplomatiju. 

SAD i Iran su napravile prvi korak ka dogovoru: Kakvo je obećanje Aragči dao u Ženevi

Podsetio je da je Iran pokušavao posle 1979. godine da nabavi avione, ali su SAD to sprečavale, kao i da Iran sada nema efektivnu protivvazušnu odbranu i da je jedini metod odvraćanja u njihovom slučaju kontranapad. 

Tolpa je ocenio da američki predsednik Donald Tramp u svom nastupu uvek ucenjuje Iran i preti intervencijom, kao i da ide na vojni pritisak, ne bi li uspeo da prelomi iranske rukovodioce da prihvate sve zahteve Izraela i SAD. 

Naveo je i da Tramp sam upada u zamku, te da sam sebi oduzima odstupnicu i dovodi nas u situaciju da mislimo da će do rata sigurno doći, a Iran i tvrdo islamsko rukovodstvo ne sme da pokaže volju da popusti, pa padaju u zamku da svojom čvrstinom sebe guraju u rat. 

"Kako izgleda situacija, Iran će donekle popustiti, ali to neće biti dovoljno Izraelu i SAD i do rata bi moglo da dođe, samo je pitanje kada", kazao je Tolpa. 

Peović je naveo da nada za diplomatske napore uvek postoji, ali da mnogi žele da je sabotiraju. 

Govoreći o pritisku ekonomskim sankcijama, kazao je da Iran ima čitav koncept ekonomije otpora i polovina radne snage je samozaposlena, te da ne dolazi do velikih otpuštanja. 

U program se iz Rusije uključio i Murad Sadigzade, predsednik Centra za bliskoistočne studije u Moskvi, koji je kazao da se Iran tokom godina često nalazio u izolovanoj poziciji, dodajući da su Kina, određene države, ali i regionalni akteri, protiv agresije na Iran. 

Naveo je da su Saudijcima, Turcima i drugima bile ponuđene povoljnije opcije, a mogli bi da podrže početak agresije i Iran to razume.