Imperija uzvraća udarac: Šta se krije iza turske politike prema Balkanu? | Dan Uveče

Turska na Balkanu nije novi igrač. Prisutna je vekovima – najpre kao osmanska sila koja je oblikovala demografiju, kulturu i granice, a danas kao regionalna sila. Širenje turskog uticaja na prostoru nekadašnjeg Osmanskog carstvo mnogi su nazivali i neoosmanizam – ali na ono što Ankara prodaje kao ekonomsku saradnju, može da se gleda kao i na mehanizam političkog i verskog potčinjavanja.

I dok Srbija vidi priliku za balans između Istoka i Zapada, pitanje je – gde je granica između saradnje i potčinjavanja, i kako očuvati hrišćansko nasleđe i suverenitet u naletu nove turske politike?

O tome za "Dan uveče" na TV RT Balkan govore prof. dr Vladimir Ajzenhamer sa Fakulteta bezbednosti u Beogradu i Nikola Vujinović, istraživač studija bezbednosti.

Deklaracija Srbije i Turske: Šta piše u dokumentu

"Osmansko nasleđe je izvor meke moći turske republike", napomenuo je Vujinović i dodao da Turska već dugo insistira da su svi muslimani na Balkanu naslednici Osmanskog carstva. Po njemu, Ankara i danas ima značajan uticaj pri izboru reisa izslamske verske zajednice u nekoliko balkanskih zemalja, na primer BiH i Crne Gore.

Turska muslimane na Balkanu smatra delom "turskog naroda" a sebe predstavlja kao njihove zaštitnike, dodao je Vujinović.

"Iako se turski uticaj na Balkanu manifestuje uglavnom kao ekonomska saradnja, celokupna namenska industrija tzv. Kosova se finansira od strane Turaka", i to od državnih kompanija a ne privatnih, dodao je Vujinović.

Ajzenhamer je podsetio da je tokom Hladnog rata "Jugoslavija za Tursku ipak bila Zapad", a da se nekada srdačan odnos Ankara prema ovim prostorima promenio devedesetih. Tada je u političkim i verskim elitama nastao "osećaj turske ugroženosti" od navodnog pravoslavnog saveza Moskve, Beograda i Atine, kojim bi se napravio obruč oko Turske a muslimani proterali sa Balkana, dodao je.

"Turska je u okviru NATO bila jedna od najglasnijih zagovornica intervencije u BiH", dok posle 1999. rukovodi kompletnom obukom kadrova u sferi bezbednosti na Kosovu i Metohiji, ističe Ajzenhamer.

Ajzenhamer ne vidi razlog da se Srbija plaši "meke moći" oličene u turskim TV serijama, već samo da se prema njima odnosi kritički. 

"Svaka država ima želju da svoju istoriju ispolira i učini je lepšom. Sile, pak, žele da je prodaju drugima", napomenuo je.

Nadovezujući se na to, Vujinović je istakao da nešto ipak zavisi i od nas, ne samo kako da se postavimo prema turskom uticaju, već i da izgradimo svoj.

"Zašto mi nismo mogli da napravimo Nemanjiće kao što su oni napravili Sulejmana?" upitao je.

Naš izbor

Sretenje 1804: Kako je počela Srpska revolucija

Povratak Turske kao aktivnog i u velikoj meri nezavisnog aktera na Balkanu vezuje se za dolazak Redžepa Tajipa Erdogana i njegove AK partije na vlasti u Ankari u početkom 21. veka. Erdogan je, za razliku od svojih prethodnika, "proširio vidike" turske spoljne politike i aktivnije se angažovao u regionima u kojima je Turska do tog trenutka igrala sekundarnu ulogu.

Ostale su upamćene Erdoganove izjave da mu je nekadašnji lider Bošnjaka Alija Izetbegović na samrti "ostavi Bosnu u amanet", kao i da je "Kosovo Turska, a Turska Kosovo", što je izjavio tokom posete južnoj srpskoj pokrajini 2013. godine.

Ankara, ipak, nastavlja da razvija odnose i za Srbijom. Predsednici Srbije i Turske sastali su se sredinom februara u Ankari, a Aleksandar Vučić je tom prilikom poručio da su razgovori bili "izuzetno plodotvorni i produktivni".