Mračne tajne britanske kraljevske porodice: Skandali koji su potresli Englesku| Dan uveče

Nakon više nedelja povećanih tenzija na Bliskom istoku i nekoliko rundi pregovora između Vašingtona i Teherana koji nisu dali rezultata, izraelske i američke oružane snage prošle noći su započele vazdušne udare na Iran. Do "preventivnog napada", kako ga nazivaju Izraelci, došlo je nakon što su vlasti u Teheranu odbile da pristanu na američko-izraelski ultimatum, koji uključuje potpuno odustajanje od nuklearnog programa i programa za razvoj balističkih raketa.

Izraelski zvaničnici tvrde da je "nekoliko iranskih visokih zvaničnika eliminisano", ne precizirajući o kome je reč. Vlasti u Teheranu nisu potvrdile te navode, ali su iranski mediji preneli da je u izraelskom udaru na školu za devojčice u gradu Minabu, na jugu zemlje, stradalo najmanje 85 ljudi.

Rat na Bliskom istoku: Izrael i SAD tvrde da je Hamnei ubijen, Teheran demantuje

Iran je na izraelsko-američke napade odgovorio oštrije nego prošle godine, kada je u znak odmazde gađao samo američku bazu El Udeid u Kataru. Ovog puta na meti američke odmazde su se, pored Izraela, našle i američke vojne baze u Kuvajtu, Kataru, Bahreinu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Jordanu.

Rusija i Kina su osudile izraelsko-američke napade na Iran, dok je Indija pozvala na deeskalaciju i postizanje primirja. S druge strane, američki saveznici poput Kanade, Australije i Ukrajine su podržali udare na Iran.

O napadima na Iran, američkim interesima i šta sledi posle intervencije u "Danu uveče" razgovarali su pisac i publicista Igor Ivanović i prof. dr Nebojša Radić sa Univerziteta u Kembridžu. 

"Ovaj sukob postoji već duže vreme, samo je imao neke oblike primirja. Pre nekoliko meseci i na sličan način vodio se dvanaestodnevni rat. Ništa se kapitalno nije promenilo na širem političkom planu. Jedino što su agresori ispitivali kolika je snaga Irana kako bi ovaj put mogli da izvedu svoj napad. Osnovni problem rata protiv Irana je što je ova zemlja u geografskom smislu teško osvojiva tvrđava. Ona je od monumentalnog stenja, to je država koja ima takvu geografiju koja je mnogo lakša da se brani nego da se napada. Dok tuđa noga ne kroči na tlo ne možemo reći da je rat izgubljen. Ovaj rat je kombinacija tehnološkog rata sa daljine, koji se vodi preko balističkih i svih drugih raketa, i pokušaja da se Iran destabilizuje na unutrašnjem planu. U ovom periodu primirja SAD i Izrael su pokušavale preko svojih obaveštajnih mreža da podignu talas nezadovoljstva u Iranu. Opravdane su procene da bez toga njihove šanse su minimalne", objašnjava Igor Ivanović ukazujući da se u ovakvim trenucima, podeljena društva ipak homogenizuju.

Prema njegovoj oceni, SAD i Izrael su imali više šanse za uspeh prilikom prošlog napada, ocenjujući da su tada iranska vojska i politički establišment prilično aljkavo reagovali: dozvolili su egzekuciju vodećih naučnika, političara, uništenje sistema PVO putem diverzije...

Vazdušna opasnost za Dubai: Raketa pala na Palm Džumejru, Iran nastavio napade na Katar i Kuvajt

"Kada ni to nije dalo kolosalne rezultate i kada se Iranska revolucionarna garda konsolidovala i krenula u istragu i ozbiljne egzekucije svih onih koje su smatrali izdajnicima, onda se pokušalo sa građanskim buntom na koje je trebalo da se nakalemi i protest etničkih naroda poput Kurda. Ali to nije pobednička formula, jer su to dva protivrečna bunta i oni jedan drugog isključuju. Procenjujući da je Iran, možda, ipak nadomak atomske bombe i da je ovo poslednji momenat, krenuli su u napad sa iskustvom da mu prethodna dva pokušaja nisu destabilizovala iranski režim iznutra i do tačke pucanja doveli iransko društvo", dodaje sagovornik televizije RT Balkan.

Prof. dr Nebojša Radić, javljajući se iz Velike Britanije, podsetio je da je u ovoj zemlji delikatna situacija: dok s jedne strane podržavaju Izrael, s druge strane moguće je da će imati problem sa muslimanskom emigracijom i radikalizacijom studenata i levice koji podržavaju Palestince. 

"Džefri Saks je kazao da Amerika nema interes da ratuje na Bliskom istoku i da su to pre svega interesi Izraela i pita se zašto te interese Izraela SAD podržavaju vojnim intervencijama. Zanimljivo pitanje, međutim činjenica je da taj rat počinje. Iranci su gađali američke baze u svim zemljama u okruženju, a od letos smo znali da imaju kapacitete da to urade", kazao je Radić.

Ivanović se osvrnuo na bombardovanje ženske škole u Teheranu gde je, prema procenama, ubijeno oko 160 učenica. Prema njegovom mišljenju, u tom slučaju nije reč o greški.

Iranska revolucionarna garda: Upozorili smo više brodova, Ormuski moreuz zatvoren

"Najveći problem američkih intervencija leži u činjenici da su danas svi na planeti svesni da dolaze gora vremena. To smo videli u Libiji, gde i dalje vlada surovi plemenski rat. U Siriji - nakon sklanjanja Asada, Iraku - nakon Sadama Huseina. U svim tim državama koje su napadnute od strane SAD i u kojima je došlo do promene režima, osetno je pao standard, nastavio se javašluk, ubijanje i stanje haosa. Nigde nema boljitka da bi sada neko mogao da kaže - ipak je vredelo pokušati", ukazuje Ivanović.

Osvrćući se na Iran, smatra da su i oni koji su protivnici aktuelne iranske vlasti svesni da bi nakon toga nastupilo gore vreme i da bi sigurno bili vazalna država - ona koja sluša Zapad i daje im svoje resurse.

"U državama čiji su režimi otvoreno proizraelski i proamerički, a muslimanske su, prosečni građani nisu ni na strani Izraela ni na strani Amerike. Osećaju isti animozitet koji osećaju i Palestinci, Iranci, posebno u Jordanu... Ubeđen sam da ovakvi pogoci vojnih baza, koje je Iran u stanju da izvede zaobilazeći bar tri PVO sistema bude neku vrstu ponosa", dodaje Ivanović.

Pored Irana, Ivanović i prof. dr Radić razgovarali su i o britanskoj kruni - simbolu tradicije, kontinuiteta, dostojanstva, ali i povremenog skandala. Od Edvarda Osmog koji je zbog ljubavi napustio tron, ali i simpatisao Nemačku 30-tih godina prošlog veka i ljude koji su nosili pogrešne uniforme, pa do savremenog trenutka i princa Endrua, pronađenog i osramoćenog u Epstinovim fajlovima.

Novi obrt u slučaju Epstin: Otkrivena tajna skladišta u kojima je čuvao dokumenta

"Ono što je najvažnije, a nije dovoljno istaknuto u medijima jeste za šta je optužen - za zloupotrebu službenog položaja. Endru i Piter Mandelson su optuženi da su informacije davali kako bi platili neku usluge Epstinu i ko zna kome još. Mnogi su se pitali kako je moguće da je Kir Starmer poslao Mandelsona, koga poslednjih 30 godina zovu Princ tame, za ambasadora u SAD. Sasvim je moguće da je i sam Starmer ucenjen od tih istih. Čitav sistem je zasnovan za uceni. Zašto pedofilija? To nam je poslednja stvar na koju nismo navikli i tu se Endru našao kao najpogodniji", kaže Radić. 

Ivanović zaključuje da se selekcija zapadnih elita vrši po ključu pohlepe i greha.