Istok gori, Zapad se naoružava: O zločinima nacista i ratu u Iranu | Dan uveče

Dok se pre četiri dana svet budio u uverenju da je diplomatija još uvek živa, američki i izraelski projektili već su padali na Teheran.

Danas je situacija jasna – ovo više nije sukob niskog intenziteta, već otvoreni rat SAD i Izraela protiv Irana, u kome je Teheran proglasio džihad i uzvratio udarima na američke baze širom Zaliva.

Mosad je godinama infiltrirao iranske bezbednosne strukture – kako bi u petak eliminisao preko 400 zvaničnika, uključujući i ajatolaha Hamneija.

I dok se region pretvara u ratnu zonu, na drugoj strani Evrope, Nemačka se ponovo naoružava. Ista ona Nemačka koja je 1941. u Kragujevcu ubijala đake po formuli 100 Srba za jednog Nemca i koja je Sovjetskom Savezu oduzela 27 miliona života. Pitanje je isto: u kakvom svetu možemo da se nadamo miru, kada se dželati vraćaju pod maskom saveznika, a istok gori pod zapadnim bombama?

O ovim temama u emisiji "Dan uveče" govorili su prof. dr Dejan Mihailović sa Tehničkog instituta Monterej u Meksiku, dr Georgij Engelhart, istoričar i viši savetnik Ruskog doma, i dr Goran Miloradović sa Instituta za savremenu istoriju.

Mihailović je rekao da obaveštajne službe i agencije na celom svetu deluju svestrano i da i sami znamo kolika je moć Mosada, te da je Iran zemlja u koju je ta obaveštajna agencija najdublje ušla. Ističe da je to znak da je obezglavljivanje iranskog režima kroz ubistvo vrhovnog vođe i njegovih najbližih saradnika pripremano mesecima pa i godinama unazad.

Podseća da su sukobi na relaciji Izraela i Irana višedecenijski, a isto se može reći i za odnose Vašingtona i Teherana.

Naš izbor

Američki "lov na dva zeca": Kako američki napad na Iran pogađa Rusiju i Kinu

"Sa stanovišta izraelskih obaveštajnih službi sve je odrađeno na najbolji mogući način i cilj da se obezglavi trenutni režim je uspeo u potpunosti", rekao je Mihailović.

Naglašava da je diplomatija mrtva zbog toga što ne funkcioniše međunarodno pravo.

"Imamo proces urušavanja međunarodnog prava i institucija u korist korporativnih mreža krupnog kapitala i neke vrste privatizacije međunarodne bezbednosti", smatra on.

Konstatuje da svet prolazi kroz duboku i bolnu krizu modela tranzicije hegemonije - krizu čiji je najdrastičniji primer konstantno fabrikovanje ratova i oružanih sukoba da bi se stekle prednosti na međunarodnom planu.

"Veoma je važno demistikovati budalaste izgovore o neophodnosti napada na Iran koji treba da obezbede odgovarajući legitimitet koji su potrebni kako Vašingtonu, tako i Briselu da bi zadovoljili birače i poreske obveznike", smatra Mihailović.

Osvrnuo se na prve dane sukoba u kojima se govorilo da je osnovni cilj svrgavanje režima.

"Režim je obezglavljen, ali nije svrgnut. Politički sistem u Iranu je mnogo kompleksniji od onoga što u zapadnim medijima predstavljaju. Iran odgovara na napad, on je vojno neuporedivo slabiji od saveza Izraela i SAD, ali ima sa čim da odgovori i to jasno pokazuje i stavlja do znanja", istakao je Mihailović.

Zločini Trećeg rajha nad srpskim i ruskim narodom

Miloradović je istakao da su Nemci na Srbe gledali kao na trajnu opasnost i prepreku njihovoj spoljnoj politici.

"Nije to počelo sa Drugim svetskim ratom, vrlo je slična situacija bila i u vreme Prvog svetskog rata, a i pre toga. Sama pojava srpske države u novom veku bila je svojevrstan problem za nemačke države koje su tada postojale. Glavna sila je tada bila Habzburška monarhija koja je težila da kontroliše i ostatak Balkana, koja je postepeno potiskivala Osmansku carevinu iz Evrope i istovremeno se nadmetala sa ruskom imperijom ko će taj prostor da kontroliše i da ga zadrži", rekao je Miloradović.

Vulin: Ko god je mrzeo Rusiju mrzeo je i Srbiju

"Kada se početkom 19. veka pojavila srpska autonomna kneževina, ona je bila problem. Austrijanci su vrlo dobro znali da će zbog zajedničkog porekla, srodnog jezika, iste religije i srodne kulture Srbija uvek više gravitirati ruskoj carevini nego austrijskoj", dodao je.

Kaže da su oni u tome videli problem i da su pravili planove kako će se to rešiti u perspektivi, a jedna od njih je bila tzv. ilirska ideja - ideja da su Južni Sloveni Iliri i da bi oni trebalo da formiraju sopstvenu državu.

"Ta država bi naravno bila vezana za austrijsku državu. Tu im je na ruku išla Rimokatolička crkva kojoj je to odgovaralo zbog mogućnosti da širi rimokatoličku veru dalje na istok, a Francuska i Britanija nisu imale ništa protiv i njima je odgovaralo više da se Austrija tu raširi, nego da Rusija uzme neki oslonac", rekao je Miloradović.

MSP Rusije za RT Balkan: Brisel cenzuriše čak i žrtve Holokausta

Engelhart govoreći o Nemačkoj koja je Sovjetskom Savezu oduzela 27 miliona života i zašto se o tome ne govori u medijima na Zapadu, istakao je da briselska i nemačka strana žele da demonizuju Rusiju i ruski narod.

"Ako pogledamo kroz istorijsku politiku, politiku sećanja koliko je u poslednje vreme bilo uklonjeno spomenika upravo oslobodiocima Evrope od nacizma, tu se vidi jedna konstantna politika uništavanja tog sećanja", istakao je Engelhart.

Kaže da su im izgovori da to nije moderno, da živimo u Evropi gde smo svi zajedno i bivši pobednici i bivši poraženi.

"Nemačka je bila 'preporođena', toliko svesna svojih grehova, 'oprala' se i ne treba te grehe spominjati. Sadašnja Nemačka se preporodila, 'čista je i sveta' i sada je uvreda da se njima pomene njihova neslavna prošlost iz 20. veka", rekao je on.

On je istakao da su Habzburška monarhija, kao i Nemačka ulazili u ratove (Prvi i Drugi svetski rat) sa osećajem moralne i civilizacijske nadmoći prema svima, a pogotovo nad malim zemljama i državama jugoistočne i istočne Evrope.

"I zbog tog pogleda odozgo, tu je i osećanje da su za sve što oni rade u pravu", naglasio je.