Svet
Rat i kriza: Šta Trampov napad na Iran znači za svetsku ekonomiju | Dan uveče
Medijski navodi o energetskoj ugroženosti Kine nisu tačni, Evropska unija sebe dovodi na ivicu odustajanjem od ruskih energenata, ocenili su gosti RT Balkan Milorad Denda i Branko Pavlović
Rat Izraela i Amerike protiv Irana više ne tinja, nego bukti.
Ubijen je vrhovni vođa, poginule su stotine zvaničnika, a region je zapaljen. Ovo je humanitarna kriza, kriza međunarodnog prava ali i ekonomije. Zato se postavlja pitanje – da li će ova vatra progutati globalnu ekonomiju, šta će biti sa Ormuškim moreuzom kroz koji prolazi četvrtina svetske nafte, i kako će Kina ali i drugi strateški partneri reagovati?
Ono što se danas dešava na Bliskom istoku, sutra će svi platiti – na pumpama, u marketima, kroz krize koje tek dolaze.
Odluka Amerike i Izraela da udare na Iran, usred pregovora oko iranskog nuklearnog programa, značila je da je samo pitanje trenutka kada će eskalacija odraziti na svetsku ekonomiju, imajući u vidu značaj tog regiona za energetsko snabdevanje ali i svetske trgovinske tokove.
Cena nafte tipa "brent" skočila sa oko 72 dolara po barelu 27. februara na više od 80 dolara danas, dok je tržište tečnog prirodnog gasa reagovalo još dramatičnije – usled bojazni da bi Ormuški moreuz mogao biti zatvoren, ali i nakon što je Katar zaustavio proizvodnju ovog energenta usled iranskog udara dronom na industrijski kompleks Ras Lafan, britanske i holandske referentne cene ovog energenta skočile su za gotovo 50 odsto u ponedeljak, dok su cene u Aziji zabeležile porast od 39 odsto.
Ormuški moreuz, koji se nalazi između Omana i Irana, jedna je od najvažnijih svetskih arterija za globalnu privredu, kroz koju prolazi oko 20 odsto svetskih zaliha nafte, ali i oko 20 odsto svetskih zaliha tečnog prirodnog gasa.
Dok trgovinski promet kroz Ormuški moreuz zamire usled tekućeg sukoba, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da će Evropa proći kroz pakao ako se situacija oduži.
Sa druge strane, norveški ministar energetike Terje Osland rekao je tokom konferencije za medije u utorak da veruje da će, kako je rekao, debata o nastavku uvoza ruskog gasa unutar
O ekonomskim posledicama rata Izraela i SAD protiv Irana u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan govorili su pravnik, analitičar i narodni poslanik Branko Pavlović i novinar i dugogodišnji dopisnik iz Kine Milorad Denda.
Na konstataciju da posle eskalacije sukoba imamo prividno mirno tržište i na pitanje da li ćemo tek videti posledice, Denda je rekao da je zabrinutost opravdana i da u glavama svih onih koji odlučuju stoji nepoznanica koliko će trajati rat i kakve će porazne efekte imati na privredu i ekonomiju.
"Opravdano je da su ekonomska pitanja u prvom planu, ali bojim se da se smišljeno ubacuju u prvi plan. Ovde je reč o razaranju svetskog poretka, ovde se to u ogromnoj meri razara i više niko ne zna gde ćemo otići. Kineski komentatori redovno upozoravaju da je svet krenuo u pravcu džungle. To je mnogo ozbiljnije za svet od toga da li će biti nafte", kazao je Denda.
Upitan o Mercovoj izjavi da međunarodno pravo ne bi trebalo da se odnosi na Iran, Denda je rekao da je to licimerno i da je neverovatno da jedan evropski državnik daje takve izjave.
Pavlović je rekao da pomeranja cena nafte još nisu dramatična i da je ona išla i više, dodajući da ne znamo u kom će se pravcu će se sukob odvijati.
"Ako ovo bude trajalo dugo, jedna varijanta je da Iran vojno pobedi, drži pod kontrolom moreuz, a za Iran je vojna pobeda da ne bude poražen", naveo je Pavlović i dodao da je Iran otvoreno rekao da ne želi da vodi rat.
Naveo je da se ne radi samo o ceni barela, već o tome da fizički neće biti nafte.
Pavlović predviđa da će doći do kraha berzi, a onda će se to preliti u jednu vrlo veliku političku nestabilnost, te da Zapad neće moći da apsorbuje nezadovoljstvo građana.
Naglasio je da je reč o agresiji Amerike i Izraela na Iran i da tako treba razmatrati trenutni sukob, ocenivši da to nije naivna stvar.
Denda je rekao da SAD u Iranu nije držala resurse pod kontrolom, ali da je sada cilj odstraniti Iran i naneti štetu Kini, kao i da je cilj Amerike da se vrati u zemlje iz kojih su proterani.
"Nisu odabrali pravu metu. Samo prošle godine Kina je napravila kapacitete skladišta nafte za 160 miliona barela, dnevno je uvozila iz Irana milion barela. Oni su intenzivno radili na povećanju kapaciteta kao da su nešto znali", ukazao je Denda.
Naglasio je da su netačni medijski navodi da je Kina energetski ugrožena.
Pavlović je ukazao na to da Ruska Federacija može celu Evropu da snabdeva povoljnim gasom, a da odustajanjem od ruskih energenata EU sebe dovodi na ivicu. Kako je istakao, za Srbiju je najbolje da hitno zaključi dugoročni ugovor o gasu sa Rusijom.
Govoreći o tome kako bi izgledalo da se umešaju Rusija i Kina u ovaj rat, Branko Pavlović je rekao da jedan deo pomoći već postoji.
Kazao je da ne znamo šta je tačno isporučeno od opreme, kao i da postoji velika količina ruskog naoružanja, ali je dodao da jedna deo pomoći već postoji.
"Ukoliko bi Iran pozvao Rusku Federaciju da reaguje, ona bi reagovala slično kao u Siriji i odnela bi prevagu u vojnom smislu", kazao je Pavlović i dodao je da je strateški značaj Irana za Rusiju veoma veliki, jer bi Iran u rukama SAD bio odskočna daska za napade na Rusiju.
Live
