Plan za budućnost: Šta nova kineska razvojna strategija znači za svet | Dan uveče

Kada u Pekingu napišu petogodišnji plan, to je dokument koji ume da pomeri celu planetu.

Tako je Kina od siromašne zemlje postala fabrika sveta, industrija sveta, a sada je cilj da preovladaju i u mnogim drugim granama. Novi plan do 2030. stavlja akcenat na veštačku inteligenciju, čipove, kvantne tehnologije i ekonomsku samostalnost u vreme sve žešćih geopolitičkih sukoba.

Da li Peking i dalje planira budućnost bolje od ostatka sveta ili je razlika između kineskog plana i zapadnog haosa samo u tome što jedni imaju strategiju, a drugi improvizuju iz kvartala u kvartal? Kina i njen novi petogodišnji plan – i koliko je zapravo daleko ispred ostalih.

O ovoj temi govorili su emisiji "Dan uveče" novinar Branko Žujović i novinar RT Balkan Lazar Radisavljević.

Žujović je, komentarišući petogodišnji plan, rekao da je po sredi sada već tradicija planiranja koja korene vuče iz nekadašnjeg SSSR-a.

Novi petogodišnji plan: "Neobuzdani" kineski model ekonomskog razvoja

"Negde krajem 20-tih godina u SSSR-u su tadašnje revolucionarne snage koje su preuzele u međuvremenu vlast procenile su da zemlja mora naglo da se industrijalizuje. I negde, 1928. godine SSSR je usvojio prvi petogodišnji plan", rekao je Žujović.

Objasnio je zašto je uopšte ta dinamika određena na period od pet godina.

"Pet godina je period za koji je procenjeno da nešto konkretno može da se napravi i uradi, a da se pri tome zadrži jedna kontrola ili jedan detaljan uvid u ono što se dešava", istakao je.

Kako naglašava, kroz decenije, tradiciju pravljanja petogodišnjih planova kasnije su preuzele zemlje poput Kine, a podsetio je i na bivšu Jugoslaviju.

"Petogodišnje planiranje prošlo je kroz različite etape i periode. U nekim periodima je dominirao jedan ideološki pristup, postavljani su ponekad nerealni ciljevi, ulagala se neka bespotrebna energija", dodaje.

Naglašava da je Kina u uvela 1953. godine petogodišnje planiranje u svoju projekciju razvoja i budućnosti, ukazavši da ti počeci nisu bili tako laki.

Dok SAD razaraju Bliski istok, Kina jača saradnju sa zemljama ASEAN-a

On dodaje da je prvi plan nalagao da Kina treba da prestigne Veliku Britaniju koja je u to vreme bila imperijalna sila.

"Stvar se prelomila sa pojavom Denga Sjaopinga kada se uvodi značajan naučni pristup čitavoj toj stvari i politiku kineskog otvaranja, kao i petogodišnje planiranje unutar nje, prati intenzivno naučno procenjivanje stvari. Tako da mi danas imamo jedan petogodišnji plan koji ne zadaje nikakve ideološke premise za budućnost, već konkretne ekonomske, opšte društvene, u širem smislu i političke, ciljeve", rekao je Žujović.

Kina: Ne takmičimo se za uticaj na Zapadu

Radisavljević je rekao da su i Kina i svet shvatili da to "kinesko čudo" o kom se govori od dolaska Deng Sijaopinga na vlast ima neke granice.

"Ne možete da konstantno imate godišnji rast od 10 odsto BDP-a. To bi bilo moguće kada bi privreda bila u stanju kakva je bila kineska tada, 1979. godine. Vremenom, kako je kineska privreda rasla, postavljanje tako ambicioznih ciljeva, može dovesti do toga da te ciljeve ne ispunite i onda se samim tim ruši moral kod kineskog naroda", rekao je Radisavljević.

Dodao je da se samim tim dovodi u pitanje model planiranja, odnosno ekonomski model koji je, zapravo, jedan od načina na koji Kina promoviše svoju viziju međunarodnog poretka.

"Taj ekonomski plan ili taj Pekinški konsenzus je sušta suprotnost od onoga što je bio Vašingtonski konsenzus, danas se ta dva načina i planiranja razvoja jednostavno potiru i takmiče da dostignu cilj onog načina razvoja društva kakav bi bio prihvaćen ili koji bi postao jedna nova norma međunarodnog poretka", istakao je.