I 27. godina kasnije, NATO agresija na tadašnju Saveznu republiku Jugoslaviju ostaje urezana u pamćenje Srba kao svojevrstan savremeni Kosovski boj – istorijska trauma u kojoj je srpski narod stao ujedinjen pred daleko nadmoćnijim agresorom, i prkosno istrajao tokom 78 dana stradanja i istorijske nepravde.
Havijer Solana, objavio je početak agresije bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija nakon što je srpska strana odbila ultimatum koji joj je predstavljen tokom takozvanih pregovora u Rambujeu.
Dokument, koji je čak i nekadašnji državni sekretar Sjedinjenih Država i zloglasni mag geopolitike Henri Kisindžer nazvao "provokacijom i izgovorom za početak bombardovanja", zahtevao je od Jugoslavije da prihvati okupaciju ne samo okupaciju svoje teritorije, već i medijskog prostora, koji bi se našao pod direktnom kontrolom NATO-a.
Prvi od više od 38.000 hiljada preleta počeli su u večernjim časovima 24. marta 1999. godine.
NATO agresija pokazala se kao istorijski presedan ne samo za Srbe, već i za ostatak sveta, služeći kao svojevrsna uvertira za "zapadni neokolonijalni avanturizam" koji će se, između ostalog nastaviti u Iraku, Avganistanu, i Iranu.
Koka: Agresija iskorišćena za konsolidaciju NATO-a
O danima koji su prethodili agresiji i pregovorima u Rambujeu gde je Beogradu postavljen ultimatum koji nijedna suverena zemlja nije mogla da prihvati u "Danu uveče" je svedočio politikolog Ljuan Koka, koji je na pregovorima bio predstavnik romske manjine sa KiM. On je rekao da se od Rambujea očekivalo da će doneti konkretne rezultate i da se do agresije na Srbiju verovalo u ozbiljnost Zapada.
"Ubrzo se pokazalo da je sve to jedna igra. Ispostavilo se da je sve to jedan običan cirkus. Očekivali smo da je zapadna demokratija i zapadni svet nešto ozbiljno. Međutim, pokazalo se na tom primeru, a kasnije i na svim sledećim krizama, kako su se ponavljali ti scenariji u svetu, da je zapadna demokratija jedan veliki cirkus, koji ne poštuje ni svoja pravila, ni svoje standarde, ni svoje potpise, ni svoje dogovore. Mi nismo mnogo očekivali od Rambujea, ali smo mislili da će u Parizu, gde će učestvovati i predsednici tih šest država, da će bar nešto biti rešeno. Međutim, mi smo bili izigrani", kazao je Ljuan Koka.
On je rekao da delegacija nijednom nije imala direktan razgovor sa Albancima, jer su oni to izbegavali, a da je agresija na Srbiju iskorišćena za konsolidaciju NATO-a.
"Našli smo se u jednom praznom prostoru i lutali smo po tim sobicama i razmišljali šta nam je činiti. Dok smo mi tu sedeli, oni su pravili predstavu za svet, kako su Srbi krivi, kako ubijaju Albance. Voker je došao da to potvrdi. Od tog glumatanja američki film je bio napravljen. Nismo očekivali da će biti tako bezobzirni, da su ljudi s kojima sedite spremni da vas gledaju u oči, a da će posle bombe morati da padnu", kazao je Koka.
On je ukazao da je Zapad tokom pregovora u Rambujeu pravio predstavu o "zlim" Srbima na KiM, a da su Albanci sprečavali svoje sunarodnike da učestvuju u pregovorima. Dodao je da je bilo teško okupiti sve manjina na KiM i sa njima razgovarati.
"Albanci su hteli da predstave da na KiM u tom trenutku živi 90 odsto Albanaca i da preostalih 10 odsto čine Srbi, uz sve ostale manjine, a mi smo hteli da pokažemo da albanske brojke nisu bile tačne", napomenuo je Ljuan Koka.
On je objasnio da su predstavnici srpske delegacije ubrzo shvatili da teško da će biti nekog dogovora i podsetio da je sastanak trajao od 6. do 19. februara. Onda smo se vratili kući, situacija je još bila 'lomljiva', a da su se za nekoliko dana ponovo vratili u Pariz i tamno bili još sedam dana.
"Sve je bilo bezuspešno. Oni su postavili takve ultimatume koje niko ne bi prihvatio. Tražili su da njihovi vojnici mogu da delaju i rade na celoj teritoriji Srbije, bez kontrole, a da se za tri godine organizuje referendum na KiM, a ne u celoj Srbiji. Ipak smo se nadali da neće biti bombardovanja i nismo mogli u to da poverujemo", rekao je gost "Dana uveče".
On je ukazao da su i sa albanske strane bili sklonjeni svi koji su bili spremni da razgovaraju.
"I sa njihove strane je bilo ljudi koji su shvatali da će rat doneti zlo i jednima i drugima. Čim su bili pomirljivi u tome da razgovaraju, oni su bili sklonjeni. Svi ljudi koji su se školovali ili su doktorirali u Srbiji, govorili srpski su postali nepodobni", ukazao je Koka i dodao da i danas "ne može da veruje da su zemlje u okruženju ćutale na sve što se radilo".
On je ispričao da je bio zatečen kada je Madlin Olbrajt rekla da voli partizanske pesme, ali da "bombe moraju da padaju".
Obaveštajac Jovan Milanović o prkosu agresoru
Čuveni obaveštajac koji je otkrio planove za NATO bombardovanje u srcu Alijanse i time odgodio napad na našu zemlju, general Jovan Milanović, je istakao da je 24. mart 1999. dan koji je najgori u istoriji Srbije i srpskog naroda. On je rekao da je sticajem okolnosti bio u toj ulozi koju mu je država poverila, a da sebe smatra samo svedokom istorije.
On je opisao svoj dolazak u Brisel i početak tajne misije, i osvrnuo se na trenutak kada je bio šef kabineta načelnika Generalštaba 1994/95. godine.
"Procena najvišeg državnog vrha je bila da će NATO, odnosno SAD, Velika Britanija u jednom trenutku stvoriti potencijalne uslove preko Kosova da će dejstva preneti na SRJ. Do kraja smo bili u pravu sa takvom procenom. Doneta je odluka, pošto nismo imali vojnog predstavnika u NATO, da jedan oficir sa značajnim iskustvom bude upućen što pre. Odluka je pala da to budem ja. Spakovao sam se i otišao, iako nikada nisam bio u Briselu. Sleteo sam 15. januara, ne znajući mnogo, ali sam NATO dobro poznavao. Zadatak je bio da svojim obaveštajnim radom, sprečim da Jugoslavija doživi strategijsko iznenađenje. To je značilo da ne bude napadnuta u zoru, kao što je bivša Jugoslavija 1941. napadnuta dok je kralj spavao", kazao je Milanović.
Pokušano je da bude upućen oficir, ali Belgija nije dozvolila, već je on poslat kao diplomata najvišeg ranga sa lažnom biografijom i tamo je proveo četiri godine.
"Znao sam do detalja šta se sprema zemlji. Shvatio sam da je sudbina meni predodredila tu ulogu i nisam se bojao. Nisam imao skoro ni vremena za razmišljanje koliko je ta moja biografija zaista realna, ali niko me nije ništa ni pitao", kazao je Milanović.
Otkrio je da je svoje prve operativne veze uspostavio u grčkoj crkvi i da je tu video grupu grčkih i bugarskih oficira, s kojima je kasnije bio pozvan u parohijski dom, kada se sa njima i upoznao i razmenio vizitkarte i shvatio da su oficiri NATO-a s kojima je ostvario kontakt.
"U drugoj polovini marta sam već bio u NATO-u kod njih. Nisam se libio dok sam crpeo podatke od njihovih zvaničnika. Išao sam kod njih i oni su dolazili kod mene. Nisu ni oni voleli NATO, niti što se tu nalaze. U jednom trenutku jedan od njih mi je rekao da registruju moj dolazak i dao mi je svoju adresu na periferiji Brisela, da dolazim kod njega. Kada se stvorila klima, raspitivao sam se o svim oficirima iz 19 zemalja i raspitivao se o planovima za Kosovo i mogućnosti da intervenišu. Počeo sam da 'zujim' na različite načine i da uspotstavljam kontakte", rekao je Milanović.
On je ispričao i kako su ga Grci otkrili kada sam ih pozvao na večeru u jedan restoran.
"Pitali su me u jednom trenutku, kada su već popili malo rakije, da im kažem ko sam. Rekao sam im ministar-savetnik, ali sam shvatio da su posumnjali, jer su pitali odakle toliko interesovanje jednog civila diplomate. Rekao sam im da sam pukovnik. Oni su rekli da njihov šef Generalštaba dolazi u Brisel i da će imati sastanak, a pošto je to bio prijatelj od jednog od njih, da mu kaže da imaju Srbina navalentnog diplomatu i da će ga pitati kako da postupaju sa mnom, a on je njima rekao - 'Dajte mu sve'", kazao je Milanović.
Otkrio je i da se njegova mreža zvala "Olimpik" i da je na kraju imala više od 40 ljudi.