Srbija i Balkan
Srpski Termopil: Kako su Košare ušle u istoriju div-junaka | Dan uveče
Sagovornici RT Balkan saglasili su se da je napad izvela najveća sila sveta – NATO pakt, koji je tada bio u punoj snazi, uz podršku tzv. OVK, ali da je srpska vojska sprečila invaziju
Na Veliki petak, 9. aprila 1999. godine, počela je bitka na Košarama – bitka koja će se u istoriji srpskih div-heroja meriti sa onom na Ceru, kao i onom na Kosovu Polju 610 godina ranije.
Bitka je započela u ranim jutarnjim satima, masovnom artiljerijskom paljbom sa teritorije Albanije prema karauli Morina, da bi se ubrzo zatim ispostavilo da je prava meta napada karaula Košare. To je, kako će se kasnije ispostaviti, bila početna faza plana NATO-a i albanskh terorista za invaziju na srpsku svetu zemlju, koju će junački pripadnici Vojske Jugoslavije osujetiti.
U prvom ešalonu napada, uz podršku NATO avijacije, bile su, procenjuje se, tri brigade pripadnika tzv. OVK sa ukupno oko 6.000 boraca. U prvoj fazi dejstvovalo je najmanje 1.500 do 3.000 terorista tzv. OVK i sa njima oko 300 mudžahedina i zatim im se u drugoj fazi napada priključilo još toliko boraca.
U ranim fazama bitke, neprijatelju je odolevalo tek nešto više sto pripadnika graničnih jedinica Vojske Jugoslavije. Nakon napuštanja Karaule Košara, čija je pozicija bila nepovoljna za odbranu i kao takva nije imala taktički značaj, u bitku su se uključili pripadnici 125. motorizovane brigade, delovi 72. brigade za specijalne operacija i 63. padobranske brigade, kao i delovi 5. i 52. policijskog bataljona.
Narednih 67. dana od početka bitke označiće krvavi okršaji oko karaule i po lokalnim visovima, ali brojni junački činovi srpskih vojnika pred naletom NATO pešadije i terorista tzv. OVK, podržanih od strane NATO avijacije. Do kraja bitke, 108 srpskih graničara, pripadnika specijalnih jedinica i dobrovoljaca, položili su život na braniku otadžbine.
Međutim, linija fronta gotovo da se nije pomerila, NATO invazija sprečena, a srpski junaci odlikovani Ordenom narodnog heroja. Bitka na Košarama opevana je u pesmama, ovekovečena u romanima, a heroji sa Košara dobili su i svoj bulevar u srpskom glavnom gradu.
Dok svet danas svedoči razornim posledicama cepanja međunarodnog prava, Srbi su još 1999. godine bili žrtve tog procesa – a Heroji sa Košara su bili među onima koji su mu stali na put.
O bici na Košarama u emisiji "Dan uveče" govorili su Ljubinko Đurković, pukovnik u penziji i komandant drugog bataljona 125. motorizovane brigade, Miodrag Jevtić, pukovnik u penziji i biograf generala Nebojše Pavkovića i Srđan Veselinović, borac sa Košara.
Sagovornici RT Balkan složili su se da je napad izvela najveća sila sveta - NATO pakt, koji je tada bio u punoj snazi uz podršku tzv. OVK, ali da je vojska sprečila invaziju.
Đurković je rekao da je na jugu KiM vekovima dolazilo do okršaja s Albancima, još od Osmanlijskog carstva, zatim nakon Drugog svetskog rata, ali da je kulminiralo 80-tih godina.
"Tada je dolazilo do ilegalnih prelazaka iz Albanije u Srbiju i obrnuto Albanci su iz Srbije prelazili u Albaniju. Tada su graničari imali velike probleme. Najteže je bilo 1996.- 1997. kada se masovno prenosilo naoružanje iz Albanije na Metohiju. Tako su naoružavane bande i to je bio početak formiranja tzv. OVK", naveo je on.
Ukazao je da je 1998. godine na KiM pokrenuta protivteroristička operacija, koja je trajala od maja do septembra, a kada je krenula NATO agresija na SR Jugoslaviju sve jedinice Prištinskog korpusa još uvek su imale određene zadatke u razbijanju grupa tzv. OVK na KiM.
"Obezbeđenje državne granice vršila je samo granična jedinica. Konkretno u predelu karaule Košare vršila je jedna granična četa od 110 ljudi i po dubini se nalazilo još stotinak ljudi iz drugog bataljona", rekao je Đurković.
Vojska jeste očekivala, kako je istakao, da može doći do pokušaja kopnenog napada iz Mađarske, Makedonije, čak sa prostora BiH, iz Albanije, ali ne na pravcu gde se nalazila karaula Košare, jer je to bio pomoćni pravac.
"Putevi, sama komunikacija nije dozvoljavala kretanje teže tehnike, samo lakša vozila. Mi smo ranije opremanje karaule uvek obavljali do novembra meseca, jer kasnije je bilo otežano. Tako su se stvarale zalihe hrane, goriva", ispričao je Đurković.
To su NATO planeri iskoristili, dobro su izvideli kapacitet vojske SR Jugoslavije na tom potezu i bilo im je najzgodnije da uz pomoć tzv. OVK udare baš na tu karaulu.
Pukovnik Jevtić podsetio da je NATO alijansa, kada je donela odluku da izvrši agresija na SR Jugoslaviju, da otcepi parče teritorije i da obori vlast, odlučili da za te svrhe iskoriste kao pešadiju Albance koji žive na KiM.
"Kada je Ričard Holbruk došao u Junik i razgovarao sa Hajdinom Abazijem, to je označilo da tzv. OVK više nije teroristička organizacija nego da će se pomagati. Pobuna je tada prerasla sve mere da su u jednom momentu oni kontrolisali 60 odsto teritorije. Sela šiptarska su pretvorena u bunkere", naveo je Jevtić.
Podsetio je da je vojska 1998. pokretanjem protivterorističke operacije uspela da potpuno slomi "šiptarsku pobunu", te da su oni počeli da vraćaju naoružanje.
"Politika je dovela misiju OEBS sa Vilijamom Vokerom, koja je bila prepuna špijuna. Dozvoljeno je da imaju vazdušnu prevlast, general Nebojša Pavković nije im dozvolio da ulaze u vojne objekte, ali je i to pokušano. Revitalizovana je tako tzv. OVK. Oni su im davali sve podatke", ispričao je on.
U vreme kada je trebalo da se pokrene NATO agresija, kako je rekao, JNA je brojala 180.000 dobro obučenih ljudi.
"Nas je napala najveća sila sveta, NATO pakt je tada bio u punoj snazi. Slavili su 50 godina postojanja. Tada je u Alijansi bilo 19 zemalja, a i sve susedne zemlje su im se stavile na raspolaganje. Odnos je bio 600 prema jedan. Naši ljudi nisu izgubili taj rat. Vojska se povukla u paradnom maršu sa KiM. Mi smo tada izgubili samo 13 tenkova i to sedam pod dejstvom šiptarskih snaga i šest pod dejstvom Alijanse. Ti momci od 21 godinu došli su da odbrane svoju državu. Nisu imali nameru da budu heroji, ali su silom prilika postali heroji. Poginulo ih je 108 za 67 dana. Ne govorim o Paštriku", rekao je Jevtić.
Kada se desio napad na Košare jedinica u kojoj je bio vojnik Veselinović nalazila se naselju Novi Junik.
"Tu nas je zatekao napad na karaulu. Zatekao sam se pored radio stanice i slušao sam šta se dešavalo gore. Znalo se odakle i šta će se desiti. Bila je pretpostavka da će se desiti tu. Probudio sam svog komandanta i obavestio ga o čemu se radi. Bili smo u pripravnosti. Moji saborci su odlazili kao ispomoć", rekao je Veselinović.
Ukazao je da je vojska bila jako mlada, ali je bila dobro obučena.
"Imali smo veliku podršku u komandnom kadru. Nismo imali u toj mladosti predstavu o veličini i sili koja nam preti. Nismo imali saznanja sa kolikim se brojem neprijatelja suočavamo. To nam nije ni bio prioritet, išli smo da izvršimo zadatak", rekao je Veselinović.
Live
