Izraelski plan B: Sukob koji, ipak, nije završen | Dan uveče

Iako su Sjedinjene Američke Države i Iran postigli su sporazum o dvonedeljnom prekidu vatre, utisak je da je ono više pauza nego stvarni kraj sukoba. Na primirje sa Iranom pristao je i Izrael, ali je istog dana svom snagom udario na Liban. Da Tel Aviv ne odustaje od ratne opcije, pokazuju i dokumenta koja su nedavno procurela iz argentinske vlade.

Šta se zna o pregovorima Irana i SAD: Sporazum od 10 tačaka na stolu

Za razliku od Amerike koja je u ovaj rat ušla bez plana B, Izrael ga izgleda ima. Sporazum koji je vlada Argentine potpisala sa Izraelom predviđa "preventivni plan" za prijem do 300.000 izraelskih izbeglica - isključivo jevrejskog porekla. Drugi dokument navodi da je u planu izgradnja privatnog naselja u Patagoniji pod nazivom "Privatno naselje Jošua – Prorok Izraela". U pitanju je 100.000 hektara zemljišta koje je ranije ove godine izgorelo u požarima. Izgradnja na teritoriji četiri puta većoj od Gaze, bi trebalo da počne krajem ovog meseca.

O miru koji to nije i svetu na ivici nuklearnog sukoba za "Dan uveče" govore politikolog Aleksandar Pavić i vojni i geopolitički analitičar iz Informmacionog centra BRIKS Dragoljub Bosnić. 

Pavić upozorava da je već na samom početku postalo jasno koliko je taj dogovor labav:

"Primirje je prekršeno odmah. Očigledno je da Netanjahu ima dovoljnu snagu da sve tumači onako kako mu odgovara. Iran je jasno rekao, Pakistan je to potvrdio, da primirje uključuje Liban. Izraelski premijer kaže da to nije tako i shodno tome se i ponaša. Američka administracija, pa čak i potpredsednik SAD Vens je rekao da ne podrazumeva Liban. Sada je jasno koliki je uticaj izraelskog lobija u Beloj kući. O tome i Taker Karlson ubedljivo priča poslednjih nedelja. On je sada proskribovan, nerado viđen gost u Beloj kući, iako mu dosta duguju kada je reč o Trampovoj pobedi", objašnjava Pavić, ukazujući da različita tumačenja dogovora o Libanu otkrivaju ne samo dubinu krize, već i snagu izraelskog uticaja u Vašingtonu.

Sagovornik televizije RT Balkan ukazuje da unutar Izraela postoji opozicija Netanjahuova politici i podseća da je i premijer Izraela u specifičnom položaju - ima sudske procese protiv sebe, a uz to je i vrlo daleko otišao u toj rešenosti da uništi Iran ili promeni režim.

"Sve manje od toga će biti tretirano kao neuspeh. Očigledno je da nema dovoljno snage unutar administracije da ga spreče. Taker Karslon je rekao da je poslednji američki predsednik koji je pokušao da se suprotstavi izraelskom lobiju Džon Kenedi, a znamo kako je završio. Jedna anegdota od proše godine, naime, prilikom jedne od sedam poseta Beloj kući, doneo je Trampu zlatni pejdžer posle akcije protiv lidera Hezbolaha, kada su im eksplodirali pejdžeri u rukama. Karlson je rekao i da je u dve navrata Netanjahuovo obezbeđenje uhvaćeno kako je pokušavalo da nakači nekakve naprave na Trampov automobil. Oni se ponašaju nadmoćno i arogantno u samoj Americi. To je ta politika koja ga je dovela dovde, na ivicu nuklearnog rata. Mi nismo izašli iz te opasnosti", ukazuje Pavić na nedokučivu moć Izraela.

Jedna od centralnih teza emisije jeste da je ovaj rat, uprkos strahovitoj sili koja je pokrenuta protiv Teherana, pokazao da Iran nije lako ni vojno ni politički slomiti.

Bosnić ukazuje da je ovaj sukob ogolio slabosti američko-izraelske vojne arhitekture.

Status supersile: opozvan!

"Sada su pozicije Irana bolje nego što su bile pre rata zbog toga što je američka vojna moć značajno degradirana. To smo videli kada su uništili radare koje nadgledaju iransku teritoriju, pa su nakon toga morali da koristi 'posejdon', strategijske izviđače, i to je stvorilo pritisak na američku vojsku. Jer, to znači, Amerikanci više ne mogu da posmatraju Iran. Sve je uništeno što je bilo u bazama, plus su gađali i oni što je bilo u dubini Persijskog zaliva. Sam Izrael je to stavilo u nezgodan položaj, plus su se protivraketni sistemi Amerike i Izraela pokazali kao ne baš tako dobri protiv iranskih raketa, čak i ovih balističkih, da ne govorim o manevarskih i hiperzvučnim. Izraelska pozicija je definitivno degradirana. Sada oni pokušavaju da unište Hezbolah i Južnom Libanu kako bi tu svoju lokalnu poziciji ojačali", objašnjava Bosnić i zaključuje da je u Iranu je "srušen čitav američki koncept ratovanja".

Govoreći o Hezbolahu, gost "Dana uveče" upozorava da nema mesta za potcenjivanje i podseća da je upravo Hezbolah uspeo da gađa britanski brod, verujući da je izraelski, što znači da imaju protivbrodske rakete i što sprečava izraelsku mornaricu da sprovodi sadejstva sa izraelskom vojskom i avijacijom.

"Izrael ima samo 'Samson opciju', a država koja ima 'Samson opciju' svakako neće dozvoliti da bude strategijski poražena", upozorava Bosnić.

Mohamad Sadek Fazli u "Relativizaciji": Trampu nije Amerika na prvom mestu, već Izrael

Po njegovoj oceni, upravo je to ono što današnju situaciju čini daleko opasnijom: Izrael više ne deluje iz pozicije nedodirljive nadmoći, a Amerika više ne uliva onu vrstu straha koju je nekada proizvodila sama pretnja njene intervencije. U tom smislu, rat nije samo pomerio frontove na mapi, nego i predstavu o tome ko u ovom regionu zaista ima inicijativu.

Pavić upozorava na logiku takozvane "Samsonove opcije", odnosno na mogućnost da Izrael i bez nuklearnog udara na svoju teritoriju proceni da mu je opstanak ugrožen. 

"Izrael ne mora ni da bude gađan nuklearnim oružjem da bi bio ugrožen njegov opstanak, pogotovu ako im potpuno unište rafineriju u Haifi, ako im unište pogoni za desalinizaciju i ostanu bez vode. Oni mogu da kažu - ugrožen nam je opstanak, nemamo drugi izbor nego da upotrebićemo nuklearno oružje. Netanjahu je doveo Izrael upravo u poziciju gde se bliži tačka gde može da se kaže da je ugrožen opstanak Izraela. I da on to može da opravda bar pred svojom javnošću i onim delom sveta koji još uvek ima neke simpatije prema Izraelu. Onda ulazimo u jednu sasvim novu eru. Jer kad se jednom koristi nuklearno oružje, više nema povratka na staro", upozorava Pavić. 

Osvrćući se na situaciju u Americi, Bosnić ističe da je jedan od najvažnijih zaključaka ovog sukoba upravo to što SAD više nemaju ni političku volju ni vojni kapacitet za velike kopnene avanture na Bliskom istoku.

"Bilo je jasno da Amerikanci ne mogu da pobede Iran. Godine 2003. Amerikanci su mogli istovremeno da vode dva konvencionalna rata - i u Iraku i u Avganistanu - i tad su imali 300.000-400.000 ljudi, a sad toga više nema. Amerikanci više nisu zainteresovani da ginu u nekakvim besmislenim ratovima na Bliskom istoku. Druga stvar, Iran je višestruko teži za osvajanje nego Avganistan, to nije samo pustinja, na istoku su slane pustinje gde je nemoguće sprovoditi bilo kakve vojne operacije. A da biste došli do njih morate preći planine koje su tek posebna strategijska prepreka. To ne može Amerika, a ne Izrael", dodaje Bosnić.

U emisiji se posebno ističe i činjenica da se, pored oružanog, vodio i snažan informacioni rat - i da je Iran na tom polju pokazao efikasnost koja i nije toliko iznenađujuća ako se ima na umu da je 55 odsto tamošnjeg stanovništva fakultetski obrazovano. Od medijskih poruka do kratkih video-formata, Teheran je, kako se ocenjuje, bolje nego ikad ranije razumeo kako se obraća zapadnoj publici.