Tajno oružje CIA: Šta je sakriveno o projektu "MK ultra"| Dan uveče

Gotovo pola veka nakon poslednjeg kongresnog saslušanja, u Vašingtonu je ponovo izgovoreno ime projekta koji je decenijama ostao na granici istorije, straha i nečega što nikada nije do kraja objašnjeno, "MK ultra". Pred Odborom za nadzor prošle nedelje je održano saslušanje svedoka.

Pokrenuto je pitanje ko je bio odgovoran za ovaj program, zašto je naloženo uništavanje  dokaza i dokumenata. Pred Kongresom su svedočili Stiven Kinzer i Tom O'Nil, vraćajući javnost u vreme kada je CIA pokušavala da otkrije koliko duboko može da prodre u ljudsku svest, izbriše granicu između volje i poslušnosti i pretvori um u prostor kojim se može upravljati.

Hipnoza, izolacija, drogiranje LSD-om i elektrošokovi bili su samo deo eksperimenata čiji su tragovi kasnije sistematski uništavani. Iza zatvorenih vrata ispitivano je kako se čoveku može oduzeti sopstvena volja, a u prazninu koja ostane usaditi tuđa. Sačuvano je dovoljno da se zna da je projekat postojao, ali ne i gde su bile njegove granice. Ovaj tajni projekat CIA trajao je gotovo 20 godina, učestvovalo je više od 40 institucija, između ostalih i "dobrotvorne agencije" poput USAID-a, a broj ubijen ili psihološki uništenih ljudi ni danas se ne zna. Stručnjaci strahuju da sa tehnološkim razvojem ovaj projekat nikada nije prekinut, nego je samo dobio novo ruho.

Dr Branimir Nestorović u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan ističe da program nikad nije završen. Govoreći o projektu "MK ultra", Nestorović ukazuje da su na početku eksperimenti rađeni bez saglasnosti ljudi, na zaposlenima u određenim institucijama.

"To se najviše dešavalo na Stenfordu. Izbio je veliki skandal kada je jedan od oficira obelodanio i tužio američku državu. Bilo je više stotina ljudi. Neki od njih su poludeli, neki su izvršili samoubistva. Prva faza 'MK ultra' je bila sa halucinogenima, LSD, a to je klasična CIA droga. Nju je CIA otkrila, promovisala i proizvodila", navodi Nestorović.

Kako ukazuje, LSD su koristili kao "serum istine", a drugo je da se programiraju ljudi koji će obavljati određene zadatke, a da nisu svesni da obavljaju te zadatke.

"U samom početku, oni su radili sa halucinogenim drogama. Činilo im se da je to najkraći put. Prethodne sve tehnike koje su radili tehnike 'ispiranja mozga' su bile previše komplikovane. Morao si ljude da držiš u izolovanim sredinama nedeljama, da ih mučiš, to je 'Paklena pomorandža'", navodi Nestorović.

Njima je važno da proglase da je taj program zatvoren 1978. godine i dodaje da on nikada nije zatvoren.

"Posle su isplivali podaci o programu 'MK ultra 2' koji je bio sprovođen izvesno vreme i on navodno, više ne postoji. Naravno, da postoji. Tehnologija je uznapredovala. Manje se koriste halucinogene droge", tvrdi Nestorović.

Želja da se ljudski um kontroliše, ukazuje Nestorović, uvek je bila prisutna.

"Svi vole ljude koji slušaju. Postoje razni načini kako ljude možeš da pacifikuješ, raznim metodama. U toku rata ovde kod nas je leteo jedan američki avion, 'komando solo' koji je leteo i emitovao ultra-niske frekvence koje kod ljudi izazivaju depresiju. Borci ne žele da se bore, ljudi ne žele da rade, bezvoljni su. Svašta može da se uradi sa tim frekvencama", smatra Nestorović.