EU licemerje: Sankcije bez podrške, a uvoz ruskog gasa na rekordnom nivou | Dan uveče
Podrška za uvođenje novih sankcija protiv Rusije unutar Evropske unije sve je slabija, objavio je "Fajnenšel tajms". O podeljenosti u EU, odnosu sa SAD, izlasku iz krize i završetku sukoba za RT Balkan su govorili politikolog Nikola Perišić i novinar Igor Mekina
Evropska unija suočava se sa sve dubljim političkim i ekonomskim podelama.
"Fajnenšel tajms" piše o sve slabijoj podršci novim sankcijama protiv Rusije, dok se u Nemačkoj sve glasnije govori o posledicama dugotrajne energetske krize.
U isto vreme, administracija Donalda Trampa, prema pisanju "Fajnenšel tajmsa", priprema novi model finansiranja inicijativa i pokreta bliskih MAGA ideji širom Evrope.
Podrška za uvođenje novih sankcija protiv Rusije unutar Evropske unije sve je slabija, a sve veći broj zemalja se protivi uvođenju sankcija koje bi mogle da nanesu štetu njihovim kompanijama, piše "Fajnenšel tajms".
Kako navodi taj britanski list, zemlje poput Grčke, Francuske, Italije, Nemačke, Austrije i Portugala pokušavaju da obezbede izuzeća za neke od svojih vodećih kompanija iz novih paketa sankcija, uz pretnje da bi mogli da blokiraju nove runde kaznenih mera ako ne dobiju ustupe.
"Fajnenšel tajms" prenosi i da je Evropa "blizu vrha" kada je reč o novim sankcijama, te da je pristalicama tvrde antiruske politike sve teže da ubede svoje umerenije kolege.
Evropska unija je uvela 20 paketa sankcija protiv Rusije od početka Specijalne vojne operacije.
Međutim, te kaznene mere negativno su se odrazile na privrede evropskih zemalja, pre svega kada je reč o cenama energenata.
Da je gubitak ruskog gasa jedan od glavnih razloga za energetsku krizu u Nemačkoj priznao je i kancelar te zemlje Fridrih Merc u intervjuu koji je dao za nemački javni servis.
Pre nego što je odustala od uvoza ruskih energenata 2022. godine, Nemačka je oko 55 odsto svog gasa dobijala iz Rusije.
U međuvremenu, Evropska unija nastavlja da uvozi ruski tečni prirodni gas.
Prema pisanju "Fajnenšel tajmsa", blok je tokom prve polovine 2026. uvezao rekordne količine tečnog gasa sa poluostrva Jamal u Sibiru.
O tome da li to znači novu preraspodelu političkog uticaja na Starom kontinentu i kako će se to odraziti na odnose Evrope, Rusije i Sjedinjenih Država u emisiji "Dan uveče" na televiziji RT Balkan govorili su Nikola Perišić, politikolog, iIgor Mekina, novinar.
Upitan o tome da li sankcije Ruskoj Federaciji imaju smisla i da li postoje još neke mere koje Zapad može da uvede, Perišić je kazao da se trude da prošire spektar antiruskih sankcija, kao vid podrške Ukrajini.
"Dolazi do 'bumerang' efekta, gde se posledice osećaju na prostoru Evrope. Mnoge države na prostoru zapadne Evrope, koje su socijalno usmerene, upravo su umanjile sredstva i građani su zbog toga nezadovoljni", naveo je Perišić i podsetio na različite proteste koje smo videli na prostoru zapadne Evrope.
Ocenio je da će Evropa insistirati, ne samo na sankcijama protiv Rusije, nego i pomoći za Ukrajinu, a to je neki vid borbe sa SAD, jer predstavljaju kontratežu onome što SAD žele.
Naglasio je da Evropa sankcijama protiv Rusije odlaže pregovore o miru. Perišić je ukazao i na to da je Evropa u energetskoj krize.
Sa druge strane, Mekina je kazao da EU gubi zbog sukoba.
"Problem je u tome što Evropa zahuktava svoju vojnu industriju i pokušava da pošalje u Ukrajinu što više dronova. Ukrajinski problem više nije toliko oružje, nego ljudi", naglasio je Mekina.
Ocenio je situacija veoma opasna i dodao da su sukob inicirale i vodile Sjedinjene Američke Države i sad ga prebacuju Evropi.
"Stvar se nije odvila u onom pravcu kome su se nadali", istakao je Mekina.
Mekina je kazao da se uprkos praznim rezervoarima na Zapadu ide ka novom ratu.
Ocenio je da još nije došlo do energetske krize, ali da je bafer sve manji i da se situacija samo pogoršava.
Ukazao je i na to da postoje planovi za slanje evropskih trupa u Ukrajinu, ali da bi Rusija žestoko udarila po tim trupama.
Live
