Nakon više meseci podignutih tenzija na Arktiku, do kojih je došlo usled izjava američkog predsednika Donalda Trampa da bi Grenland trebalo da postane deo Sjedinjenih Američkih Država, Vašington je krajem prošle nedelje postigao sporazum sa Danskom i Grenlandom o pojačanju američkog vojnog prisustva na toj teritoriji.
Dok je Tramp je na svojoj društvenoj mreži Trut soušal objavio da će Amerika "zauvek imati potpunu slobodu na Grenlandu da učini sve što je neophodno kako bi zaštitila svoju bezbednost", zvaničnici iz Danske i Grenlanda tvrde da sporazum neće ugroziti suverenitet tog ostrva.
Detalji sporazuma, međutim, i dalje nisu objavljeni, te ostaje nejasno koliko će američko vojno prisustvo na Grenlandu zaista biti povećano. Američke trupe su na tom arktičkom ostrvu prisutne od 1943, a i SAD i Danska već imaju sporazum o vojnoj saradnji na Grenlandu iz 1951. godine.
Pred ceremoniju potpisivanja sporazuma, na marginama 81. izdanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Tramp je izjavio da ovaj dokument daje trajnu kontrolu SAD nad bezbednosnom situacijom i "drugim potrebama" na Grenlandu i najavio izgradnju dve velike vojne baze.
Istakao je da će Amerikanci imati punu mogućnost da učine sve što je neophodno za odbranu američkog kontinenta, kao i Evrope i drugih područja, odnosno da "nijednom protivniku SAD više nikada neće biti dozvoljeno da uspostavi vojno prisustvo na Grenlandu bez našeg izričitog pismenog odobrenja".
O svemu tome, u emisiji "Dan uveče" govorili su Andrej Mlakar, urednik na RT Balkan i pukovnik u penziji Srbobran Radić.
"Teško je reći šta će ostati isto", počeo je Mlakar.
"Ono što se menja jeste da su SAD ostvarile svoj cilj i da su dobile baze. Ono što je veoma zanimljivo jeste da je prostor koje su dobile jug i istok Grenlanda", dodao je i spomenuo takozvanu "Blu vest" bazu na severu ostrva, istakavši da su SAD na Grenlandu 1952. godine imale osam "Blu vest" baza, a ukupno 17 na čitavoj teritoriji.
Pukovnik Radić podsetio je da je još 27. aprila 1951. godine potpisan sporazum između SAD i kraljevine Danske o ustupanju dela teritorije, odnosno Grenlanda, za vojne potrebe SAD.
"Oni su pokušali da buše u ledu određene prostorije i da prave programske šeme – da prave skloništa za avione, helikoptere i velike letelice jer im je cilj bio da još u to vreme smeste avijaciju za brzo otkrivanje i presretanje", objasnio je pukovnik u penziji.
On je naveo da sporazum sam po sebi ima mnogo nejasnoća.
"S jedne strane, Amerikanci govore o tome kako će sada da šire vojnu infrastrukturu, da imaju pravo gradnje, preleta, kontrole, pa čak i mogućnost stacioniranja štita balističkih sistema – protivvazdušnih ili onih koji bi trebalo da gađaju recimo rakete ili određena sredstva u Rusiji ili na drugim područjima dok su još u kontejnerima ili u fazi lansiranja. S druge strane, još nije jasno da li se Amerikancima ustupa teritorija. Jer ako imate pravo da gradite na tom prostoru, to znači da ćete vi i taj deo da priznajete da je bukvalno vaš. Recimo, Velika Britanija na Kipru ima svoju teritoriju, i to tri odsto teritorije", otkrio je Radić.
Mlakar smatra da će deo planova za Grenland biti vezan za Trampov projekat "Zlatna kupola", a deo za kontrolu pomorskog saobraćaja, pošto je u pitanju jedan od dva najveća ostrva u tom delu sveta.
"Ono što je veoma zanimljivo jeste mogućnost instaliranja hipersoničnog oružja dugog dometa. S obzirom da je Grenland na takvoj geografskoj poziciji – udaljen je 4.400 km od Moskve i 4.000 km od Sankt Peterburga sa jedne strane, a sa druge, 3.700 km od Njujorka, malo manje od 3.000 km od Otave i 6.000 km od Vladivostoka. Tu se radi o prostoru koje mogu da pokriju i balističke rakete", naglasio je urednik RT Balkan.
Kako kaže, Amerikanci trenutno nemaju hipersonično oružje, ono je trenutno u fazi testiranja, ali su se testovi pokazali neuspešnim u odnosu na Rusiju, Kinu i Severnu Koreju.
Radić sumnja da će Grenland zadržati suverenitet, iako to ističu lideri ostrva, ali i Danske. Veruje da je pravi razlog čitave ove "zavrzlame" ipak nešto drugo.
"Zašto su Amerikanci sada krenuli prema Grenlandu? Nije suština u tome, nego oko Severnog pola. Ko će i na koji način biti bliže i da ga eksploatiše, i da se upravo tu sučeljavaju sa Rusijom, Kinom i ostalim. To su budući najkraći putevi i za trgovinu, i za energetiku, telekomunikacione sisteme...", zaključio je Srbobran Radić.