Cena istine: Kako je "Vikiliks" raskrinkao najmračnije tajne Zapada | Dan uveče
O slučaju Džulijana Asanža i tome kako je onaj koji je otkrio zločine završio iza rešetaka govorili su novinari Nebojša Malić i Igor Mekina
Otkrio je ratne zločine, a u zatvoru je završio on.Džulijan Asanž proveo je 1.901 dan u Belmaršu.
"Vikiliks", internet platforma koja se proslavila objavljivanjem procurelih dokumenata koju je osnovao australijski aktivista Džulijan Asanž, početkom meseca je obeležila 20 godina postojanja.
Veb-sajt je uzbunjivačima pružao bezbedan i anoniman kanal za objavljivanje informacija. Među dokumentima koji su privukli veliku pažnju svetske javnosti bile su informacije o kontroverznom američkom zatvoru u Gvantanamo beju.
"Vikiliks" i Asanž su se našli u posebnom fokusu 2010. godine, nakon objave snimka nazvanog "Kolateralna šteta". Reč je o necenzurisanom klasifikovanom snimku napada helikoptera "apač" na grupu ljudi u Bagdadu, tokom kog je ubijeno desetak osoba, uključujući i dva novinara Rojtersa.
"Vikiliks" je iste godine objavio nekoliko stotina hiljada poverljivih dokumenata o američkim ratovima u Iraku i Avganistanu. Američki vojnik Čelsi Mening, koji je "Vikiliksu" dao te dokumente, 2013. godine je uhapšena i osuđena za deljenje klasifikovanih dokumenata.
"Vikiliks" je, između ostalog, objavio i dokumenta u kojima se otkriva da su američke obaveštajne službe prisluškivale lidere nekih savezničkih država, uključujući više francuskih predsednika, kao i nemačku kancelarku Angelu Merkel. Tokom američkih izbora 2016. godine, "Vikiliks" je raskrinkao napore demokratskog establišmenta da skrajnu Bernija Sandersa zarad Hilari Klinton.
O tome šta nam "Vikiliks" govori o slobodi govora na Zapadu u emisiji "Dan uveče" govorili su novinari Nebojša Malić i Igor Mekina.
Mekina je istakao da se Asanž bavio mrežama i kompjuterima i time kako da poveže podatke sa onima koje najviše zanimaju podaci.
"On je uspostavio novi vid novinarstva, omogućio je da se dokumenti objavljuju u celosti i u originalnom formatu. Napravio je revoluciju i danas tek možemo da shvatimo šta to znači", istakao je Mekina.
Naveo je da je cela priča o tome dovela do toga da su države uzvratile, pre svega, SAD i saveznici i da su dosta suzile slobodu govora koju su branili novinari tokom rata u Vijetnamu.
Malić je istakao da je prvobitna ideja bila da se demokratizuju informacije.
"Mislim da je na Zapadu i u ostatku sveta, već 1999. godine, kada se videlo jednoumlje na Zapadu sa ubistvom novinara koje se slavilo i agresijom na Jugoslaviju", kazao je Malić i dodao da je preko "Vikiliksa" Asanž pokušao da demokratizuje informacije.
Malić je istakao da je satanizacija Asanža u SAD počela onda kada je objavio interne mejlove Hilari Klinton.
"Onda su ga povezali navodno sa Rusijom i tako satanizovali", istakao je Malić i dodao da je izvršen pritisak na Ekvador koji nikoga ne izručuje, a da su omogućili da ga londonska policija gotovo četvoronoške izvuče iz ambasade.
Mekina je istakao da je Asanž u toj ambasadi imao jako malo privatnosti.
Malić je podsetio na prvi amandman i rekao da tu ne stoji da postoji povlašćena kategorija novinara koji imaju pečat službe, dok su svi ostali podložni cenzuri.
"On nikada nije bio osuđen, pa zatvoren, Asanž je bio u pritvoru u najgoroj robijašnici u Engleskoj zato što je navodno prekršio uslove kaucije", kazao je Malić i dodao da je RT bio među onima koji su branili Asanža.
Malić je ocenio da je Asanž obrukao Ameriku i da je otkrio njihove manipulacije.
"Asanž je upalio svetlo i zato je bio smetnja. Oni su ga mučili godinama kao primer drugima", naveo je.
Mekina je upitao da li bi "Vikiliks" ili nešto slično mogao da postoji i opstane negde.
"Verovatno ne bi opstao ni dan i to na neki način pokazuje da u SAD i tom društvu ima moći koje su omogućile da tako nešto postoji i počne da radi", kazao je Mekina.
Istakao je da su na kraju prisilili Asanža da prizna da je kriv zbog novinarstva.
Live
