Takozvani "plavi talas" koji se nedeljama najavljivao za američke međuizbore, konačno se i dogodio. Iako se brojanje glasova i dalje privodi kraju, jasno je da je Demokratska stranka decidno osvojila oba doma američkog Kongresa.
Prema preliminarnim rezultatima, demokrate kontrolišu 54 mesta u Senatu u odnosu na republikanskih 44, i imaju 228 poslanika u Predstavničkom domu, dok su republikanci osvojili 139.
Gubljenje na međuizborima za stranku aktuelnog predsednika – posebno u Predstavničkom domu – pokazalo se kao pravilo pre nego izuzetak, budući da je od kraja Drugog svetskog rata to bio ishod 18 od 20 puta. Ipak, razmere pobede demokrata, uključujući i dosad neviđene trijumfe poput preuzimanja tradicionalnog republikanskog uporišta Teksasa, ukazuju na nezadovoljstvo građana dosadašnjom republikanskom politikom.
Izbori za Kongres održali su se u trenutku kada izraelsko-američki rat protiv Irana traje više od devet meseci, cene energenata nastavljaju da rastu i na američkom tlu. Dok je Donald Tramp u predizbornoj trci obećavao da neće počinjati nove ratove ali i da će spustiti cenu energenata, cena benzina u nedelju oborila je pređašnje rekorde za izborni dan, sa 4,15 dolara po galonu.
Naširoko rasprostranjenoj tezi da je takozvani "plavi talas" rezultat nezadovoljsta Trampovim potezima govori u prilog i to što je američki predsednik uoči međuizbora govorio svojim pristalicama da glasaju kao da glasaju za njega lično, dok je nakon poraza svoje stranke pokušao da loše rezultate pripiše nepopularnosti republikanskih kandidata.
Demokratska kontrola nad Kongresom znači da će proces donošenja zakonskih odluka biti dramatično otežan, budući će Trampu biti daleko teže da "progura" zakone kroz Predstavnički dom, dok je američki predsednik već najavio da će biti "gospodin veto" za zakone koje budu predlagale demokrate.
Politikolog Aleksandar Pavić i novinar Slavoljub Kačarević u emisiji Dan uveče na RT Balkan analizirali su razloge za ovakav rezultat republikanaca na međuizborima i saglasili se da su udar na životni standard i rat u Iranu koštali Trampa.
Pavić smatra da se ovakav ishod na međuizborima može uporediti sa katastrofom koju su republikanci doživeli posle afere Votergejt.
"Bilo je velikih zaokreta i za vreme mandata Džordža Buša Mlađeg. I Barak Obama je pretrpeo ozbiljne gubitke u 'midtermu' 2010. godine. Događalo se da 'midtermsi' budu takvi da predsednik države pretrpi ovakav rezultat, jer za prve dve godine teško da može da ostvari ono što je obećao, pa mu se glasači osvete na neki način", ocenjuje Pavić.
Ističe da je ovo veliki gubitak za republikance s obzirom na to da su predizborna predviđanja bila takva da će demokrate uspeti da povrate većinu u Predstavničkom domu.
"Međutim, oni su ubedljivo osvojili Senat. Zato se ne čuje reč samo "plavi talas", nego "plavi cunami" za ovaj izborni rezultat. Ovo je slično onome što se dogodilo kod nas. Glasalo se u referenduskom atmosferi - da li ste "za" ili "protiv" Trampa. On ima istorijski nizak rejting kada je reč o predsedniku posle dve godine mandata. Sve je to dovelo do toga da bude istorijski gubitak", ukazuje Pavić.
Pavić objašnjava da to što demokrate drže Senat znači - nominacije ambasadora, kao i najviših zvaničnika koji moraju da prođu kroz Senat.
"Na drugom mestu Senat je mesto gde, ako bi prošao impičment u Predstavničkom domu, a demokrate sad mogu da ga izglasaju. Impičment znači doslovno suđenje predsedniku ili nekom visokom zvaničniku, ministru, sudiji. Da bi se donela presuda u Senatu, mora da postoji dvotrećinska većina. Demokrate nemaju to, ali time što je izgubio oba doma, Tramp će biti primoran da koristi veto. Može Kongres da predloži zakon, ali predsednik može da uloži veto. Da bi se preglasao veto, moraš da imaš dve trećine Predstavničkog doma i Senata, a demokrate ipak nemaju to. Ukoliko im Tramp postavi veto, moraće da dođu da razgovaraju", objašnjava Pavić i ističe da će biti neka vrsta natezanja.
Na pitanje da li je bio problem u kandidatima ili popularnosti republikanaca s obzirom na to da su demokrate pobedile u nekim tipično republikanskim delovima, Kačarević smatra da je problem u republikanskim kandidatima.
"Kako je Tramp rekao, da se za mene glasalo, svuda bih pobedio. U prognozama se tvrdilo da će bes pobediti i da ima dovoljno gneva kod raznih pristalica koje će voditi glavnu reč u glasanju, a to je pitanje poskupljenja i troškova života i pitanje spoljne politike koje su Amerikanci u anketama stavljali na drugo mesto važnosti. I taj rat koji je Tramp vodio ali i brojni drugi njegovi potezi, doveli su do jedne atmosfere u kojoj je njegova lista doživela katastrofalan poraz. Pretpostavljam da je rast troškova života bio presudan jer na Zapadu, po pravilu, izaziva kažnjavanje vladajućih krugova. To se Trampu dogodilo i tu nema neke misterije", navodi Kačarević.
On ukazuje da je prvi put latino žena postala guverner, da su demokrate pobedile u republikanskim mestima, kao i da je musliman ušao u Senat.
"To govori o pojavi novih ljudi u američkoj politici u ovakvom izbornom trentuku. Nezadovoljstvo tradicionalnim političarima, iznedrilo je neke ljude od kojih će se očekivati nešto novo. Moje pitanje je zašto je Tramp radio u ovoj godini nešto protiv sebe. Čini mi se da je sve što je radio bilo protiv njegovog rejtinga. Da nije otvorio rat koji beskonačno traje i s kojim ne zna šta će, ovo ne bi bilo ovako katastrofalno", zaključuje Kačarević.