Rusija
Lavrov o situaciji u Ukrajini, odnosima sa Evropom i sankcijama SAD: Naše strpljenje nije bezgranično
Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov rekao je u intervjuu za RT sa Rikom Sančezom da je ključno pitanje kakvu Ukrajinu je Rusija spremna da vidi kao svog suseda na duga vremena i ukazao da to mora biti prijateljska Ukrajina, ne nužno saveznik, ali neutralna i dobronamerna
Evropa je upala u sopstvenu zamku. Zauzeli su beskompromisnu poziciju – da Ukrajina ne sme da bude poražena, a da Rusija ne sme da pobedi, inače će Evropa izgubiti obraz. Sve što sada rade jeste sprečavanje i osujećivanje pregovora koji su na neki način počeli između nas i Amerikanaca, a sada im se pridružuju i ukrajinski predstavnici. Ne vidim da Evropa ima bilo kakav stav, izjavio je ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov u intervjuu za RT sa Rikom Sančezom, povodom Dana diplomatskog radnika koji se obeležava 10. februara.
On je rekao da je ruska strana potpuno izgubila poverenje u ljude, koji su se kleli da neće biti širenja NATO-a na istok, da neće biti nikakvog ugrožavanja Rusije, da će postojati jedinstvena teritorija od Lisabona do Vladivostoka i da će ceo taj ogromni kontinent biti kontinent mira i bezbednosti.
"Sa njima smo formirali Savet Rusija–NATO, u nastojanju da uspostavimo stalni dijalog i da povećamo poverenje. Međutim, NATO je, kad je ostao bez smisla svog postojanja, taj smisao pronašao u Avganistanu, tamo je javno pogažen, pred očima čitavog sveta, pa je bilo neophodno da se nakon toga malo saberu i da smisle kako da Rusija postane izopštenik, a da bi je isprovocirali, Ukrajina je bila idealan materijal za oblikovanje", podsetio je Lavrov.
On je ukazao da su Ukrajinu "hranili" još od devedesetih godina i da su na to potrošili milijarde dolara.
"Ukrajina je postala nezavisna na osnovu svoje Deklaracije, u kojoj je navedeno da će uvek biti neutralna, nenuklearna i vanblokovska država. Mi smo, kad smo 1991. godine priznali nezavisnost Ukrajine, priznali upravo takvu državu. Vanblokovsku, neutralnu i nenuklearnu. Zbog toga je nama danas savest potpuno čista. Svi su je takvu priznali, uključujući i Zapad, a potom je Zapad počeo tu državu da pretvara u ono što je njemu bilo potrebno, da ne bude onakva kako je bilo napisano u Deklaraciji o nezavisnosti koju je usvojio ukrajinski narod", rekao je Sergej Lavrov.
On je rekao da je ključno pitanje kakvu Ukrajinu je Rusija spremna da vidi kao svog suseda na duga vremena i ukazao da to mora biti prijateljska Ukrajina, ne nužno saveznik, ali neutralna i dobronamerna.
"Moskva pokazala fleksibilnost, Zapad nije održao reč"
Šef ruske diplomatije je napomenuo da se čitava istorija ukrajinske krize, prema Zapadu, računa od sredine marta 2014. godine, kada je Krim održao referendum o ponovnom ujedinjenju s Rusijom i da je, po zapadnoj istoriografiji i sa stanovišta praktične zapadne politike, tu sve počelo, a da se ponašaju kao da je dotad sve bilo u redu.
"Već tada smo bili razočarani što Zapad nije održao reč. Posle godinu dana, nakon dugotrajnih borbenih dejstava, sklopljeni su Minski sporazumi. Merkelova, Oland, Putin i Porošenko sedeli su celu noć, radili 17 sati, potpisali su. Savet bezbednosti UN je sve odobrio, a onda Ukrajina nije ispunjavala ono što je potpisano. Stalno su se pozivali na kršenja s druge strane. Kao što i sada Zelenski to radi tokom SVO. Ali, mi smo im i tada verovali, a Merkelova i Oland su posle nekoliko godina priznali da su Minski sporazumi bili potrebni samo da se kupi vreme i naoruža ukrajinska vojska", objasnio je Sergej Lavrov.
On je istakao da je Moskva više puta pokazala fleksibilnost pri rešavanju ukrajinskog sukoba i poručio da njeno strpljenje nije bezgranično.
Podsetio je na inicijativu koja je dogovorena prošle godine u martu o prekidu vatre na energetskim objektima. Rusija se strogo pridržavala dogovora, dok ga je Kijev prekršio na stotine puta. Podsetio je da su upravo Ukrajinci prvi počeli da gađaju energetske i druge civilne objekte, uključujući stambene zgrade i prodavnice.
Osim toga, ukazao je na kršenje prava ruskog naroda na ukrajinskim teritorijama, poput ukidanja prava na korišćenje ruskog jezika. Ministar je upozorio da je ovo nešto o čemu nema pregovaranja. Budući da je Ukrajina članica UN, ona je u obavezi da osigura ovo pravo svim građanima, i ono ne može biti razmatrano kao predmet "ustupaka".
On je naglasio da Ukrajina koja potpiše sporazume "ne sme kršiti međunarodno pravo ili ukrajinski Ustav, koji garantuje prava nacionalnih manjina".
Ministar je ukazao na brojne primere fleksibilnosti Rusije u proteklih desetak godina. Zatim se osvrnuo i na plan američkog predsednika Donalda Trampa za rešavanje sukoba i podsetio da je ruska strana bila spremna da prihvati predloge SAD, "uzevši u obzir kompromise".
Zatim je, nakon Enkoridža, dugo čekala da objave da su se strane dogovorile i kakva odluka je donesena, ali sve do sada se ta verzija plana "prepravlja".
On je istakao da Ukrajina bez SAD, kao i Evropa bez SAD, bez oružja koje SAD prodaju Evropi, bez obaveštajnih podataka, bez satelitskog određivanja ciljeva, ne bi mogla da se bori.
"Da smo objavili rezultate pregovora u Enkoridžu, uveren sam da bi sve to veoma brzo vodilo ka procesu zaključivanja mirovnih sporazuma. Ali mi smo podržali predlog SAD, a Evropa je, zajedno sa Zelenskim, odmah odjurila u Vašington i počela da prepravlja predlog SAD, koji je predsednik Putin već prihvatio. I oni ga i dalje prepravljaju i oseća se da američke kolege žele još neke ustupke s naše strane", kazao je Lavrov.
On je podsetio da je predsednik Rusije Vladimir Putin više puta rekao da je Moskva i dalje spremna na diplomatsko rešenje i da Rusija nikada nije menjala uslove, za razliku od drugih učesnika tog procesa.
"Oni stalno premeštaju golove, pomeraju stative i kažu: 'Evo, sada treba i ovde postići gol, a ovamo ne šutirati'. Imamo vrlo jasnu i doslednu poziciju", istakao je Lavrov.
Ali, kako je primetio, stalno se menjaju nekakvi novi uslovi i zahtevi Ukrajine prema Rusiji.
"U onih 28 tačaka koje su nam pred Aljasku dostavljene, postojala je odgovarajuća odredba, da se moraju obnoviti prava nacionalnih manjina i verske slobode. U poslednjoj verziji, koju nismo videli, ali koju citira Zelenski, on već govori o 20 tačaka. Delimično smo pročitali i tamo ništa ne piše o obnavljanju prava Rusa i drugih nacionalnih manjina niti o verskim slobodama. Tamo piše da će Ukrajina pokazivati toleranciju u skladu sa normama EU. Zašto tako? Postoje norme koje prevazilaze okvire Evropske unije, a postoje i norme u EU koje su neprihvatljive za mnoge zemlje sveta", istakao je Lavrov.
Ukazao je da se nigde jezik ne zabranjuje, a da je u Ukrajini zabranjen, ne samo jezik već jezik naroda autohtonog na tom prostoru, zvanični jezik UN.
"I ako oni žele tim bezbednosnim garancijama da ovekoveče upravo taj režim, bez obzira na kojoj teritoriji, naravno, to je neprihvatljivo. Čak i ako pokušaju da trguju nekakvim ustupcima o pitanju ruskog jezika, to bi bilo podlo i nečasno, jer su i jezičke i verske slobode Rusa zapisane u Povelji UN. I to ne može biti predmet cenkanja. I ja to neću nazvati preduslovom. Ukrajini treba reći da je članica UN i da mora da poštuje Povelju", kazao je Lavrov.
Napomenuo je da i u Ustavu Ukrajine piše da je država obavezna da poštuje prava,
eksplicitno, ruske i drugih nacionalnih manjina.
"Zato, kada se ta tema na Zapadu potpuno zaboravlja, i kada kažu da treba dati bezbednosne garancije Zelenskom, to znači da oni žele da sačuvaju Zelenskog, njegov nacistički režim", poručio je šef ruske diplomatije.
Nemačka je počela ponovo da diže glavu
On je rekao da su svi dosadašnji pokušaji da se osigura bezbednost odnosili isključivo na zapadni deo Evroazije, na takozvanu Evropu i da su svi pokušaji izgradnje bezbednosnog sistema bili zasnovani na evroatlantskom konceptu bezbednosti.
"NATO, Severnoatlantski savez, nije želeo da ostavi Evropljane same. Tu mislim na Ameriku. A ni sada ne želi da ih prepusti sebi. Ona samo želi da Evropljani sami plaćaju za sve svoje vojne potrebe, da oružje kupuju u SAD. Ali, naravno, SAD ne žele da izgube kontrolu i nadzor nad svojim NATO saveznicima iz Evrope. Eto, kraj istorije je sada liberalna ideologija, demokratija po zapadnim shvatanjima, NATO kao garant bezbednosti, svugde i za sve. Odlučili su da sad oni dominiraju. Ta psihologija je, naravno, dovela do sadašnje situacije. Uzgred ću napomenuti da je EU takođe postala deo NATO-a", kazao je Lavrov.
On je napomenuo da je sve to poznato i da čak postoji i potpisan dokument, a da je, paralelno s tim procesima, Nemačka počela ponovo da diže glavu. Ukazao je da to izaziva zabrinutost, ne samo u Rusiji već i u mnogim zemljama EU i da tamo sve više raste otpor i želja da se Nemačkoj ne dozvoli da ponovo potčini sve ostale. Pogotovo što to obnavljanje Nemačke Merc i njegova vlada otvoreno vezuju za njenu militarizaciju i pripremu za rat.
"Njihov ministar odbrane Pistorijus i dalje govori da su 2029. ili 2030. godina trenutak do kog moraju biti spremni za rat protiv Rusije. Ne znam koga pokušavaju da ubede da će ih Rusija napasti. Pre svega, dovoljno je poznavati istoriju, pa da vam takve glupe misli uopšte ne padnu na pamet. Oni pišu da je Rusija prinuđena da prevlada nedostatak raznih vrsta oružja i predstavljajući svojim biračima takvu sliku slabe Rusije, i u vojnom i u ekonomskom smislu, oni istovremeno, bez ikakve pauze, počinju da tvrde da zbog toga treba da se pripremaju za napad Rusije na njih. Ali, ako nas već opisujete kao vojno i ekonomski oslabljenu zemlju, onda barem malo napregnite maštu kako bi malo elegantnije 'ispirali mozak' svojim biračima", poručio je Sergej Lavrov.
Lavorv je istakao da ono što nemački kancelar Fridrih Merc trenutno radi – liči na pripreme za rat, iako se čini da su mnogi evropski političari poslednjih meseci promenili retoriku prema Rusiji.
"Kada su njihovi stratezi, pripadnici vojske koji su spremali ovu operaciju, koji su Ukrajince pripremali da svojim rukama i telima u ratu protiv Rusije promovišu evropske interese, shvatili da su svi ti planovi propali i da niko nije izvukao pouke iz istorijskih događaja, kao što su bili Napoleonov i Hitlerov pokušaj. Ponovo su se okupili pod istim nacističkim zastavama. Okupili su gotovo celu Evropu, ali za razliku od Napoleona i Hitlera, još nisu na bojnom polju, već u ulozi donatora, sponzora, snabdevača oružjem i ideoloških lidera. I ovaj novi pokušaj je doveo do istog rezultata do kog su dovele avanture Napoleona i Hitlera. Ali, na Zapadu se istorija slabo proučava, mi to vidimo. Naročito u Nemačkoj", kazao je Lavrov.
Makronova "žalosna diplomatija"
Francuskom predsedniku Emanuelu Makronu je poručio da, ako želi o nečemu ozbiljno da razgovara, može slobodno da pozove ruskog predsednika Vladimira Putina i da će se on uvek javiti i saslušati sve predloge. A "neozbiljne" najave da će ga navodno zvati, nazvao je "žalosnom diplomatijom".
Osvrnuo se i na pregovore predstavnika Rusije i Ukrajine i ukazao da se upravo uoči toga, u "Fajnenšel tajmsu", pojavila vest da će Rusima biti predočen, gotovo u vidu ultimatuma, dokument sa bezbednosnim garancijama za Ukrajinu koji je već usaglašen.
"Te bezbednosne garancije znače da, ako se Rusija usudi da ponovo napadne Ukrajinu, ili ako ti mudri momci organizuju nekakvu provokaciju, operaciju pod lažnom zastavom koja će omogućiti da se Rusija optuži, oni će odmah, nakon 24 časa, sve osuditi i dati Ukrajini odrešene ruke za nastavak rata. Za 48 sati okupiće sve koji žele da ratuju, a za 72 sata pridružiće im se Sjedinjene Države", rekao je Lavrov.
On je napomenuo da je to sve "besmisleno, ali i vrlo indikativno", jer je tokom cele prošle godine Zapad, odnosno Evropa ponavljala da su potrebne pouzdane bezbednosne garancije, trenutni prekid vatre i bezbednosne garancije, dok je Rusija isticala da će, bez rešavanja osnovnih uzroka nastanka sukoba, te bezbednosne garancije samo značiti to da će se prekid vatre iskoristiti za naoružavanje Ukrajine.
"Tu logiku nisu hteli da čuju, nisu reagovali. Ali, u sadašnjim uslovima, kada je Trampova administracija počela da se bavi ukrajinskim pitanje, Trampova vlada je zaista odlučila da se bavi uzrocima konflikta. On je javno izjavio: 'Zaboravite na NATO'. I on je, zajedno sa svojim timom, počeo da govori da treba uzeti u obzir stvarnu situaciju na terenu, onakvu kakva je trenutno. I sve to se razmatralo na Aljasci. I mi smo još jednom objasnili našim američkim kolegama da nije toliko reč o teritoriji, o zemlji kao takvoj", kazao je Lavrov.
Sergej Lavrov je poručio da su Rusiji u Donbasu i Novorusiji važniji ljudi od teritorija.
"Nama čak teritorije i zemlja nisu toliko važni. Najvažniji su ljudi koji žive na tim teritorijama, čiji su preci tamo živeli", rekao je šef ruske diplomatije.
On je istakao da šefu kijevskog režima Vladimiru Zelenskom mir u Ukrajini nije potreban, jer bi on značio kraj njegove političke karijere.
"Zelenskom mir nije potreban. Bilo kakav, makar i minimalan mir značio bi kraj njegove političke karijere. A verovatno ne samo njegove političke karijere", napomenuo je Lavrov.
Kako je naglasio šef ruske diplomatije, savest i Vladimir Zelenski teško se mogu dovesti u vezu, jer on razmišlja isključivo o sopstvenom opstanku.
Lavrov je rekao i da se izjave Sjedinjenih Američkih Država o perspektivama ekonomske saradnje sa Rusijom ne uklapaju se baš najbolje sa sankcionom politikom Vašingtona.
Prema njegovim rečima, nakon susreta ruskog predsednika Vladimira Putina i predsednika SAD Donalda Trampa, Rusija je očekivala da će Amerikanci sazvati konferenciju povodom postignutih dogovora.
"Ali se dogodilo nešto sasvim drugo – sankcije protiv 'Lukoila' i 'Rosnjefta'. Štaviše, sada se istovremeno uvode i carine protiv zemalja koje kupuju energente iz Rusije", dodao je Lavrov.
"Štaviše, sada uvode carine protiv zemalja koje od Rusije kupuju energente. Jeste, to su dva Trampova lica. Dobar i loš Tramp. Sa Bajdenom smo barem imali samo lošeg Bajdena, ali s Trampom... Teško je razumeti", kazao je Lavrov.
Napomenuo je i da se Indiji zabranjuje da kupuje rusku naftu.
"Bar je tako saopšteno. Ali u suštini svima se zabranjuje da je kupuju – i naftu i gas. I svuda se govori da će rusku naftu i ruski gas zameniti američka nafta i američki tečni prirodni gas", istakao je šef ruske diplomatije.
Kada je u pitanju situacija u Iranu, Lavrov je rekao da se Rusija ne nameće Izraelu, Iranu ili SAD kao posrednik u aktuelnom rešavanju zaoštravanja situacije na Bliskom istoku, ali da tu temu razmatra u svojim kontaktima sa tim zemljama.
Live
