"Ovo samo kod nas ima": Rasizam
Mnogi misle da su stranci tamnije puti došli u Srbiju tek poslednjih decenija, ali to nije tačno.
Još 1918. godine, krajem Prvog svetskog rata, srpski seljaci iz nekih delova istočne Srbije su sa divljenjem i čuđenjem govorili da su ih "neki ispečeni ljudi" oslobodili – bili su to vojnici iz francuskih kolonija. Pre toga su se srpski vojnici upoznali sa njima na Solunskom frontu – neki su se uplašili, jer su sreli ljude kakve nisu do tada videli, a neki su se obradovali i već zamišljali kako će se ponašati bugarski neprijatelji kada ih vide.
A kad je 1961. godine u Beogradu osnovan Pokret nesvrstanih, Srbija je postala prava kapija za studente iz Afrike i Azije – mnogi su došli da uče, a neki su posle i ostali, da ovde rade kao lekari ili inženjeri. Ali znate šta je meni najzanimljivije? Još u Sretenjskom ustavu iz 1835. godine pisalo je: "Svaki rob koji stupi na tlo Srbije – od tog trenutka je slobodan". U vreme kada se u Americi nije ni pomišljalo na ukidanje ropstva.
Kao Švajcarac, u Srbiji sam uvek bio dočekivan sa najvećom mogućom srdačnošću. Ali danas me zanima nešto drugo: kako ovde reaguju kad neko izgleda drugačije? Ima li predrasuda, pogleda sa strane, tišine u autobusu? Hajde da zajedno istražimo kakav stav ljudi u Srbiji imaju prema onima koji su drugačije boje kože.
