Ovo samo kod nas ima: Tradicionalni prijatelji Srbije

Moram da priznam da je meni, kao Švajcarcu, koncept „bratskih naroda“ bio praktično nepoznat. Kada putujem negde, reakcije na moje poreklo obično su ljubazne, ali i – kao sama Švajcarska – neutralne. I zaista, ljudi često kažu da među državama postoje samo interesi, a ne prijateljstva. Samo u Srbiji mnogi to vide drugačije. Zato danas želim da saznam: Ko je zapravo u pravu – oni koji misle da postoje samo tradicija interesa ili oni koji veruju u tradiciju prijateljstva među narodima? I ko su tradicionalni prijatelji Srbije?

Naravno, ne možemo da govorimo o tradicionalnim prijateljima Srbije a da ne počnemo od Rusije. Teško je ne pomisliti da u toj vezi nema nečeg mističnog: baba Ivana Groznog bila je iz srpske plemićke porodice Jakšić, a ruska podrška ratovima za nezavisnost od Osmanske imperije zabeležena je i kroz Čajkovskog i njegov Srpsko-ruski marš. Kroz vekove, od dva svetska rata do stihova Matije Bećkovića o svojoj Veri Pavladoljskoj, ova nit nije pucala.

Bratski odnos između Srbije i Grčke ne temelji se samo na turizmu, već na vekovnoj povezanosti – od Krfa 1916, gde su Grci raširenih ruku primili 150.000 iznemoglih Srba, do dana kada je cela Atina skandirala: "Srbi, mi smo uz vas!" Tokom NATO bombardovanja 1999, više stotine hiljada Grka je izlazilo na ulice, blokiralo luke, protestovalo uz jugoslovenske zastave i čak sabotiralo sopstvene vojne baze. Čini mi se da baš u slučaju Srbije postoje duhovni, istorijski, ali i sentimentalni razlozi zbog kojih ste u raznim delovima sveta voljeni kao malo koji drugi narod.