Ovo samo kod nas ima: Načitanost i biblioteke
I u Srbiji, kao i u mojoj rodnoj Švajcarskoj, ljudi vole ponekad da pobegnu od realnosti, prošire vidike ili unaprede sopstvene kognitivne sposobnosti. Ne znam šta će budućnost doneti, ali čini mi se da ništa od toga nije moguće bez pismenosti i volje za čitanjem.
Zato danas želim da se udubimo u same korene srpske pismenosti i načitanosti – i da vidimo da li su ti koreni živi i danas.
Kada govorimo o pismenosti u Srbiji, gotovo je nemoguće da ne krenemo od Svetog Save, osnivača Srpske pravoslavne crkve i utemeljivača srpske prosvete. On je svojim delima uveo srpsku književnost u pravoslavni kulturni krug, spajajući duhovno i svetovno znanje. Osnivao je škole i biblioteke pri manastirima, čime je postavio temelje pismenosti koji su naživeli vekove. Upravo zahvaljujući tim temeljima, srpska književna kultura preživela je i pet vekova osmanske okupacije, kada se znanje čuvalo i prenosilo u manastirima.
Da li ste znali da u Srbiji na svakih oko 100.000 stanovnika dolazi gotovo 32 javne biblioteke, što je pet puta više nego u Nemačkoj, gde ih ima oko šest? Srbija danas ima najgušću mrežu biblioteka po glavi stanovnika među upoređenim evropskim državama, a njihov broj je čak porastao za 7,6 odsto samo između 2021. i 2022. godine.
