Svet
Dževad Galijašević: U pohod na Bliski istok Amerika je krenula odmah posle Hladnog rata
Paralelno s tim, SAD su išle i kroz Istočnu Evropu, a ispostavilo se da su im crvene linije na tom putu Iran i Rusija, kaže sagovornik emisije "Pravo na reč"
Amerika i Izrael ostvarili su svoj višedecenijski san i napali Iran. Nisu, međutim, očekivali da će Iran da bude toliko spreman.
Koliko je opasan ovaj rat, u "Pravu na reč" govori Dževad Galijašević, stručnjak za bezbednost.
Na Kipru je pogođena, britanska avio-baza odakle su leteli avioni koji su bombardovali Iran, pominje se da je pogođena i NATO baza u Turskoj, a Francuska i Grčka su rešile da se uključe u ovaj rat. Da li je Evropa u opasnosti?
"Ako se uključe Nemačka, Francuska i Velika Britanija snosiće ozbiljne posledice. Ništa ne znače resursi ovih zemalja u odnosu na ono čime raspolažu Amerika i Izrael. Ne možete neku zgradu u Iranu srušiti sedam puta, ali jednom kada na Berlin sleti raketa iz Irana to će biti velika pretnja. Daljina nije ni 3.000 kilometara, a 'fatah 2' leti 10.000 kilometara. Iranska revolucionarna garda neće tu praviti nikakve kalkulacije, jer je pitanje odbrane Irana da odgovorite onom ko vas napada. I očigledno se Teheran pripremao za ovakav tip rata", kaže Galijašević.
Sagovornik televizije RT Balkan ukazuje da se Amerika od 1990, od kada su pobedili u Hladnom ratu, kretala u dva pravca: ka Istočnoj Evropi i Bliskom istoku.
"Na Bliskom istoku smo imali Pustinjsku oluju, ubijanje Sadama Huseina, rat protiv terorizma, Arapsko proleće, rušenje režima, ubijanje Gadafija, okupaciju Sirije i to tako što su doveli na vlast teroriste, izmišljenog Ahmeda El Šaru. Glumatalo se da je nekada bio važan, da su ga tražili, a u stvari to je bio projekat. Jer, ne mogu izraelski avioni leteti i gađati Iran ako ne uđu u sirijski vazdušni prostor. Ovo kretanje, preko rušenje Jemena, ubijanja Gadafija, dovođenje Muslimanske braće na vlast u Egiptu i rušenje Mubaraka, to je bila ta putanja. Sad je Iran na redu", objašnjava Galijašević.
A na američkom proputovanju kroz Istočnu Evropu, desilo se ubistvo Nikolaja Čaušeskua i okupacija Rumunije, unutarpartijski puč naspram Teodora Živkova, predsednika Bugarske, prodor i rušenje SFR Jugoslavije, kao i atentati na mnoge jugoslovenske lidere.
"Na kraju vidite hod prema Moldaviji, Gruziji, Narandžastu revoluciju, Sakašvilija u Gruziji, Juliju Timošenko u Ukrajini i došlo se do ruske granice. To je tu sada zaustavljeno. Ove dve linije su crvene linije tog konzervativnog narodnog koncepta u odnosu na globalistički Zapad. Dakle, nije Zapad juče krenuo, već je krenuo devedesetih", dodaje Galijašević.
Live
