Čedomir Antić u "Relativizaciji": Univerzitet je pao "sa šapatom"
Da li smo mi neki roditelji, da li smo mi čirlidersice? Kao u američkim filmovima, prisustvujemo bejzbol utakmici gde ćemo se međusobno pobiti zbog naše dece, rekao je gost "Relativizacije"
O tome da li je u 2025. godini zvanje univerzitetskog profesora bilo kontroverznije ili respektabilnije, šta je dovelo do inflacije obrazovanja, ali i zašto nije podržao studentske proteste u Srbiji, u autorskoj emisiji "Relativizacija" sa Ljiljanom Smajlović na RT Balkan govorio je istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Čedomir Antić.
Antić je podsetio da je Beogradski univerzitet institucija čiji se ugled gradio dvesta godina, ali i istakao da je tokom 2000-ih i 2010-ih došlo do inflacije univerzitetskog obrazovanja.
"Utrostručili smo broj fakultetski obrazovanih, a u periodu od 2005. do 2011. odbranjeno je više doktorata nego u veku pre toga. To je globalni fenomen karakterističan za zemlje u krizi", objašnjava Antić, dodavši da je danas vozački ispit postao teži od doktorata.
On je ukazao na to da je naša zemlja već dugo u krizi i da tranzicija u Srbiji traje znatno duže nego u prosečnim tranzicionim zemljama, što se, prema njegovim rečima, negativno odrazilo na Univerzitet.
Antić ističe da je Univerzitet sa građanima delio teškoće rata i sankcija, ali da je ostao pošteđen nedaća koje je donela ekonomska tranzicija.
"Dok je u tom periodu čak pola miliona ljudi izgubilo posao i bilo prinuđeno da traži novo zaposlenje – što je za starije građane pred penzijom predstavljalo traumu ravnu gubitku člana porodice na Univerzitetu se broj studenata i profesora u isto vreme udvostručio", naveo je Antić.
Govoreći o blokadama fakulteta, Antić navodi da su 2024. godine samo državni univerziteti potpuno zaustavili rad.
Prema njegovim rečima, posebno je interesantno to što ovi studentski protesti nisu "nadpolitički", kao što je to bio slučaj devedesetih godina, već su postali nepolitički.
On objašnjava da je zbog jedne strašne i šokantne tragedije Univerzitet podržao bunt koji je opisao kao totalitaran i nepolitički.
"Nepolitički cilj vanustavnim sredstvima dovodi do političkih rezultata",podvlači Antić.
Ističe da je "posebno bolno" bilo to što se većina profesora nije izjasnila.
"Od 10.000 ljudi koji predaju, mali broj se opredelio za jednu ili drugu stranu. Većina je čekala, a kada im je uskraćena plata za koju su znali da će kasnije biti vraćena, oni su zaustavili blokadu. Pokazalo se da ni studenti nisu baš mnogo mnogo nezavisni", kaže Antić.
Ocenjuje da će posledice biti dugoročne, iako ih mi sada ne vidimo, zato što su "strane iskopale rovove".
"U ovom postmodernom građanskom ratu niskog intenziteta, bez žrtava, nije jasno ko je pobednik, a ko je pobeđen. Ali dugoročno, ne samo da su dve-tri generacije loše prošle, već je i ta visoka peć naše nauke i kulture ugašena. Ugašena je zbog jednog nedovoljno dobro osmišljenog protesta, koji su podržali ekstremisti koji nigde, ni u jednom društvu, ne čine više od jedan procenat stanovništva", ističe profesor.
To, kako navodi, nije pokazalo samo krizu našeg društva, već i krizu Univerziteta i dodaje da je u 2025 zvanje univerzitetskog profesora postalo kontroverznije a nerespektabilnije.
"Dugo se držalo do te slike, a na fakultetima je čak bila parola: 'Studiram na Filozofskom fakultetu, studiram pošteno', što je bilo i malo prepotentno, jer su naše ustanove prihvatale doktorate, gde je rekorder neki doktor nauka sa privatnog univerziteta, koji je i vlasnik tog univerziteta i daje doktorate svima", priča Antić.
Naglašava da se pokazalo da u samom srcu Univerziteta, kao što su Filozofski, Pravni i Ekonomski fakultet, može doći do izražaja jedan ekstremni pokret i da, kao posledica inercije tog pokreta, Univerzitet može izgubiti jednu godinu.
"Verujem da će dugoročno ugled Univerziteta samo opadati, a da je danas situacija još uvek šokantna, kao kada čovek ne zna ni šta mu se dogodilo", navodi Antić.
Na pitanje da li je više dobio ili izgubio vodeći bitku, iako nije stranački čovek niti čovek Aleksandra Vučića, Antić kaže da o tome nije razmišljao.
"Ja sam 1996. godine ušao u studentski protest jer je posle velikog poniženja moje nacije i višegodišnjeg opadanja države došlo do nečega što je pokazalo da vlast nema legitimitet, i ja sam uradio ono što sam smatrao da moram. To je bilo i sada", ističe Antić.
On se osvrnuo i na svoje iskustvo sa anarhističkim grupama na Filozofskom fakultetu, što je u početku doživljavao kao deo "slobodarske egzotike" i specifičnog duha ove institucije.
"Mislio sam da je to neka egzotika, da je to usud jednog slobodarskog fakulteta, gde vlada neka granica slobode i usud tranzicije. Tada su deca bogataša, deca profesora i deca onih koji su arivisti, a koji se ne nadaju da će ih bilo koja meritokratija prihvatiti, mogli da blokiraju fakultet. Mi, iz obzira prema tradiciji i autonomiji fakulteta, nismo zvali policiju, čak ni kada je fakultet pljačkan, profesori maltretirani ili kada su pretio sa nožem u ruci", navodi gost Smajlovićeve.
Univerzitet pao sa šapatom i odmah
On je posebno naglasio da ga je, kao građanina Srbije najviše pogodilo to što su ustanove našeg Univerziteta, koji je ipak zaštićen da bi bio avangarda društva, pale sa šapatom i odmah, a dodaje da je takođe veoma nesrećan što vidi da je ova situacija retrogradni proces. Naglašava da, zato što je bio jedan od prvih ljudi protesta iz 1996. godine, zna koliko se pazilo da se pokaže koliko je studentski protest veća demokratija od Miloševićevog režima.
"Kada sam kasnije video umešanost vodećih ljudi pojedinih fakulteta, sa koliko lakoće su se iza studenata u blokadi sakrili neki ljudi moje generacije ili blizu nje, koji su se tokom devedesetih godina izbegavali da se umešaju, jer je bilo opasno, pomislio sam da je moja dužnost da reagujem", naglašava Antić.
Govoreći o svom političkom stavu, Antić naglašava da je bio opozicionar sadašnjoj vlasti, ali da sebe sad ne vidi ni kao deo opozicije, ni kao deo vlasti.
Naglašava da je javne funkcije, koje i sada obavlja, obavljao i pod ranijim vlastima, i da veruje da većina ljudi koji su podržavali "blokadere" razume ono što je radio i samo mali broj onih ekstremnih ne razume.
Antić je govorio o Slobodanu Miloševiću, naglašavajući da mu je smetalo uverenje da je njegov režim stariji od same države.
"Naravno da su sankcije bile nametnute, naravno da je rat bio nametnut i da u tim uslovima morate da vodite zemlju kako znate. Ne možete imati perfektnu demokratiju u takvim uslovima", naglašava Antić.
On dodaje da ga je propast Krajine i proslava Miloševića posle toga, kao i njegova želja da bude "princ Dejtona" i da se dogovori sa Zapadom bez volje naroda, uverila da je Milošević čovek koji treba da bude smenjen.
"Ako već nije izgubio život boreći se na strani svoje zemlje, bar može da napusti vlast. Međutim, on je falsifikovao izbore u uslovima u kojima je objektivno izgubio, ali mu nije odgovaralo gde je izgubio", ističe Antić.
Navodi da je Milošević tada izgubio kredibilitet u njegovim očima.
"Sada opozicija tvrdi da je vlast totalitarna, ali ne može da dokaže izbornu krađu. Mi smo izbornu krađu dokazali 1997. godine, kada je deo opozicije bojkotovao izbore, a deo nije. I to kao studenti, sa minimalnim sredstvima. Zašto sada opozicija ne uradi isto, ako je stvarno istina, pita profesor.
Antić takođe naglašava da je u celoj situaciji zloupotreba žrtava takođe veliki problem, i ukazuje da u eri tehnološkog napretka, u kojoj su se dve tehnološke revolucije dogodile za dvadeset godina, nije lako podstaći narod koji već živi dobro.
Izgleda da, ističe, ako ne napadnu opozicionog lidera, ako se ne desi neka strašna tragedija kao što je napad u Ribnikaru, ili napadi na mlade u Duboni i Orašju, ili ako ne padne neka nadstrešnica, ljudi ne mogu da se pobune.
"Podržavate nepoznate studente, podržavate listu ljudi koji su stariji od 50-60 godina, a oni su studentska lista. Tražite promenu samo zato što je pala nadstrešnica", pita se Antić, dodajući da su se nesreće dešavale i ranije, kod danas i u svetu, pa se, kako naglašava – to nije dogodilo.
Navodi da je 1996. godine, kada je, ističe, režim bio "mnogo opasniji nego ovaj", postojalo Udruženje za odbranu slobode i demokratije na Univerzitetu, a sada postoji Organizacija podrške studentima u blokadi.
"Da li smo mi neki roditelji, da li smo mi čirlidersice? Kao u američkim filmovima, prisustvujemo bejzbol utakmici gde ćemo se međusobno pobiti zbog naše dece", pita se Antić.
Live
