Arno Gujon u "Relativizaciji": Zapad hteo da demonizuje Srbe, ali istina se konačno probija
Neki u Beogradu smatraju da je Kosmet daleko, a ja sam gledajući iz Grenobla smatrao da tu, u našem dvorištu i da moramo da budemo solidarni sa narodom koji je bio francuski saveznik, sa narodom koji je hrišćanski i koji trpi teror zbog svoje vere, identiteta i istorije, naglašava gost Ljiljane Smajlović
Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon je u autorskoj emisiji Relativizacija sa Ljiljanom Smajlović na televiziji RT Balkan, ispričao da je njegov prvi susret sa Srbijom bio 2005. godine, kada je sa bratom došao da donese humanitarnu pomoć za Srbe koji su bili žrtve pogroma 2004. godine na Kosovu i Metohiji.
"Tamo je još bilo dece iz Obilića koja su živela u jednoj hali. To je moj prvi susret sa Srbijom", seća se Gujon, koji je u to vreme imao 19 godina i živeo i studirao u Francuskoj, u Grenoblu.
Govoreći o tome kako je osetio solidarnost sa srpskim narodom na KiM, Gujon navodi da ima više razloga za to.
"Prvo, u mojoj porodici je sačuvano francusko-srpsko prijateljstvo, čuvali smo taj osećaj bliskosti sa srpskim narodom koji je bio saveznik Francuske u Prvom svetskom ratu, narod koji je uvek bio veran svom identitetu, svojim tradicijama i koji je zbog toga bio bombardovan 1999. godine", istakao je Gujon, dodajući da su njegovi roditelji bili protiv bombardovanja i da se seća da je to konstantno bila tema u njegovoj kući.
Ispričao je da je njegov otac, kako bi napravio balans između propagande koja se mogla čuti u francuskim medijima i školama, uvek govorio u superlativu o Srbiji i Srbima, te je na taj način razvijao odnos bliskosti sa srpskim narodom kod svoje dece.
"Kada su 2004. godine bili antisrpski pogromi na celom Kosovu i Metohiji, sa bratom sam gledao te stravične slike crkava i manastira u plamenu, ljude koji beže bez ičega, i poželeli smo da nešto konkretno uradimo, a ne da samo nemo posmatramo taj užas koji se dešava u centru Evrope u 21. veku", navodi Gujon.
Dodao je da pojedini ljudi u Beogradu kažu da je Kosovo i Metohija daleko.
"A ja sam u Grenoblu smatrao da je Kosmet tu, u našem dvorištu i da moramo da budemo solidarni sa narodom koji je bio naš saveznik, sa narodom koji je hrišćanski i koji trpi teror zbog svoje vere, identiteta i istorije", naglašava Gujon.
On je naglasio da je u to vreme zalaganje za Srbe bilo politički nekorektno, naročito jer su Srbi bili demonizovani decenijama.
Ilustrujući koliko su Srbi bili demonizovani, ispričao je da ga je čak i jedan prijatelj pitao zašto želi da pomaže baš Srbima, kada su oni "monstrumi".
Gujon je objasnio da tada nije imao nameru da opravdava svoje postupke, jer nije smatrao da treba da se pravda ljudima koji nisu želeli da razumeju. Međutim, kasnije je ljudima u Francuskoj objasnio kakvu je situaciju zatekao i s kojim problemima su se Srbi suočavali.
On je naglasio da su mediji na Zapadu stvorili sliku u kojoj su Srbi predstavljeni kao oni koji su odgovorni za ratove, etnička čišćenja i netrpeljivost, dok je na licu mesta, kakao ističe, bilo očigledno da su Srbi bili žrtve.
Gujon podseća da su srpska sela bila porušena, njihove crkve spaljene, a da danas Srbi žive u enklavama.
"O tome se nije govorilo, jer je istina bila sakrivena – nije odgovarala mejnstrim medijima i zvaničnoj politici zapadnih zemalja, a mi koji smo govorili istinu bili smo demonizovani", navodi Gujon.
Posebno je naglasio da je bio svestan da će, zalažući se za Srbe, i on biti demonizovan, kao i da nikada nije imao iluziju da je svet pravedan i da su takozvane zapadnjačke vrednosti istinite.
"Živeo sam na Zapadu, odrastao sam tamo i znam kako funkcioniše taj svet. Očekivao sam to, jer ako pomažete 'đavolu' iz njihove perspektive, sami postajete 'đavo'", rekao je Gujon.
Naglašava da se na kraju ipak pokazalo da su oni koji su bili demonizovani ipak bili izdržljiviji.
"Na kraju, posle 20 godina rada, objavljivanja dokumenata, dokumentaraca, izveštaja i knjiga, pokazalo se da smo bili izdržljiviji mi koji smo bili demonizovani, kao i srpski narod, od onih koji su nas demonizovali", kaže Gujon, dodavši da se ovo viđenje polako probija i preovladava.
Gujon je napomenuo da sada već puni 40 godina, a da je svoju borbu započeo sa 19, bez razmišljanja da će ikad taj dan doći.
"Taj trenutak je na kraju došao, a sada ćemo videti kuda nas to vodi", dodao je on.
Konstatovao je da, ono što je bilo neshvatljivo zapadnjacima o KiM kada je objašnjavao 2005–2006. godine, danas mnogo lakše "dolazi do ušiju ljudi".
"Naša istina se nije promenila, jer se istina ne menja, menja se marketing, a istina ostaje istina", precizirao je Gujon.
Gujon je naveo i da je tema "hrišćansko nasleđe u opasnosti", koju je obrađena u dokumentarcu iz 2016. godine, bila teško razumljiva 2005. godine kada je on započeo svoj rad, ali da je, objašnjava, kasnije došlo do progona hrišćana na Bliskom istoku i rušenja njihovih manastira i crkava, što je tu temu prvi put učinilo vidljivom na Zapadu.
"Shvatili su da žrtve mogu biti i hrišćani, dok se do tada smatralo da žrtve mogu biti samo određene nacionalne manjine, za koje je politička borba bila opravdana. Za druge nacionalne manjine, kao što su Srbi na Kosovu i Metohiji, to pravo nije važilo", navodi Gujon.
Povodom teze da su pravoslavci osuđeni na večitu mržnju Zapada, Gujon, koji je pravoslavac, ispričao je da je na društvenim mrežama dobio poruku koja je glasila: "Šteta što nisi ostao katolik, da pokažemo Hrvatima da jedan katolik može da nas voli."
Ipak, on naglašava da je upoznao mnogo katolika i zapadnjaka koji vole Srbe i poštuju Srbiju.
"Oni poštuju Srbiju upravo zato što se Srbi, uprkos teškoj istoriji – od Otomanskog carstva, preko dva svetska rata, do poslednjih dešavanja na Balkanu, pogroma na Kosovu i Metohiji – bore. Ta borbenost, privrženost svom identitetu, kulturi i veri, opstala je i to je ono što zadivljuje Zapadnjake", naglašava Gujon.
Navodi da su takvi ljudi sve brojniji jer se i sami suočavaju sa borbom za svoj identitet i shvataju da to nije nešto što vam je dato zauvek, već nešto za šta se morate boriti.
"Srbi su se borili vekovima za to, pa je to gotovo usađeno u njihov DNK. Svi su svesni toga, čak i mala deca znaju zašto, jer se to prenosi kroz vaspitanje u porodici. To je nešto što je izgubljeno na Zapadu", dodao je Gujon.
Gujon takođe ukazuje da je 80 godina mira, kao i neoliberalizam i globalizam, dovelo do toga da ljudi pomisle da su "građani sveta" i da im je jedino važno da konzumiraju, troše i zarađuju.
"Međutim, sada, kada su u opasnosti da izgube svoj identitet, oni se ugledaju na narode koji su uspevali da sačuvaju svoj identitet. Srbi su, broj jedan u Evropi po tom pitanju", ocenjuje Gujon.
Live
