Srbija i Balkan
Katarina Antonić u "Relativizaciji": Najveća korupcija u Srbiji je "evropski put"
Gošća "Relativizacije" smatra da predajemo našu ekonomsku suverenost time što smo sve naše glavne resurse prepustili Zapadu
Put Srbije u Evropsku uniju najveća je korupcija u ovoj državi, ocenila je sociolog Katarina Antonić, koja se bavi naučnim izdavaštvom u autorskoj emisiji "Relativizacija" sa Ljiljanom Smajlović na televiziji RT Balkan.
"Primate mito u vidu zablude o boljem životu, primate mito u vidu toga da će vas neko doslovno priznati, da ste zaslužili, da ste moralni, da ste se očistili, da ste civilizovani, da ste se suočili sa prošlošću... Mi primamo mito da bismo putovali bez problema, a za uzvrat dajemo resurse, dajemo Kosovo, menjamo zakone bukvalno ih prepisujući, ne analizirajući da li su oni primenjivi na ovom prostoru ili nisu i dajemo našu političku i kulturnu suverenost", istakla je Antonić.
Naglasila je da dajemo našu ekonomsku suverenost time što smo prepustili sve naše glavne resurse.
"Finansije idu MMF-u i Svetskoj banci, teritorija ide da se grade zapadne firme, radna snaga ide njima, kapital ide njima i šta je to nego korupcija. Onda dođe neko i kaže da mi ne znamo da primenimo te zakone, da nismo dovoljno stručni da ih implementiramo, a ne postoji dovoljno stručan način da vi nešto prepišete. Jednostavno postoji kulturni i klasni jaz među nama, Srbija se nalazi tu gde se nalazi, Zapad je, takođe, tu gde jeste", naglasila je gošća emisije "Relativizacija".
Ona ističe da smo mi na tom putu koji nam nužno stvara probleme, deli nam društvo na identitete, ljudi se svađaju oko banalnosti, a da onda dođe Zapad i plati neku određenu organizaciju da se tim problemom bavi, da ga navodno rešava.
"To je jedan od primera kako se nalazimo u začaranom krugu", ocenila je Antonić.
Kako kaže, jedni isti stvaraju problem i jedni isti se bave rešavanjem tog problema i onda smo u poziciji, dodaje, da se non-stop vrtimo oko istog i da se ništa ne menja.
O rodnoj ravnopravnosti
Govoreći o rodnoj ravnopravosti i rodno osetljivom jeziku, Antonić, koja za sebe kaže da je sociolog, a ne sociološkinja, navodi da za to ima više razloga.
"Nikako mi nisu bile bliske politike identiteta, rodno senzitivnog jezika, političke korektnosti, a to je zbog toga što me je u najvećem delu mog teorijskog rada, učenja i pisanja, praksa usmerila na sve one teorije koje se bave svim društvenim i političkim pitanjima tako što u obzir uzimaju jedan makro nivo. Kada govorimo o tim teorijama, to su uglavnom postkolonijalne teorije, teorija druge polovine 20. veka, svetskog sistema, teorija zavisnosti", rekla je Antonić.
Naglašava da se te teorije bave svim onim pitanjima politike ili društva tako što u obzir obavezno uzimaju kontekst u kojem se određena problematika dešava.
Ističe da se u njenom okruženju ljudi predstavljaju ne koristeći rodno senzitivan jezik, ali da, kako dodaje, nije ni feministkinja, te da joj politike identiteta nisu tako bliske, ali da joj je jednakost polova bliska, ukoliko je vezana za Narodnooslobodilačku borbu.
"Ono što je meni glavni problem sa tim politikama danas jeste što se one vrlo često u ovom sistemu zapravo koriste u svrhu zapadnog imperijalizma. Mi možemo da vidimo u Avganistanu, u Libiji, Iranu, Iraku gde se vrlo često pod parolama borbe za ravnopravnost polova, za jednakost, slobodu protiv diktature zapravo ruše progresivni režimi, ne bi li se podredili interesima Zapada", smatra ona.
Ističe da žene moraju da imaju ista prava, ali da ono što je problem danas jeste što se sve svodi na parole.
"Ne mora negde da piše žena, da bi to značilo sloboda", istakla je Antonić.
Ona naglašava da se desilo to da je liberalna ideologija "otkupila" te probleme i bavi se njima na striktno određen način, a zapravo se pod parolom svih tih borbi guraju njihovi ekonomski interesi - u smislu otvaranja tržišta, da se određenim pitanjima bavi isljučivo na određen način i u smislu da se celo jedno društvo podredi interesima Zapada.
Afera Epstin
Govoreći o aferi Epstin, Antonić je istakla da je zanima sve što se tiče Zapada, jer smo mi, kako ocenjuje, prilično pod uticajem Zapada i sve što se dešava tamo se u velikoj meri izvozi ovde.
Kada je ta afera u pitanju, kako je rekla, ono što je njen glavni utisak je da nam je ona pokazala da, pošto uključuje sve jako bitne ličnosti iz svih vrsta elita, možemo videti da na Zapadu imamo ozbiljnu mrežu veza između različitih bitnih ljudi, predstavnika kapitala, i da je ta veza neraskidiva.
"Meni je to zanimljivo zato što glavna tema koja je 'uvezena' sa Zapada jeste da je jako bitan princip smenjivosti vlasti i to je vrlo često nešto za šta zapadne države kritikuju manje države, jer nema smenjivosti vlasti, nema demokratije. Mi sada ovde zapravo vidimo da smenjivosti vlasti nema ni tamo. Menjaju se ličnosti, predsednici i neka najbitnija, najistaknutija lica, ali ta mreža kapitala zapravo ostaje ista", primetila je Antonić.
Prema njenim rečima, ova afera je ogolila mnoge zablude koje su vezane za Zapad.
"Simptomatično mi je to na koji način se o toj aferi priča u medijima. Kada se u Srbiji nešto dogodi mi volimo da kažemo da se to dešava samo kod nas, nigde više, a kada se na Zapadu nešto dogodi, ide priča: pa ovo ima svuda, kod nas je još gore, ili kažu: ko zna šta ima u Rusiji ili Kini, a mi nikada nećemo otkriti", rekla je ona, dodajući da smatra da je to velika zabluda.
"Ovo, bojim se, ima samo na Zapadu, upravo zbog toga što je zapadni sistem kroz veliki deo svoje istorije kreiran tako da je kapitalu data velika količina moći i da čak može da utiče i na zakone i na propise", istakla je ona.
Napominje da u drugim državama poput Rusije i Kine, njihovi oligarsi, veliki kapitalisti su ipak na neki način podređeni državnim sporazumima, dok na Zapadu oni, itekako, profitiraju od državnih sporazuma.
Live
