Miroslav Kočić u "Relativizaciji": Kako slučaj Epstin razotkriva duboke strukture moći
Kada se dublje prouče objavljeni fajlovi, postaje jasno koliki je značaj ovog događaja i da ga treba porediti sa nekim od najvećih događaja 20. veka, ocenio je gost Ljiljane Smajlović
Slučaj Džefrija Epstina je događaj koji je bez presedana u američkoj kulturi poslednjih 50–60 godina, ocenjuje antropolog i arheolog Miroslav Kočić, u autorskoj emisiji "Relativizacija" sa Ljiljanom Smajlović na televiziji RT Balkan.
Kočić, koji je doktorirao na prestižnom američkom univerzitetu u Pitsburgu, gde je sedam godina radio kao predavač, u svom razmatranju slučaja Epstin parafrazirao je izjavu Vladimira Putina o raspadu SSSR-a: "Ako vam ne nedostaje Sovjetski savez, nemate srca, a ako vam nedostaje, nemate mozga." Kočić u tom kontekstu dodaje da je neljudski ne reagovati na sve Epstinove fajlove kao ljudsko biće.
Ocenio je da, kada se dublje prouče fajlovi, postaje jasno koliki je značaj ovog događaja i da ga treba porediti sa nekim od najvećih događaja 20. veka.
Govoreći o mogućim posledicama nakon objavljivanja Epstinovih fajlova, Kočić ističe da je "u svetu postistine veliko pitanje da li će uopšte i biti nekih posledica".
"Neprekidnim bombardovanjem informacijama i brzim prelaskom s jedne teme na drugu, često se ispušta iz vida jedna veoma bitna stvar – a to je organizacija društva. Kako se društvo organizuje, kako se formira moć, kako se stvaraju i nestaju hijerarhije i kako se donose odluke o ključnim pitanjima", naglašava Kočić i dodaje da se radi o pitanjima koja su duboko ukorenjena u samom temelju ljudskih društava.
Kočić navodi da, ako posmatramo Ameriku kao jednu visoko hijerarhizovanu i birokratsku državu, vidimo da ima čvrste strukture unutar Kongresa, Senata i drugih kontrolnih organa, gde se stvari obavljaju na standardizovan način.
Međutim, prema njegovim rečima, sada vidimo da imamo jednu "telefonsku centralu" koja funkcioniše na jednom paralelnom koloseku na kojem se drugačije dogovaraju stvari koje su od suštinskog značaja.
Ukazuje da je najzanimljiviji deo to što se radi o istim ljudima na oba koloseka.
Povodom povezanosti sa slučajem Epstin tadašnje glavne savetnice Obamine administracije u Beloj kući, te pitanja da li to znači da je i sama Bela kuća uključena u skandal, Kočić ističe da još uvek nema dokaza za bilo šta i da će se videti u kom pravcu će ići istraga.
Gost Smajlovićeve dodaje da je veći problem to što počinjemo da viđamo ista imena četiri decenije unazad, pa se sada postavlja pitanje od kada sve ovo traje i koliko je to uticalo na različite sfere ljudskog društva.
"Imamo spregu engleske kraljevske porodice, spregu američkih paralelnih struktura moći, bankarskih familija i, u zadnjih dvadeset godina, visoke tehnologije, koje se sve prepliću i deluju paralelno", ukazuje Kočić.
Dodaje da se vidi jedan neprekidan niz od prve kompanije u kojoj je Epstin radio sa Adnanom Kašogijem, koji je bio njegov prvi značajniji klijent.
"Ako znamo o kome se radi i u šta je Kašogi bio umešan, postavlja se pitanje šta se zapravo tu dešava i koliko američki narod ima znanja i kontrole nad onim što mu se dešava", ističe Kočić.
Kočić ukazuje na detalj koji je za njega bio šokantan, da ispada da je najaktivniji "dopisivač sa Epstinom" poznati lingvista i filozof Noam Čomski.
Podseća da je Čomski aktivno branio Epstina još prilikom prvih optužbi protiv njega na Floridi, opisujući ga kao "sjajnog čoveka".
Kočić navodi da je tada sve prošlo "ispod radara", jer, kako objašnjava, u profesionalnom svetu niko to nije pratio — tada je sve to potpadalo pod kategoriju "teorija zavere" koje nisu bile prihvatljive u "lepo vaspitanom društvu".
"Naročito se u nauci ne bavite teorijama zavere, jer se to smatra prostaklukom i ne uzima se ozbiljno. Međutim, sada moramo da pričamo o tome, jer se pojavljuju neke veze koje su mnogo važne, sa vodećim imenima svetske nauke kao na primer, sa Ričardom Dokinsom, Lorensom Krausom, Stevinom Hokingom ", naglašava Kočić.
Kočić navodi da ima mnogo fizičara koji se pominju u Epstinovim spisima, kao i da, kada se u bazu podataka Ministarstva pravde SAD ukuca termin "antropologija", izlazi uznemirujuće mnogo fajlova u kojima se vidi da se Epstin jako interesovao za evolutivnu antropologiju koja se bavi razvojem ljudskog bića, biološkog čoveka, a u šta spadaju i fizička, evolutivna i bihejvioralna antropologija.
On smatra da nas ta činjenica ne upućuje da idemo previše u teorije zavere, napominjući da bihejvioralna antropologija započinje analizom lovaca-sakupljača i njihovog ponašanja, posebno u pogledu kako biraju plen.
Naročito ističe da je jedan od najvećih korisnika te metode "biranja plena" kompanija Amazon Džefa Bezosa, koji je zaposlio veliki broj bihejvioralnih psihologa i antropologa za razvijanje algoritama.
"Dvesta hiljada godina ljudske evolucije ne može se izbrisati preko noći. Mi reagujemo instinktivno, mi smo bića koja reaguju na biološkom nivou pre svega. Na endokrinološkom nivou donosimo odluke pre nego što postanemo svesni situacije u glavi. To je ono što radi bihejvioralna antropologija. Ona analizira kako ljudska bića reaguju u različitim klimatskim, ekološkim ili društvenim uslovima na biološkom nivou, što je neverovatno iskorišćeno od strane velikih tehnoloških kompanija", naglašava Kočić.
Kao primer navodi da je i Tviter na početku koristio upravo taj model podizanja kortizola, takozvani model "60 sekundi", kako bi izazvao toliko stresnu reakciju da ne možete da ne pogledate telefon duže od 60 sekundi, jer osećate anksioznost izazvanu svim aplikacijama koje se baziraju na strahu i nelagodi.
Objašnjava da se na osnovu ovoga može zaključiti zašto bi jedan investicioni bankar naručivao istraživanja i bio zainteresovan za ovaj model. Ističe da znanje o tome kako će neko reagovati na osnovu načina na koji ga pripremite da reaguje, izazivajući lučenje određenih hormona, neko na takvoj poziciji veoma dobro zna da upotrebi.
Kočić se dotakao i interneta i ukazao na to da "ljudi samo imaju ogromnu iluziju informisanosti, a u su suštini jednostavno usmeravani na nesvesnom nivou".
Praktični ciljevi Džefrija Epstina
Govoreći o razlozima Epstinovog ulaganja u nauku i finansiranja naučnih istraživanja, Kočić ističe da je Epstin imao praktične ciljeve.
"Jedan od tih praktičnih ciljeva je verovatno bio da može da usmerava, da koristi mehanizme stresa na ljudima, jer je bio čovek koji je pregovarao na veoma visokom nivou sa velikim brojem ljudi", kaže Kočić, dodajući da je i dalje nejasno za koga je Epstin u stvari radio.
Podseća da je Epstin u jednom trenutku pregovarao sa Izraelcima i američkim obaveštajnim službama, pa se postavlja pitanje da li je radio za jedne, za druge, za sebe ili za bankarski sektor, koji je iznad svega.
"To su sve jako velika pitanja", ističe Kočić, dodajući da je Epstin više puta rekao da su Rotšildi bili njegov poslodavac.
Prema njegovoj oceni, pitanjem mreže moći koja je nastala, naročito u monopolarnom svetu nakon 1991. godine, trebalo bi da se bave istraživački novinari i politički naučnici.
"Imam osećaj da se upravo tu gubi ta nit državne kontrole, jer je u tom trenutku Zapad pobedio, što bi Fukojama rekao – istorija se završila", kaže Kočić.
Navodi da je ovo stanovište pogrešno jer "istorija ipak nije bila završena, a zaboravili su i koliki je svet" i da tu postoje ozbiljne države koje su i dalje "prisutne u sobi".
"Današnji svet pokazuje da postoje tri odrasle osobe na političkom svetu - Rusija, Amerika i Kina", naglašava Kočić, ističući da je sve ostalo bilo igralište za elite, gde su mogle da ostvaruju svoj uticaj.
Live
