Pavel Orensio Dijaz Ernandez u "Relativizaciji": Kuba nikada neće pregovarati o svom suverenitetu
Kuba je već prošla kroz sve što su SAD mogle da urade za ovih 67 godina, nema govora o ponavljaju scenarija iz Karakasa, tvrdi gost Ljiljane Smajlović
Nedavni američki udar na Venecuelu doneo je nove teškoće Kubancima, ali SAD neće uspeti u svojoj nameri da pokore ostrvo, ocenio je ambasador Kube u Srbiji Pavel Orensio Dijaz Ernandez, govoreći u autorskoj emisiji "Relativizacija" sa Ljiljanom Smajlović na televiziji RT Balkan.
"Rekao bih da je situacija danas veoma složena, ali ne razlikuje se previše od one koju smo imali pre godinu ili dve ili tri godine", kaže Dijaz Ernandez.
Ambasador je podsetio da su SAD su još u aprilu 1960. formulisale politiku blokade Kube, sračunatu da izazovu što više stradanja među stanovnicima ostrva kako bi se oni digli na oružje protiv Fidela Kastra. Već 67. godinu to Amerikancima ne polazi za rukom, dodao je Dijaz Ernandez, jer kubanski narod većinski podržava revolucionarni poredak.
"Sve što nacija koja živi na 145 km od SAD može da pretrpi, mi smo to već prošli", od vojne intervencije, blokade, sankcija, sabotaža, epidemija, i niza atentata na Kastra i druge lidere, rekao je Dijaz Ernandez.
"Naravno da ljudi pate, ali spremni su da pate još malo, da pokušaju da očuvaju ono što je najsvetije i najvažnije za nas, a to je činjenica da smo nacija", dodao je.
Revolucija 1959. je Kubi dala mogućnost da bude nacija, da bude suverena i sama odlučuje o svojoj sudbini. A kad imate naciju, "onda imate garantovanu izdržljivost i otpor", insistira Dijaz Ernandez.
To ne znači da na Kubi trenutno nije teško. Ostrvu je potrebno oko 112.000 barela nafte dnevno, a poslednjih godina je i iz Venecuele stizalo samo oko 30.000. Iako Kuba proizvodi oko 40 odsto nafte za sopstvene potrebe, elektranama često ponestane goriva, a restrikcije struje znaju da potraju od osam do 15 sati dnevno.
Ambasador insistira da turizam još uvek funkcioniše. Avio-kompanije koje lete za Kubu uzimaju gorivo u okolnim zemljama. Jeste da je posećenost opala, ali Dijaz Ernandez za to krivi dezinformacije koje uglavnom dolaze iz SAD.
"Nažalost, informacija je postala strašno oruđe, rekao bih, čak i psihološkog ratovanja, a društvene digitalne platforme postale su digitalno poprište operacija", kaže kubanski ambasador.
On je značaj revolucije za kubanski narod ilustrovao primerom svoje porodice. Ima osam braće i sestara i svi su završili fakultete, što bi ranije bilo nemoguće. Kada je Kastro došao na vlast, 42 odsto Kubanaca je bilo nepismeno.
"Kubanska revolucija nije bila delo jednog čoveka", kaže Dijaz Ernandez, već je uz Kastra i Če Gevaru bio narod. Kubanci su u više navrata plebiscitarno podržali ustav u kojem se socijalizam garantuje kao društveno uređenje, poslednji put 2019. godine. Upravo to narodno jedinstvo je održalo Kubu uprkos svim pritiscima, navodi ambasador.
Iako Amerika ne odustaje od pokušaja "promene režima" na Kubi, ponavljanje scenarija iz Karakasa ne dolazi u obzir, insistira Dijaz Ernandez.
"Mi smo spremni već 67 godina za tu mogućnost", kaže ambasador. "Mogu da (Kubu) bombarduju kao Jugoslaviju 1999. godine, ali u nekom trenutku moraju da uđu i onda je situacija drugačija".
Činjenica da su 32 Kubanca poginula braneći venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura od američkog desanta pokazuje da su Kubanci "posvećeni i odani zadacima koji su za nas sveti", dodao je ambasador.
Glasine da američke vlasti vode pregovore sa Kastrovim unukom, Dijaz Ernandez odbacuje kao puste želje Vašingtona.
"Nikada neće biti pregovora o budućnosti Kube. Znamo svoja prava kao nacija. Znamo šta znače suverenitet, nezavisnost i samoopredeljenje", kaže ambasador. "Kuba nije nekakav sultanat, nije država u kojoj jedna porodica nešto određuje, odlučuje o budućnosti zemlje".
Za Marka Rubija, američkog šefa diplomatije kubanskog porekla, Dijaz Ernandez nema lepe reči. Rubio "nije nikakav Kubanac", ima "razne užasne ideje" i stalno laže, kaže ambasador, navodeći činjenicu da su Rubiovi roditelji sa Kube otišli 1956, tri godine pre revolucije, a lažno se predstavljaju kao nekakve žrtve komunizma.
"Kuba Marka Rubija ne vidi kao vođu kubanske države. Nikako. To bi bila uvreda za našu prošlost, za sve one koji su dali živote, ne samo za onu trideset dvojicu u Venecueli već i za Hosea Martija, Masea, sve naše mučenike i junake. To bi bilo gaženje naše istorije", zaključuje ambasador Kube u Srbiji Pavel Orensio Dijaz Ernandez.
Live
