Zaharova oštro kritikovala MOK: O učešću na Olimpijadi se odlučuje na osnovu dvostrukih standarda

Zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova prokomentarisala je saopštenje Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) kojim je odbio da razmotri žalbu Palestine na učešće Izraela na takmičenju uz obrazloženje da se u svetu vodi mnogo ratova i da ne može svaka žalba da bude razmotrena.

Zaharova je na Telegramu nabrojala slučajeve kad je moglo, a koji ukazuju na dvostruke aršine koji uništavaju pravni režim za prijem sportista na međunarodna takmičenja i, prema njenim rečima, predstavljaju podelu na osnovu nacionalnosti.

Zaharova je podsetila da je portparol MOK-a Mark Adams na palestinsku pritužbu o odluci da se Izrael takmiči na Olimpijskim igrama odgovorio pravdajući se: "U svetu se vodi između 20 i 30 ratova. Da smo slušali žalbe svih ekipa, niko ne bi učestvovao na Igrama. Ali naša profesija je sport, mi se udaljavamo od politike".

"Hajde sada da prođemo kroz istoriju problema", navela je Zaharova, navodeći da izbijanje vojnih sukoba i borbi nisu uvek bili razlog za izbacivanje reprezentacija.

Istorija dvostrukih aršina

Podsetila je na Olimpijske igre 1956. u Melburnu, kada su se timovi Francuske i Velike Britanije takmičili, iako su se njihovi kontigenti, između olimpijskih konjičkih takmičenja i glavnog dela Olimpijade u Australiji, izvršili invaziju na Egipat i vodili aktivna neprijateljstva.

Podsetila je i da su SAD učestvovale na Olimpijskim igrama u Tokiju (1964), Meksiko Sitiju (1968) i Minhenu (1972) iako su učestvovale u Vijetnamskom ratu.

"Amerikanci nisu prestajali da bombarduju Severni Vijetnam od marta 1965, čak ni za vreme Olimpijskih igara u Meksiko Sitiju. Nalog o prekidu bombardovanja dat je tek po završetku takmičenja. Ipak, nije bilo sankcija MOK-a", napisala je Zaharova.

Takođe, 2003. godine počela je američka vojna operacija u Iraku, koja se poklopila sa održavanjem nekoliko Olimpijskih igara – 2004. u Atini, 2006. u Torinu, 2008. u Pekingu, 2010. u Vankuveru, 2012. u Londonu – ali ipak nije bilo osude MOK-a, dodala je ona.

Ukrajina, koja je u aktivnom građanskom ratu od 2014. godine, nije isključena sa Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Sočiju 2014. godine, u Rio de Žaneiru 2016. godine, u Pjongčangu 2018. godine, u Tokiju 2020. godine i u Pekingu 2022, navela je Zaharova.

Ipak, postoji razlika – MOK je više puta suspendovao timove iz drugih zemalja sa Olimpijada iz različitih razloga, suštinski se mešajući u unutrašnju politiku država, zaključila je Zaharova i navela nekoliko primera:

"Olimpijske igre u Tokiju 1964. godine su se održale bez Indonezije i Demokratske Narodne Republike Koreje koje su diskvalifikovane zbog učešća u 'Igrama novih sila u razvoju', koje su organizovane 1963. u Džakarti na inicijativu indonežanskog predsednika Sukarna za zemlje sa 'antiimperijalističkom orijentacijom' i predstavljale su svojevrsnu aleternativu", navela je Zaharova.

Takođe, avganistanskom timu 2000. godine nije dozvoljeno da učestvuje na Letnjim olimpijskim igrama u Sidneju zbog diskriminacije žena.

Pritom, MOK je 2021. godine najavio suspenziju Nacionalnog olimpijskog komiteta DNRK do kraja 2022. godine, dodala je Zaharova i podsetila da je ta odluka usledila zbog odbijanja zemlje da se takmiči na Letnjim olimpijskim igrama 2020. u Tokiju zbog, kako je to korejska strana objasnila, zabrinutosti za zdravlje svojih sportista usled pandemije korona virusa.

MOK je 2022. suspendovao Gvatemalu zbog pravnih nesuglasica između lokalnog Ustavnog suda i Nacionalnog olimpijskog komiteta zemlje nakon izbora predsednika NOK-a Gvatemale, dodala je Zaharova.

Podela na osnovu nacionalnosti

"Ispostavlja se da kada liberalne demokratije uništavaju drugačije od sebe, to, sa stanovišta MOK-a, nije dovoljan razlog za isključenje. Ali kada liberalnim demokratijama ne odgovara da se bore, koriste se sankcije, uključujući pritisak MOK-a", ocenila je Zaharova.

Nakon saopštenja MOK-a upućenog Palestini, gde umire na desetine hiljada civila, razumni ljudi zadrhtali su od krajnjeg stepena otvorenog cinizma zvaničnika svetskog sporta koje je Zapad kupio, zaključila je Zaharova.

Utoliko gore, zbog odluke MOK-a da ne dozvoli Rusiji i Belorusiji učešće na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. što je eklatantan slučaj politike rasne diskriminacije i dvostrukih standarda Komiteta, koji uništava pravni režim za prijem sportista na međunarodna takmičenja, dodala je Zaharova i zaključila:

"Očigledno je da ovakvi postupci MOK-a predstavljaju podelu na osnovu nacionalnosti", navela je ona.