Rusija
Bivši zvaničnik Pentagona: Kako se Ukrajina kocka napadom na Kursku oblast?
Iznenadni upad u ruski region je poslednji pokušaj Ukrajine da ima uticaj na eventualnim mirovnim pregovorima
Zašto Ukrajina želi da žrtvuje toliko trupa u operaciji, koja će se pre ili kasnije propasti, pita se bivši zamenik pomoćnika ministra odbrane SAD Stiven Brajen pišući o upadu ukrajinskih snaga u Kursku oblast, napominjući da to nije prvi put da Ukrajina napada na teritoriju Rusije.
"Dok je operacija vojna, očekivani ishod je politički i nema sumnje da je to velika kocka", navodi Brajen na svom blogu "Vepons end stratedži" precizirajući da Ukrajina ovom akcijom hoće da obezbedi sebi bolju poziciju za pregovaračkim stolom sa Rusijom i napominjući da je veliko pitanje koliko će Kijev biti uspešna u ovoj operaciji.
Brajen napominje da je sposobnost te Ukrajine da odbrani svoju teritoriju u Donbasu je u ćorsokaku, jer Rusi izvode nemilosrdne napade koji polako pomeraju odbranu Ukrajine.
Na dnevnom nivou, Ukrajina gubi oko 1.000 vojnika (ubijenih i ranjenih), a moral u nekim brigadama verovatno je na nuli, navodi on, dodajući da "gubici, iako Ukrajina daje sve od sebe da ih prikrije, prožimaju društvo".
Većina ukrajinskih brigada na frontu je znatno ispod pune snage i u većini slučajeva iskusni vojnici su izgubljeni. Drugo, ukrajinsko rukovodstvo je pod velikim pritiskom Zapada da pregovara sa Rusijom, što je čak i Vladimir Zelenski priznao.
Dok Zelenski nastavlja da promoviše neku vrstu višenacionalne mirovne konferencije, a Rusija je pozvana na sledeću, Rusi su jasno stavili do znanja da nisu za to zainteresovani.
Rusi takođe vrše pritisak na Zelenskog govoreći da on više nije izabrani lider Ukrajine, a samim tim ni kvalifikovani sagovornik, podseća Brajen.
Zelenski takođe zna da je u velikom problemu ako Donald Tramp pobedi u novembru. Tramp kaže da će, čak i pre nego što zaista preuzme dužnost, ako pobedi, rešiti problem Ukrajine.
Ukrajina ne može još dugo da nastavi sukob i malo je nade (iako je želja velika) da NATO interveniše. Ukrajina se s pravom plaši da će ostati prepuštena samoj sebi.
Ofanziva na Kursk se stoga može posmatrati kao da će možda to biti karta Ukrajine za pregovore sa Rusijom.
Brajen navodi i da su strategija i taktika koju Ukrajina pokazuje u napadu na Kursk razvijene u saradnji sa NATO. "To je test za odbranu Evrope u slučaju ruskog napada", dodaje.
Zašto je to tako? NATO je, u svojoj sadašnjoj konfiguraciji, u lošoj poziciji kada je u pitanju odbrana teritorije. Ako bi borbe izbile u Poljskoj, Rumuniji, ili na Baltiku, Rusi bi imali značajnu prednost u kopnenim snagama.
Jedan od načina da se suprotstavi tome bila bi upravo ona vrsta operacije koju Ukrajina trenutno testira u regionu Kursk. Lako se može zamisliti sličan način u širem evropskom sukobu.
Postoje i drugi faktori u planu Ukrajine koji mogu igrati ulogu, kao što je Sudža (pogranični grad u kom se nalazi stanica za prenos i merenje gasa). Stanica upravlja svim gasom koji ide iz Rusije u Evropu.
Ukrajina tvrdi da sada kontroliše stanicu i spekuliše se da bi mogla da odluči da je digne u vazduh. Ako se to dogodi, onda će Evropa u potpunosti zavisiti od tečnog prirodnog gasa iz Sjedinjenih Država.
Kao i celokupna operacija u Kursku, gasna merna stanica je karta za pregovaranje, ako Ukrajina bude u mogućnosti da je zadrži pod svojom kontrolom. Ako je raznesu, onda to postaje ekonomsko pitanje i za Rusiju, i za Evropu.
Druga moguća meta je nuklearna elektrana Kursk, koja se nalazi više u unutrašnjosti od stanice za merenje gasa. Štaviše, svaki napad na elektranu mogao bi da izazove katastrofu černobilskog tipa koja ne bi pomogla političkom položaju Ukrajine u Evropi.
Uprkos tome, ukrajinska štampa spekuliše o sudbini elektrane i izveštava da su Rusi odlučili da je bolje zaštite.
Veliko je pitanje da li će Ukrajina biti uspešna u operaciji Kursk. Mnogo zavisi od brzine ruskog odgovora i sposobnosti ukrajinskih snaga, ali rizikuje ogromnu reakciju i potpuni poraz ako prerano propadne.
